FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
_______________Bile su to dobre i loše godine. Bile su to godine aktivnosti i uspavanosti, godine uvažavanja i nerazum(ij)evanja, godine druženja i ljutnje, odlazaka i dolazaka, nagradjivanja i kažnjavanja, ukora i oprosta, godine radosti i tuge... svega je bilo izuzev: mržnje. Sedam godina postojimo. Branimo pravo na s(j)ećanja! Vaš Forum BPN JNA.

Share | 
 

 Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
Idi na stranicu : 1, 2, 3, 4  Next
AutorPoruka
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Fri May 04, 2012 10:12 am

Bio sam u Ilirskoj Bistrici 1986/87 septembarska klasa, gornja kasarna. Pešadijski bataljon, II pešadijska četa, komandir poručnik Mirković Đorđe. Na obuci sam dužio ručni bacač M57.
Od januara 1987. sam bio desetar, od marta komandir prvog odeljenja III voda.

"Kota"



Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Logorovanje - teren   Sun May 27, 2012 7:34 pm

Logorovanje - teren

Nakon završene obuke za desetare svi mi kursisti smo dobili po deset dana nagradnog odsustva koje smo odmah iskoristili. Mislim da je, sa bilo čim, teško uporediv grozan osećaj, kada se nakon deset dana provedenih kod kuće moraš vratiti redovnom vojničkom životu.
Nakon tog odsustva sam odlučio da ne idem više kući sve do kraja vojnog roka, tj. da, ako je ikako moguće, izbegnem odlazak na redovno odsustvo i ostavim ga za kraj i tako skratim svoj vojni rok.
Kao da samo to što sam se od kuće vratio u kasarnu nije bilo dovoljno, još me je dočekala avantura zvana teren. Bio je mesec februar, Slovenija. U toku dana temperature su varirale od -5 do +2-3 najviše, noću su padale do -19. Takvo iskustvo nisam imao nikada pre, a inače sam bio zimogrožljiv ali posle ovog izleta po slovenačkim šumama i livadama od hlaće bežim kao od vraga i nikada me posle toga nije bilo sramota što zimi nosim duge gaće.

Prvog dana smo se ulogorili u jednoj šumici i tada smo zaista shvatili kako ćemo logorovati, jer pre toga niko od nas nije o tome imao nikakvu ideju. Napravili smo šatore od običnih šatorskih krila koja su bila poduprta drvenim letvicama i ušnirana kanapom. Zatim smo nasekli neko žbunasto raslinje za koje sam čuo da ga Slovenci zovu borovica, neki su tvrdili da je to kleka, ne bih znao, jer to kod nas u Banatu ne raste. Poručnik nam je rekao da time napunimo šatore što više možemo i da zatim, jedan vojnik uđe u šator i da se po tome valja da sve to dobro polegne i sabije se po zemlji.
Od opreme za spavanje imali smo jedan tanki plastični "podmetač" ispunjen sunđerom, sve u svemu, debljine ne veće od jednog santimetra, plus dva tanka "konjska" ćebeta. No, o tome ću posle.

Nakon što smo postavili logor imali smo taktičku vežbu - četa u zasedi. Postavili smo se na brdu iznad jednog puta, zauzeli smo položaje u zaklonima, a granjem i travom smo se kamuflirali. Čekali smo da putem naiđu kamioni na koje smo trebali pucati manevarskom municijom. Čekanje se odužilo, počelo je da pada veče a temperatura je sve više padala, moj drug Miro je u torbici imao pola litre brendija, nikada pre, ali ni posle nisam osetio da par gutljaja žestokog pića može tako zagrejati čoveka, zaista mi je pomoglo. Napokon su naišli kamioni, ispucali smo manevarce i vratili se u logorište.

Pojeli smo konzervu nareska za večeru i spremili se za spavanje. Učinio sam ovako: ispod sebe sam stavio podmetač i jedno ćebe, a drugim ćebetom sam se pokrio, ali sam ga presavio i njime pokrio uglavnom gornji deo tela jer sam mislio da su mi noge dovoljno zaštićene debelim zimskim čarapama i čizmama.
Spavanje je bilo prilično mučno, osim hladnoće, bilo je i vraški neudobno, granje na kojem smo ležali je žuljalo, a o iglicama na tom četinaru da i ne govorim. Nekako dočekasmo jutro. Kad sam ustao noge su mi bile toliko ukočene da sam ih jedva osećao, hodao sam kao na drvenim nogama.

Oficiri su bili u velikim šatorima u kojima su su se ložile peći, spavali su na vojničkim krevetima u debelim vrećama za spavanje. Neki su kritikovali tu razliku, ali je neko onda rekao da oni svake godine idu na bar jedno ovakvo logorovanje, i zaista ne bi dugo poživeli da su bili u istim uslovima kao i mi, obična vojska.
Ujutro smo založili vatre da bi se malo ugrejali ali nije baš mnogo pomagalo, s jedne strane se pržiš na vatri, a s druge te poliva ledena hladnoća. Stigla je cisterna sa vodom, nije mogla prići sasvim blizu logora tako da je nekoliko vojnika otišlo da napuni plastične kanistere, dok su stigli natrag dobar deo vode u kanisteru se zamrzao.

Zakačio sam ogledalce na drvo, ugrejao malo vode u vojničkoj porciji i obrijao se. Za doručak smo dobili sokove u tetrapaku (foliji), one što se piju na slamčicu, ali smo ih mogli samo delimično popiti, jer su bili polu smrznuti.

Još pre vojske, jedan me je prijatelj naučio: Kada ideš na logorovanje kupi u gradu jedno pakovanje plastičnih vrećica za zamrzivač zapremine dve litre. Kad dođe vreme ručku, lepo ubaciš vrećicu u porciju da se ne zaprlja, i posle jela dok drugi moraju prati porciju, a za to nema baš nekih uslova, ti lepo samo baciš vrećicu u vatru, a ostaje ti čista porcija.
Mnogi su se od mene grebali za te vrećice, a komandir čete se čudio: Čega se sve vojska neće dosetiti!

