FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
_______________Bile su to dobre i loše godine. Bile su to godine aktivnosti i uspavanosti, godine uvažavanja i nerazum(ij)evanja, godine druženja i ljutnje, odlazaka i dolazaka, nagradjivanja i kažnjavanja, ukora i oprosta, godine radosti i tuge... svega je bilo izuzev: mržnje. Sedam godina postojimo. Branimo pravo na s(j)ećanja! Vaš Forum BPN JNA.

Share | 
 

 Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
Idi na stranicu : 1, 2, 3 ... 9 ... 17  Next
AutorPoruka
muza
Gušter
Gušter


Broj komentara : 79
Član od : 2009-08-16
Dob : 52
M(j)esto prestolnica bosanskih kraljeva Kr Sutjeska

KomentarNaslov komentara: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   11.09.09 0:55

Dragoslav Sobotka je Gradževinski inžinjer i Puk u penziji koji u svojoj 91 god živi u Beogradu. Za one drugove koji su bili u okviru Vazduhoplovne Baze Željava ovaj čovjek je idejni tvorac tog objekta jedna slika unutrašnjeg djela objekta
Na vrh Go down
http://www.rvsfrj. co.cc
vojnik s
Gušter
Gušter


Broj komentara : 8
Član od : 2009-08-05

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   07.01.10 19:41

ima odlična web stranica http://zeljava-lybi.com , svi podaci o aerodromu. Exclamation

Edit: ispravio malo krivu adresu. Wink
Na vrh Go down
BUNKERMAN
Gušter
Gušter


Broj komentara : 34
Član od : 2010-03-03

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   04.03.10 15:26

Na vrh Go down
BUNKERMAN
Gušter
Gušter


Broj komentara : 34
Član od : 2010-03-03

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   04.03.10 15:37

trotil (citat):

Na vrh Go down
BUNKERMAN
Gušter
Gušter


Broj komentara : 34
Član od : 2010-03-03

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   04.03.10 15:38

Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   25.04.11 22:59

Evo jedna snimka koja je napokon ugledala sunce jer o famoznoj "Željavi" je bilo ispričano svega a da je bila tajna do samog polunestanka je istina jer tek prošle godine ljudi koji su tamo radili kao oficiri ostali su sa nekim kodeksom tišine svih ovih godina počeli su malo pričati i nekim mlađima dati koju snimku koja bi ih tada vjerovatno "skinula" o izgledu unutrašnjosti jedne od najvećih i najtajnijih projekata bivše Juge a sam dolazak Američkog generala i njegove pratnje CIA,DEA,FBI,TEA,NEA i ostala kakanja koju danas provale klinci na komjuterićima su ostali bez teksta kad su prvi put došli i obišli "Željavu" sa riječju "Fuck" i velikim upitnikom kako je to toliko godina skrivano.....

Nova snimka starog bećara

http://www.youtube.com/watch?v=7mPDECLLxzU&NR=1
Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: AERODROM ŽELJAVA   17.10.11 9:46

Podzemni aerodrom "Željava" sve do 1992 godine bio je najmoćnija vojna baza u tadašnjoj SFRJ, a zasigurno i na celom evropskom kontinentu. Takve tipove podzemnih objekata ima vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveđani i upravo je njihov model iskorišten pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapečatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991 aerodrom je intenzivno korišten, no međutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992 od strane JNA onesposobljen za dalje korištenje i do dan danas nije, a i zasigurno neće biti osposobljen još dugi niz godina (ako to neko i planira). Posle "rušenja" dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH. 1995 u operaciji "Oluja" biva zauzet od strane A.BiH no međutim vrlo brzo je predat HV. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreći ista je kakva je bila 1992 - aerodrom i prateći objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni '92 i '95 izgledaju još gore. Na kraju ovog teksta prezentovaću i poslednje aktuelne fotografije snimljene 2003g. Inače Hrvatski mediji uveliko nagoveštavaju da bi namena ove bivše baze mogla uskoro biti izmenjena . Naime, MUP RH želi ovde izgraditi centar za azilante jer je mesto idealno zbog blizine granice, što bi u prevodu značilo da je Hrvatska i definitivno digla ruke oko obnove baze.