Posle smo opet imali neku taktičku vežbu gde sam ja kao "abehajac" (išao sam na neki kurs za to, pa sam dobio i taj VES) trebao skinuti vetrovku i navući neko gumeno odelo. Nije mi padalo napamet da to radim, ionako sam se već smrzao do koske. Nosio sam to odelo sa sobom i mislim da sam usput izgubio donji deo ili mi ga je neko ukrao. Posle su me za to ganjali, gde je, ali su me kasnije i pustili, zaboravili, valjda.

Onda smo išli na neki duži marš. Sećam se jednog vojnika Srbina sa Kosova, nosio je postolje za puškomitraljez M53, 24 kilograma sa PA dodatkom. Oniži, ne baš jake građe, iako je verovatno bio u formi, dosta se mučio po brdima tegleći tu gvožđuriju. Pomagali smo mu, ali dok je nama bilo volja, najveći deo puta je ipak on potegao. Kad oficiri daju odmor on se zajedno sa onim postoljem sruči na zemlju, sedne. Mi ga opominjemo da ne sedi tako ugrejan na ledenoj zemlji, a on nam odgovara "ode zdravlje u planinu".

Kada sam shvatio u kom pravcu se nalazi novo logorište ubrzao sam i stigao tamo, malo pre ostalih. Tamo je već bio kamion "pokretna kantina". Uzeo sam pivo i napolitanke i smestio sam se ispod jednog drveta kad je naišao i komandir čete sa komentarom: Ovaj desetar nikada neće propasti!

Ponovo smo postavili šatore i upalili vatre a temperatura je počela rapidno da opada sve je to bilo praćeno jakim ledenim vetrom. Vodnik je postavio stražu oko logora a mene je zadužio da u toku noći smenjujem stražare. U šumarku gde je bio postavljen logor još je i bilo malo zavetrine ali ispred logora na čistini ledeni vetar je brijao i bilo je sasvim nepodnošljivo.

Oko 22 časa, kada sam trebao da smenim stražara ispred logora, temperatura je već pala na -19C stepeni. Situacija u logoru je bila čudna neki vojnici su se zavukli u šatore i tamo bukvalno ječali i kukali zbog strahovite hladnoće, dok drugi nisu spavali čitave noći nego su sedeli kraj vatri pokušavajući da se nekako zagreju. Mnogi su stavljali noge u vatru, na žar pa su im đonovi čizama izgoreli i otpali, sutradan sam video vojnike u čizmama bez đonova koje su sada više ličile na one patike što ih imaju bokseri ili hrvači, bilo je žalosno i smešno u isti mah.

Odvedem tako stražara na stražarsko mesto koje je vodnik odredio, a tamo vetar ubija, ne možeš oko otvoriti. Kažem ja njemu evo tu ti je stražarsko mesto tu budi, okrenem se i krenem nazad u logor, a vidim ovaj ide na dva metra od mene zamnom. Shvatam, nema smisla, tamo na stražarskom mestu ne bi ni psa ostavio kamoli čoveka. Rekao sam mu da se greje pored vatre, ali da povremeno dođe i do ivice šumarka i osmotri malo prema putu.

Vratio sam se u šator, a tamo, led ledeni. Izujem čizme, skinem vetrovku i stavim noge u rukave pa je zakopčam, gore ostanem u bluzi i pokrijem se ćebetom. San je počeo da me hvata, spavao sam možda 15 min, probudim se i osećam da sam se sav ohladio, srce mi se smrzlo, napinjem mišiće ne bi li se tako malo zagrejao, slabo pomaže.

Idem posle opet , vodim stražara na smenu, čujem od vojske da je ćata dobio povišenu temperaturu (imao je 27 godina, već je završio fakultet, profesor matematike) i da su ga pustili da spava u nekom kamionu, Ne verujem da mu je bilo mnogo bolje nego nama.
Izgurali smo nekako do jutra, ja stavio potkapu, izvukao kapuljaču od vetrovke pa i nju privezao a ozgo nabio titovku, al' još navukao one krajeve preko ušiju. Kaže mi vodnik, ne može i potkapa i kapuljača izaberi jedno.

Jedinica se pripremila za pokret. Vodnik mi kaže ti ostaješ da čuvaš staro logorište. Oni odoše a ja osta. Imam automatsku pušku kod sebe, nemam bojevu municiju, na ustima cevi navrnut pojačnik trzaja. Ko zna, taj izdaleka vidi da sam bezopasan. Puška je brunirana, crna, a pojačnik trzaja je od belog čelika, vidi se na dvesto metara.
Dobro, sunce je malo ogrejalo hladnoća je popustila. Sad sam gladan. Imam jednu konzervu sira od 75g. Samo to, hleba nemam. Muvam se tu pored puta, nemam otvarač za konzerve, nemam ni onaj nož što je išao u kompletu sa vojničkom porcijom i čuturicom, njime se lepo mogla otvoriti konzerva, ali nemam. Imam sekirče, obična vojska je dužila ašovčiće, a mi desetari sekirice, stalno mi je ispadala iz one njene istegljene kožne futrole, čudo da je nisam izgubio. Iscepam konzervu sekirom, a kašikom povadim sir i pojedem ga. To mi je bio obrok za ceo dan, sve do uveče.
Opet se šetam pored puta, vidim jedan auto prošao, milanska registracija, posle ide drugi, nije smb obojen, izgleda kao civilni, ali ima vojne tablice. Neki civili su unutra, ali i jedan oficir sedi na zadnjem sedištu. Pitaju me da li sam video neki automobil sa torinskim tablicama, kažem - video sam samo sa milanskim. Oni kažu: taj je naš. Kola sa torinskim tablicama nisam video. Odoše i oni.

Muvam se tuda, stalno gledam na put, pitam se kada će doći po mene, saobraćaja ima malo, retko ko da prođe. Zabrinuo sam se, nisu me valjda zaboravili. Gladan. U kasno popodne naiđe jedan "pinz", oficir iz njega me pita: šta radiš tu?
- slegnem ramenima: ništa čekam da me pokupe, ostavili su me ovde a nemam pojma ni zašto.
-Upadaj!

Odvezli su me u novi logor, tamo pronađem moju četu. Pričaju mi kako sutog dana imali vežbu sa tenkovima, tenkovi išli napred a pešadija za njima. Tenkovi su zadimili bojište, pa su se neki uplašili jer nisu videli ni prst pred okom a tenkovi tutnje okolo. To sam propustio.

Pred veče poče da me hvata groznica, vruć sam. Pitam za lekara, gde je? Nisam ga našao. Poručnik mi kaže: izdrži još danas, sutra se vraćamo u kasarnu. U blizini je izdvojeni objekat Špilja, vidimo dim koji se vije iz odžaka stražare i zavidimo stražarima koji nakon smene uživaju u toploj trpezariji kraj televizora.

Hladno je, ne baš kao prethodne večeri, vetar nije toliko jak, ali ipak je hladno. Jedan drug iz čete, Slovenac, vuče me na stranu, kaže mi da je nabavio 10 komada ćebadi. Dosta vojske ne ulazi u šatore, sede oko vatre. Kad je već bila gusta pomrčina uvučemo se u jedan šator u kome nije bilo nikoga. Pokrili smo se ovim ćebićima, ugrejao sam se brzo i zaspao kao klada.
U sred noći neko me poliva kofom ledene vode, jeziv osećaj. Šta se zapravo desilo? Neki od ovih oko vatre su nas verovatno čuli kako hrčemo i shvatili su da imamo dosta ćebadi. Zavukli su ruku ispod šatorskog krila, uhvatili ćebad i izvukli ih. Hladnoća me je tako brzo probila da sam imao osećaj da me je neko polio kofom ledene vode. Jasno da od spavanja više nije bilo ništa, kad sam izašao iz šatora naravno svi se prave blesavi, niko ništa ne zna. Dobro, bar sam se malo odmorio, do jutra sam sedeo pored vatre.

Ujutro opet vežba. Četa u napadu, ceo dan trčimo i ispaljujemo manevarce. Bar nije hladno, toliko. Popodne pakujemo logor, gotovo je, vraćamo se u kasarnu. Uveče smo u kasarni, milina, parno grejanje, topla tekuća voda. Sutradan smo imali produženo spavanje do 6 sati ujutro.
Pravo čudo je da se i pored tako surovih uslova na terenu niko nije razboleo, osim ćate koji je bio malo stariji od nas, a i on je bio samo par dana stacionaru, ništa ozbiljno.

Na vrh Go down
Vojnik Graničar
Kapetan
Kapetan


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 3997
Član od : 2011-09-05
Dob : 46
M(j)esto Split

KomentarNaslov komentara: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sun May 27, 2012 8:37 pm

@Goran67 (citat):
Logorovanje - teren

Nakon završene obuke za desetare svi mi kursisti smo dobili po deset dana nagradnog odsustva koje smo odmah iskoristili. Mislim da je, sa bilo čim, teško uporediv grozan osećaj, kada se nakon deset dana provedenih kod kuće moraš vratiti redovnom vojničkom životu.
Nakon tog odsustva sam odlučio da ne idem više kući sve do kraja vojnog roka, tj. da, ako je ikako moguće, izbegnem odlazak na redovno odsustvo i ostavim ga za kraj i tako skratim svoj vojni rok.
Kao da samo to što sam se od kuće vratio u kasarnu nije bilo dovoljno, još me je dočekala avantura zvana teren. Bio je mesec februar, Slovenija. U toku dana temperature su varirale od -5 do +2-3 najviše, noću su padale do -19. Takvo iskustvo nisam imao nikada pre, a inače sam bio zimogrožljiv ali posle ovog izleta po slovenačkim šumama i livadama od hlaće bežim kao od vraga i nikada me posle toga nije bilo sramota što zimi nosim duge gaće.

Prvog dana smo se ulogorili u jednoj šumici i tada smo zaista shvatili kako ćemo logorovati, jer pre toga niko od nas nije o tome imao nikakvu ideju. Napravili smo šatore od običnih šatorskih krila koja su bila poduprta drvenim letvicama i ušnirana kanapom. Zatim smo nasekli neko žbunasto raslinje za koje sam čuo da ga Slovenci zovu borovica, neki su tvrdili da je to kleka, ne bih znao, jer to kod nas u Banatu ne raste. Poručnik nam je rekao da time napunimo šatore što više možemo i da zatim, jedan vojnik uđe u šator i da se po tome valja da sve to dobro polegne i sabije se po zemlji.
Od opreme za spavanje imali smo jedan tanki plastični "podmetač" ispunjen sunđerom, sve u svemu, debljine ne veće od jednog santimetra, plus dva tanka "konjska" ćebeta. No, o tome ću posle.

Nakon što smo postavili logor imali smo taktičku vežbu - četa u zasedi. Postavili smo se na brdu iznad jednog puta, zauzeli smo položaje u zaklonima, a granjem i travom smo se kamuflirali. Čekali smo da putem naiđu kamioni na koje smo trebali pucati manevarskom municijom. Čekanje se odužilo, počelo je da pada veče a temperatura je sve više padala, moj drug Miro je u torbici imao pola litre brendija, nikada pre, ali ni posle nisam osetio da par gutljaja žestokog pića može tako zagrejati čoveka, zaista mi je pomoglo. Napokon su naišli kamioni, ispucali smo manevarce i vratili se u logorište.

Pojeli smo konzervu nareska za večeru i spremili se za spavanje. Učinio sam ovako: ispod sebe sam stavio podmetač i jedno ćebe, a drugim ćebetom sam se pokrio, ali sam ga presavio i njime pokrio uglavnom gornji deo tela jer sam mislio da su mi noge dovoljno zaštićene debelim zimskim čarapama i čizmama.
Spavanje je bilo prilično mučno, osim hladnoće, bilo je i vraški neudobno, granje na kojem smo ležali je žuljalo, a o iglicama na tom četinaru da i ne govorim. Nekako dočekasmo jutro. Kad sam ustao noge su mi bile toliko ukočene da sam ih jedva osećao, hodao sam kao na drvenim nogama.