O kakvom se objektu radi, kada je projektovan, kako napravljen i koje su mu karakteristike pokušaću objasniti u sledećem tekstu .Objekat je projektovan još davne 1957g. pod šifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane(MO). Glavni projektanti i realizatori projekta su puk.dr.Lj.Kodelja i p.pukV.Smirnov (inače ruski carski emigrant) .Pre toga izvršen je odabir lokacije i određena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj FNRJ (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, te blizine grada Bihaća (R.BiH) i Ličkog Petrovog Sela (RH) izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959g. otpočeli su prvi građevinski radovi na terenu . Poslovi su povereni vojnom GP."Soča". Uporedo je počela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veći problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno čvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem rušenja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naročito efikasno delovalo jer su izgrađene galerije morale po projektu biti širine 20m. i visine 8m. te dužine više od 1km .Pod najvećim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965g. kada je obavljen tehnički prijem a prve jedinice JRV počele su bazirati tek naredne godine.

Baza koja je tada završena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgrađene tri galerije+jedna pomoćna (kao rezervni izlaz) koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12m. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su dužine 400,500 i 350 m, svaka visine 8 i širine 20m . Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jačine 20kt. ravno onog koji je bačen na Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv."blenda" odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice raspoređeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su već pomenuta vrata. Svaka od četvoro bila su debljine 1; visoka 21 i široka 9m .Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetički su zatvarala galerije. U samom objektu inače bila je izgrađena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana,spavaonica,kancelarija,ambulante pa do tehničkih radionica,moćne agregatne stanice za proizvodnju el.energije(u slučaju blokade objekta),skladišta kerozina i ubojnih sredstava(UBS). U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uočljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slučaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i UBS. Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća - sam cevovod bio je dug preko 20 km. Vanjsko skladište UBS bilo je udaljeno oko 5km. u selu V.Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela nađena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slučaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta tj.aerodrom sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne (koja je ujedno bila i logistička baza) u blizini L.Petrovog sela.

Na samom vrhu planine Plješevica (1650m.) bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije , Austrije i dobar deo Mađarske. Takođe i tu je urađen podzemni objekat sa operativnim centrom.
Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN (vazdušno osmatranje,javljanje i navođenje).Od celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995 od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke HV.

Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bazirao je 117 Lap. (lovačko-avijacijski puk) sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21 PF ; i 323 Iae (izviđačko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budućnosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Čak je počelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti "doradi". Ipak majstori se nisu mnogo mučili-ostalo je samo na ideji.
U bivšoj SFRJ jedini približan objekat sličan ovom izgrađen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po čemu Bihaćkom aerodromu.

Postoji procena da je objekat i aerodrom tadašnju državu koštao u ono vreme (a naravno i sada) fantastičnih 4 milijarde USD.
Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa četiri trake (sa pratećim objektima) od Triglava do Đevđelije !!!

Ovaj celokupni tekst sastavio sam iz više izvora. Koristio sam materijale i podatke sa svih strana. Bilo je tu i neverovatnih tekstova, pogotovo onih koje sam pokupio iz Hrvatskih izvora. Tako naprimer navođeni su podatci da su jedinice JNA koje su minirale aerodrom u maju 1992 digle u vazduh i vozače kamiona koji su navodno u njima dovezli eksploziv za tu namenu.... Istina je da su miniranje poletno-sletnih staza i zarušavanje ulaza u galerije izvršili iskusni inžinjerci JNA ali ne sa nekim vozačima kamiona - kao da smo ih imali višak!
Drugo, ne bi me ništa ponukalo da napišem tekst o ovom objektu da i sam nisam boravio u njemu i to pred sam odlazak i napuštanje jedinica JNA. Tada sam imao priliku da uđem u već gotovo opustele galerije koje su "zjapile" prazne jer su avioni otišli još poodavno. Ne mogu opisati taj osećaj boravka unutra. Neverovatno je bilo poći kroz te ogromne tunele koji su iznutra bili bukvalno "prelakirani" nekom sjajnom farbom tako da imate osećaj da se nalazite u nekom naučno-fantastičnom filmu....zaista neopisivo. To mi je bio prvi i poslednji put da uđem u taj objekat.
Sada ruiniran i propao može jedino (kao što mnogi kažu