Oficiri su bili u velikim šatorima u kojima su su se ložile peći, spavali su na vojničkim krevetima u debelim vrećama za spavanje. Neki su kritikovali tu razliku, ali je neko onda rekao da oni svake godine idu na bar jedno ovakvo logorovanje, i zaista ne bi dugo poživeli da su bili u istim uslovima kao i mi, obična vojska.
Ujutro smo založili vatre da bi se malo ugrejali ali nije baš mnogo pomagalo, s jedne strane se pržiš na vatri, a s druge te poliva ledena hladnoća.
Arrow Stigla je cisterna sa vodom, nije mogla prići sasvim blizu logora tako da je nekoliko vojnika otišlo da napuni plastične kanistere, dok su stigli natrag dobar deo vode u kanisteru se zamrzao.

Zakačio sam ogledalce na drvo, ugrejao malo vode u vojničkoj porciji i obrijao se. Za doručak smo dobili sokove u tetrapaku (foliji), one što se piju na slamčicu, ali smo ih mogli samo delimično popiti, jer su bili polu smrznuti.

Arrow Još pre vojske, jedan me je prijatelj naučio: Kada ideš na logorovanje kupi u gradu jedno pakovanje plastičnih vrećica za zamrzivač zapremine dve litre. Kad dođe vreme ručku, lepo ubaciš vrećicu u porciju da se ne zaprlja, i posle jela dok drugi moraju prati porciju, a za to nema baš nekih uslova, ti lepo samo baciš vrećicu u vatru, a ostaje ti čista porcija.
Mnogi su se od mene grebali za te vrećice, a komandir čete se čudio: Čega se sve vojska neće dosetiti!


Posle smo opet imali neku taktičku vežbu gde sam ja kao "abehajac" (išao sam na neki kurs za to, pa sam dobio i taj VES) trebao skinuti vetrovku i navući neko gumeno odelo. Nije mi padalo napamet da to radim, ionako sam se već smrzao do koske. Nosio sam to odelo sa sobom i mislim da sam usput izgubio donji deo ili mi ga je neko ukrao. Posle su me za to ganjali, gde je, ali su me kasnije i pustili, zaboravili, valjda.

Onda smo išli na neki duži marš. Sećam se jednog vojnika Srbina sa Kosova, nosio je postolje za puškomitraljez M53, 24 kilograma sa PA dodatkom. Oniži, ne baš jake građe, iako je verovatno bio u formi, dosta se mučio po brdima tegleći tu gvožđuriju. Pomagali smo mu, ali dok je nama bilo volja, najveći deo puta je ipak on potegao. Kad oficiri daju odmor on se zajedno sa onim postoljem sruči na zemlju, sedne. Mi ga opominjemo da ne sedi tako ugrejan na ledenoj zemlji, a on nam odgovara "ode zdravlje u planinu".

Kada sam shvatio u kom pravcu se nalazi novo logorište ubrzao sam i stigao tamo, malo pre ostalih. Tamo je već bio kamion "pokretna kantina". Uzeo sam pivo i napolitanke i smestio sam se ispod jednog drveta kad je naišao i komandir čete sa komentarom: Ovaj desetar nikada neće propasti!

Ponovo smo postavili šatore i upalili vatre a temperatura je počela rapidno da opada sve je to bilo praćeno jakim ledenim vetrom. Vodnik je postavio stražu oko logora a mene je zadužio da u toku noći smenjujem stražare. U šumarku gde je bio postavljen logor još je i bilo malo zavetrine ali ispred logora na čistini ledeni vetar je brijao i bilo je sasvim nepodnošljivo.

Oko 22 časa, kada sam trebao da smenim stražara ispred logora, temperatura je već pala na -19C stepeni. Situacija u logoru je bila čudna neki vojnici su se zavukli u šatore i tamo bukvalno ječali i kukali zbog strahovite hladnoće, dok drugi nisu spavali čitave noći nego su sedeli kraj vatri pokušavajući da se nekako zagreju.
Arrow Mnogi su stavljali noge u vatru, na žar pa su im đonovi čizama izgoreli i otpali, sutradan sam video vojnike u čizmama bez đonova koje su sada više ličile na one patike što ih imaju bokseri ili hrvači, bilo je žalosno i smešno u isti mah.

Odvedem tako stražara na stražarsko mesto koje je vodnik odredio, a tamo vetar ubija, ne možeš oko otvoriti. Kažem ja njemu evo tu ti je stražarsko mesto tu budi, okrenem se i krenem nazad u logor, a vidim ovaj ide na dva metra od mene zamnom. Shvatam, nema smisla, tamo na stražarskom mestu ne bi ni psa ostavio kamoli čoveka. Rekao sam mu da se greje pored vatre, ali da povremeno dođe i do ivice šumarka i osmotri malo prema putu.

Vratio sam se u šator, a tamo, led ledeni. Izujem čizme, skinem vetrovku i stavim noge u rukave pa je zakopčam, gore ostanem u bluzi i pokrijem se ćebetom. San je počeo da me hvata, spavao sam možda 15 min, probudim se i osećam da sam se sav ohladio, srce mi se smrzlo, napinjem mišiće ne bi li se tako malo zagrejao, slabo pomaže.

Idem posle opet , vodim stražara na smenu, čujem od vojske da je ćata dobio povišenu temperaturu (imao je 27 godina, već je završio fakultet, profesor matematike) i da su ga pustili da spava u nekom kamionu, Ne verujem da mu je bilo mnogo bolje nego nama.
Izgurali smo nekako do jutra, ja stavio potkapu, izvukao kapuljaču od vetrovke pa i nju privezao a ozgo nabio titovku, al' još navukao one krajeve preko ušiju. Kaže mi vodnik, ne može i potkapa i kapuljača izaberi jedno.

Jedinica se pripremila za pokret. Vodnik mi kaže ti ostaješ da čuvaš staro logorište. Oni odoše a ja osta. Imam automatsku pušku kod sebe, nemam bojevu municiju, na ustima cevi navrnut pojačnik trzaja. Ko zna, taj izdaleka vidi da sam bezopasan. Puška je brunirana, crna, a pojačnik trzaja je od belog čelika, vidi se na dvesto metara.
Dobro, sunce je malo ogrejalo hladnoća je popustila. Sad sam gladan. Imam jednu konzervu sira od 75g. Samo to, hleba nemam. Muvam se tu pored puta, nemam otvarač za konzerve, nemam ni onaj nož što je išao u kompletu sa vojničkom porcijom i čuturicom, njime se lepo mogla otvoriti konzerva, ali nemam. Imam sekirče, obična vojska je dužila ašovčiće, a mi desetari sekirice, stalno mi je ispadala iz one njene istegljene kožne futrole, čudo da je nisam izgubio. Iscepam konzervu sekirom, a kašikom povadim sir i pojedem ga. To mi je bio obrok za ceo dan, sve do uveče.
Opet se šetam pored puta, vidim jedan auto prošao, milanska registracija, posle ide drugi, nije smb obojen, izgleda kao civilni, ali ima vojne tablice. Neki civili su unutra, ali i jedan oficir sedi na zadnjem sedištu. Pitaju me da li sam video neki automobil sa torinskim tablicama, kažem - video sam samo sa milanskim. Oni kažu: taj je naš. Kola sa torinskim tablicama nisam video. Odoše i oni.

Muvam se tuda, stalno gledam na put, pitam se kada će doći po mene, saobraćaja ima malo, retko ko da prođe. Zabrinuo sam se, nisu me valjda zaboravili. Gladan. U kasno popodne naiđe jedan "pinz", oficir iz njega me pita: šta radiš tu?
- slegnem ramenima: ništa čekam da me pokupe, ostavili su me ovde a nemam pojma ni zašto.
-Upadaj!

Odvezli su me u novi logor, tamo pronađem moju četu. Pričaju mi kako sutog dana imali vežbu sa tenkovima, tenkovi išli napred a pešadija za njima. Tenkovi su zadimili bojište, pa su se neki uplašili jer nisu videli ni prst pred okom a tenkovi tutnje okolo. To sam propustio.

Pred veče poče da me hvata groznica, vruć sam. Pitam za lekara, gde je? Nisam ga našao. Poručnik mi kaže: izdrži još danas, sutra se vraćamo u kasarnu. U blizini je izdvojeni objekat Špilja, vidimo dim koji se vije iz odžaka stražare i zavidimo stražarima koji nakon smene uživaju u toploj trpezariji kraj televizora.

Hladno je, ne baš kao prethodne večeri, vetar nije toliko jak, ali ipak je hladno. Jedan drug iz čete, Slovenac, vuče me na stranu, kaže mi da je nabavio 10 komada ćebadi. Dosta vojske ne ulazi u šatore, sede oko vatre. Kad je već bila gusta pomrčina uvučemo se u jedan šator u kome nije bilo nikoga. Pokrili smo se ovim ćebićima, ugrejao sam se brzo i zaspao kao klada.
U sred noći neko me poliva kofom ledene vode, jeziv osećaj. Šta se zapravo desilo? Neki od ovih oko vatre su nas verovatno čuli kako hrčemo i shvatili su da imamo dosta ćebadi. Zavukli su ruku ispod šatorskog krila, uhvatili ćebad i izvukli ih. Hladnoća me je tako brzo probila da sam imao osećaj da me je neko polio kofom ledene vode. Jasno da od spavanja više nije bilo ništa, kad sam izašao iz šatora naravno svi se prave blesavi, niko ništa ne zna. Dobro, bar sam se malo odmorio, do jutra sam sedeo pored vatre.

Ujutro opet vežba. Četa u napadu, ceo dan trčimo i ispaljujemo manevarce. Bar nije hladno, toliko. Popodne pakujemo logor, gotovo je, vraćamo se u kasarnu. Uveče smo u kasarni, milina, parno grejanje, topla tekuća voda. Sutradan smo imali produženo spavanje do 6 sati ujutro.
Pravo čudo je da se i pored tako surovih uslova na terenu niko nije razboleo, osim ćate koji je bio malo stariji od nas, a i on je bio samo par dana stacionaru, ništa ozbiljno.

Arrow Arrow Arrow GORAN 67...!!! sunny bounce
Arrow Svaka čast na trudu za ovo logorovanje.!!! Very Happy Smile Laughing Exclamation
Arrow Toliko detalja. Rolling Eyes Exclamation
Arrow Toliko Zanimljivosti. Wink Rolling Eyes Exclamation
Arrow Toliko smiješnih situacija. Very Happy Smile Laughing Rolling Eyes Wink Exclamation
Arrow Jesi li ti ovo GORAN 67 negdje zapisivao ili je u pitanju pamčenje.!!!??? Exclamation Question
Arrow Od mene za danas za ovaj tekst imaš jedan Arrow + i reputaciju ti podižem sa Arrow 3 na Arrow 4....!!! Very Happy Smile Laughing
Na vrh Go down
http://www.liveleak.com/
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sun May 27, 2012 8:58 pm

Graničaru, hvala za reputaciju.
Nažalost nisam zapisivao, sve je po pamćenju, a ono se povremeno osvežavalo tako što sam ove događaje već ispričao nekoliko puta. Odlično pamtim događaje ali imena i datume nešto lošije.
Divim se vama koji ste zapisivali, meni su se ti događaji onda činili nebitnim i relativno nezanimljivim. Sada mislim drugačije :-)
Na vrh Go down
3baterija
Gušter
Gušter


Broj komentara : 9
Član od : 2012-08-25

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sat Aug 25, 2012 8:46 pm

Pozdrav za Goran67
Ja sam slluzio u LARDU 87/88. Mi smo bili u maloj kasarni. Kota je bila cuvena i svi koji su sluzili u Ilirskoj Bistrici je nikad je nece zaboraviti. Mi iz PVO diviziona smo imali tu srecu da ne idemo tako cesto na kotu, svega nekoliko gadjanja iz puske i skorpiona, jedna nocna vezba i jos koji put. Nasa obaveza je bila dezurstvo na vatrenom polozaju PVO nase 13. proleterske brigade i to su sve nase muke. Ali znamo sam za nocne uzbune i odlaske na kotu i svakodnevnu obuku izvidjaca koji su tamo dusu ostavili. Ja sam ceo vojni rok odsluzio u maloj kasarni tako da ne znam ni za jednog staresinu iz velike. U maju 88 smo spavali u velikoj kasarni nekih 10 dana kad smo se pripremali za sportsko prvenstvo 5. armije, ali to je bila opustena varijanta. Sve u svemu lepe uspomene iz malog grada koji je imao 3 hiljade stanovnika i tisto toliko vojnika.

Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Thu Aug 30, 2012 8:24 pm

Da, sad si me podsetio bili smo 13. proleterska brigada. Mi proleteri smo se od ostalih razlikovali po tome što smo na petokraki imali srp i čekić. U ovim godinama sve uspomene na mlade dane su mi lepe, čak i ako su to uspomene na ne baš prijatne događaje. Pisao sam dosta o Il. Bistrici. Na ovom topiku imam post o izlascima u grad u Bistrici: Bilo bi lepo ako imaš nešto da dopuniš.http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/t339-izlazak-u-graddobar-provoddobar-rucak-ili-dobro-pice
Na vrh Go down
3baterija
Gušter
Gušter


Broj komentara : 9
Član od : 2012-08-25

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Fri Aug 31, 2012 12:19 am

Tako je po srpu i cekicu smo se razlikovali od obicnih jedinica. 88. sam bio na kursu za desetara u Jastrebarskom i svi su nas pitali koi ste sad pa vi.cak jedan dezurni oficir nije hteo da nas pusti u grad jer nam zvezda nije kako treba. Poslao nas je u kantinu da kupimo zvezde bez srpa i cekica. I naravno mi proleteri to nismo hteli i nismo ni isli u grad. Posle smo se zalili kapetanu pa nas nisu vise dirali. 13. MOTORIZOVANA PROLETERSKA BRIGADA RADE KONCAR. Nosila je ime po 13. Proleterskoj udarnoj brigadi iz NOB-a. Mislim da je i serija kapelski kresovi posvecena borcima te jedinice. Zaboravio si da pomenes bioskop i dom jna. U grad nismo isli cesto uglavnom radi poste da se javimo kuci. Mi smo imali opasan rezim kontrole pred izlazak, uglancane cipele, cesalj ogledalce i maramica, igla i konac, jel bese 72cm, kravata i sva ostala urednost. Kad su me tako par puta vratili vise se nisam ni prijavljivao, stvarno za tih godinu dana ako sam izasao u grad pet puta. Dodro si primetio civili nas i nisu bas voleli a i kako bi kad je u gradu bilo vise vojnika nego stanovnika, tu su jos i svakodnevna pucanja i eksplozije na koti i tako 40 godina od kraja 2 sv. rata. Tom narodu je sigurno vremenom dosadila vojska i ja to potpuno razumem sada. Skupljam neki materijal pa cu nesto i okaciti.

Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Tue Sep 18, 2012 9:07 pm

Detalji iz moje vojne knjižice Laughing















Obratite pažnju, reke nisu spomenute Laughing

Na vrh Go down
Tomo_1967
Gušter
Gušter


Broj komentara : 2
Član od : 2012-10-17

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Oct 17, 2012 8:45 pm

Pozdrav za Gorana67 i sve Pesadince iz VP7640/11A.
Ima li nekog Gustera iz Sept-Klase 1988/1989.
Igrali smo nedeljom cesto fudbal Basketball na poligonu,
nakon generalke/cescenja.
sa nekim mladim vodnikom, koji je obozavao loptu.
Bio sam u sportskoj ceti, trcao sam na 100m i 200m u
Rijeci i Karlovcu.
Na kraju sam prebacen u donju kasarnu, i radio u
magacinu iskrane kod nekog zastavnika iz pirota.
Javite se Sept-Klasa iz 1988/89 u VP7640/11A.
Zasad se nemogu vise secati... lol!

Veliki pozdrav

Na vrh Go down
3baterija
Gušter
Gušter


Broj komentara : 9
Član od : 2012-08-25

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Thu Oct 18, 2012 10:53 pm

Pozdrav Tomo 1967
Ja sam takodje bio u sportskoj ceti ali 1988. Skakao sam u dalj i u vis. U Rijeci smo dobro prosli ali posle na prvenstvu 5. armije u Vazdinu jako lose, tako da nagrada nije bilo.
Ta takmicenja su mi osala u lepom secanju.
Pozdrav
Na vrh Go down
Max Blitz
KONTRA ADMIRAL
KONTRA ADMIRAL


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 18494
Član od : 2012-10-30
Dob : 48
M(j)esto Zagreb

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Thu Dec 27, 2012 9:39 pm

@Goran67 (citat):
Logorovanje - teren
Muvam se tuda, stalno gledam na put, pitam se kada će doći po mene, saobraćaja ima malo, retko ko da prođe. Zabrinuo sam se, nisu me valjda zaboravili. Gladan. U kasno popodne naiđe jedan "pinz", oficir iz njega me pita: šta radiš tu?
- slegnem ramenima: ništa čekam da me pokupe, ostavili su me ovde a nemam pojma ni zašto.
-Upadaj!

Doživio sam nešto slično na temeljnoj obuci u Puli, odnosno na završnoj vježbi klase prije prekomande. Vježba je trajala cijeli dan i noć. Bio je 12. mjesec, ali ni približno hladno kao što ovdje Goran opisuje. Nakon cjelodnevnih 'manevara' po poligonu, sad malo napad, sad malo obrana, izašli smo u koloni van vojnog poligona, prema gradu, odnosno više prema nekoj šumi.
Moram priznati da nam nitko nije previše objasnio kamo idemo i što ćemo točno trebati raditi.
Tako nas desetari rasporediše po nekom šumarku u žbunje jednog po jednog s papovkama na gotovs i pogledom na neku cestu.
I odoše oni, a i drugove sam izgubio iz vida, odnosno bili smo dosta rijetko raspoređeni. To je bilo oko 2 ujutro. I tako prođe cijela noć, nigdje nikoga, dosadno, hladno, ne znam što bih sa sobom, a ni gdje sam točno.
I osvane jutro, opet ništa, tu i tamo prođe neki civilni automobil u daljini... Ja već ne znam što ću, gdje su svi i do kad tu trebam biti.
Gdje da idem sam, ako nekog civila nađem i pitam, preplašit će se kad me vidi s puškom, mogao bi i miliciju zvat. Samo bi mi još to trebalo. Kad li, naiđu puteljkom oficir i dva vojnika, ja se mislim, što sad. Primjeti me starješina kapetan i pita da šta ja tu radim. Vježba je odavno gotova i svi su već u kasarni....Question
Zbog nekog nesporazuma, poslali su patrolu da skuplja vojnike koji su ostali u šumi jer se desetari nisu mogli sjetit gdje su koga ostavili u mraku......


Na vrh Go down
Savic
Gušter
Gušter


Broj komentara : 1
Član od : 2013-02-14

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Thu Feb 14, 2013 11:50 pm

Pozdrav Gorane!I Ja sam bio u Bistrici u isto vreme kad i ti(septembar 86-87)samo u 11/b kod kap.Radovanovic Radoja-Rase,a kom.voda mi je bio zastavnik Vlah Zeljko.Duzio sam (isto) RB i zajedno smo bili na kursu za desetare(spavaone u prizemlju,desno od ulaza).Posle obuke bio sam komandir RB odeljenja u drugoj ceti,prateci vod!Banacanin sam(isto)kao i ti,ali ne mogu da te se setim! Hvala ti na detaljnom podsecanju onog logorovanja! I dan-danas govorim"hladno ko u Sloveniji!"
Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sun Feb 17, 2013 10:33 am

Pozdrav Saviću! Sećam se tvog kapetana. Da li se za njega pričalo da mu je skinut čin jer je udario vojnika? Nažalost, slabo smo se poznavali iako smo bili u istom bataljonu. Na kursu sam se družio sa nekim kursistima koji su došli iz Rijeke, kod nas u Bisticu na kurs. Taj tvoj zastavnik da li je bio jedan krupni čovek što je dobro trčao na duge pruge, ili sam pomešao?
Na vrh Go down
gutt
Gušter
Gušter


Broj komentara : 2
Član od : 2013-02-28
Dob : 49
M(j)esto Logatec

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Thu Feb 28, 2013 9:40 pm



Zdravo Gorane.
Evo, imam i ja uspomene na godinu 1986. M. Đorđe je car. Smile

Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sat Mar 02, 2013 7:41 pm

Zdravo druže, drago mi je da si ovde! Zabeleži i ti nešto od svojih uspomena, može i na slovenščini nije problem!
Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Nov 13, 2013 4:56 pm

Danas sam u privatnim porukama na ovom forumu pronašao jednu poruku od pre par dana koja mi je zaista ulepšala dan. Sada sam zaista uveren da pisanje na ovom forumu ima smisla.

Ne znam koliko vas je pratilo moje pisanje o izdvojenom objektu Špilja, zato, evo vam link mojih priča o stražarskim danima na podforumu Kantina na topic-u  MRTVA STRAŽA, STRAŽA, SMJENA STRAŽE... i sl.  
http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/t1558p105-straza-i-strazarska-sluzba-u-jna

Glavni je ovaj deo koji ću vam ovde kopirati: U vreme služenja vojnog roka imao sam preko 80, možda i 90 dana straže. To je bila tzv. izdvojena straža. Čuvali smo skladišta minsko-eksplozivnih stredstava koja su od Ilirske Bistrce bila udaljena oko 10-ak kilometara u objektu zvanom Špilja. Ne znam da li to skladište i dalje ima istu namenu, jer bi onda ovo bilo kao neko odavanje vojne tajne, mada ne verujem da je oko tog objekta bilo neke velike tajne i u vreme kada sam ga ja čuvao.
Na toj straži je bilo svakakvih događaja i bilo bi teško odjednom ih nabrojati.
...    ....
Objekat je bio udaljen od najbližeg sela oko tri kilometra makadamskim putem. U podnožju jednog brda, okružen šumom, i zaista se u krugu tog objekta nalazila prirodna pećina, špilja.
Pre Drugog sv. rata čitava Primorska, pa samim tim i Ilirska Bistrica pripadala je Italiji. Italijani su izgradili, ne samo kasarnu i Il. Bistrici, nego su koristili i objekat Špilja kao magacin za municiju i eksploziv. Ulaz u pećinu je bio zazidan ali se mogao preskočiti. Naoružali smo se baterijskim lampama, jedan spretniji desetar se uzverao na zid, negde je privezao debeo konopac, koji smo našli u protivpožarnoj opremi, pa smo se i mi ostali uz pomoć tog konopca prebacili preko zida. Špilja ko špilja imala je čak nešto onog špiljskog nakita, znate oni stalaktiti i stalagmiti, mislim da hrvati kažu sige i bige.
Mene je fasciniralo nešto drugo. Kada smo osvetlili zidove pećine pronašli smo potpise mnogih vojnika koji su ovde bili pre nas, među njima je bilo i italijanskih imena. Da li su to bili pripadnici Musolinijeve vojske ili možda neki Italijani koji su služili u JNA, to nisam sasvim siguran, sve je moguće.
Ako pustim mašti na volju, mogu da zamislim neke slovenačke vojnike kako se danas potpisuju na zidove Špilje i čitaju naša imena...


A onda danas na forumu zateknem poruku člana ak6799 koja me je zaista oduševila i razgalila, u toj poruci bio je ovaj link sa youtube-a



Naime radi se upravo o Špilji o kojoj sam pisao na ovom forumu, a na 2:30 sasvim levo može se nazreti i moj potpis ispod kojeg piše Zrenjanin.
Nadam se da mi ljubitelji pećinskog nakita neće zameriti što sam ostavio trag na zidu ove pećine, ako ništa drugo neka mi se otpiše na mladost.

Još jednom najlepše hvala ak6799!!!

Na vrh Go down
East&West
Poručnik
Poručnik


Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Prim(j)eran Vojnik
Broj komentara : 2643
Član od : 2012-11-06
Dob : 60
M(j)esto BG-RU

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Nov 13, 2013 7:22 pm

@Goran67
Zanimljiva priča, zanimljivo iskustvo i posle mnogo godina zanimljivo podsećanje.

_________________
Bata Nidža, zvani Đole, u slobodno vreme iskusni politički radnik
Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Nov 13, 2013 9:10 pm

Samo da dodam, Špilja, kao što se sa snimka može videti, više nije u sklopu vojnog objekta. Pretvorena je u turističku atrakciju.

I ovo sam pronašao na internetu http://www.dedi.si/dediscina/177-raciska-pecina
...
V tridesetih letih 20. stoletja je italijanska vojska jamo spremenila v skladišče. Preureditev je bila zelo velik poseg v okolje. Vojaki so jamska tla izravnali, ponekod nasuli, drugod razstrelili. Pri tem so pomembno paleontološko in arheološko nahajališče močno poškodovali . Ob robu umetno izravnanih tal je še mogoče najti ostanke kosti jamskega medveda, prazgodovinske keramike in orodij (Skorupan, 2003). Jama je zaščitena kot arheološki in naravni spomenik. Vhod vanjo je zaprt z vrati, pred katerimi je informacijska tabla.
Na vrh Go down
AMIR DURAKOVIC
Gušter
Gušter


Broj komentara : 2
Član od : 2014-02-09
Dob : 49
M(j)esto BIJELJINA (predratna)

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sun Feb 09, 2014 5:04 pm

ZOVEM SE AMIR DURAKOVIC VOJNI ROK SAM SLUZIO U ILIRSKOJ BISTRICI 86/87 DESETAR U MINOBACACKOM ODELJENJU.GORANE JA SE TEBE SJECAM A NEZNAM DALI TI SE SJECAS MENE.NEGO NIJE VAZNO BAS MI JE DRAGO DA POSTOJI TAKAV FORUM DA SE NEZABORAVI PROSLOST.POZVAO BI SVE LJUDE DOBRE VOLJE DA SE PRIDRUZE OVAKVOJ AKCIJI.POZDRAV SVIMA IZ OVE GENERACIE A I SIRE.
Na vrh Go down
AMIR DURAKOVIC
Gušter
Gušter


Broj komentara : 2
Član od : 2014-02-09
Dob : 49
M(j)esto BIJELJINA (predratna)

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sun Feb 09, 2014 5:16 pm

AKO IMA JOS KO DA PRIPADA OVOJ GENERACIJI NEKE SE JAVI
Na vrh Go down
Stazio
GENERAL JNA NAČELNIK GŠ Administrator
GENERAL JNA   NAČELNIK GŠ   Administrator


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Broj komentara : 5159
Član od : 2012-11-24
Dob : 49
M(j)esto HN

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Sun Feb 09, 2014 7:34 pm

Amire, dobro došao.

 cheers 
Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Feb 19, 2014 1:21 pm

@AMIR DURAKOVIC (citat):
ZOVEM SE AMIR DURAKOVIC VOJNI ROK SAM SLUZIO U ILIRSKOJ BISTRICI 86/87 DESETAR U MINOBACACKOM ODELJENJU.GORANE JA SE TEBE SJECAM A NEZNAM DALI TI SE SJECAS MENE.NEGO NIJE VAZNO BAS MI JE DRAGO DA POSTOJI TAKAV FORUM DA SE NEZABORAVI PROSLOST.POZVAO BI SVE LJUDE DOBRE VOLJE DA SE PRIDRUZE OVAKVOJ AKCIJI.POZDRAV SVIMA IZ OVE GENERACIE A I SIRE.

Amire sećam te se odlično bili smo desetari - ista klasa, ista četa, kako bih to zaboravio. Srdačan pozdrav!!!
Na vrh Go down
ZAGORAC
GENERAL ARMIJE Načelnik Službe Sigurnosti / Bezb(j)ednosti
GENERAL ARMIJE Načelnik Službe Sigurnosti / Bezb(j)ednosti


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Sigurnost/Bezbednost Služba Sigurnosti / Bezb(j)ednosti
Broj komentara : 3427
Član od : 2012-02-13
Dob : 53

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Feb 19, 2014 1:44 pm

Vidi tko se pojavio nakon dugo vremena   cheers
Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Wed Feb 19, 2014 2:29 pm

Nisam dugo bio, zaista. Pozdrav Zagorac!
Na vrh Go down
ZAGORAC
GENERAL ARMIJE Načelnik Službe Sigurnosti / Bezb(j)ednosti
GENERAL ARMIJE Načelnik Službe Sigurnosti / Bezb(j)ednosti


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Sigurnost/Bezbednost Služba Sigurnosti / Bezb(j)ednosti
Broj komentara : 3427
Član od : 2012-02-13
Dob : 53

KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Thu Feb 20, 2014 2:30 pm

salutiranje Živ bio!
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija   Today at 11:16 am

Na vrh Go down
 
Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/4Idi na stranicu : 1, 2, 3, 4  Next
 Similar topics
-
» Ilirska Bistrica 1986/87 pešadija
» Kasarna ''4 Juli'' - ''Trnovo'' Ilirska bistrica,ono sto je ostalo od nje danas !!!
» Ilirska Bistrica - izviđači
» XIII PROLETERSKA BRIGADA RADE KONČAR VP 7640 ILIRSKA BISTRICA
» Ilirska Bistrica 1988/89 LARD

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: SLUŽBA PO BIVŠIM REPUBLIKAMA I POKRAJINAMA :: SLOVENIJA-
Idi na: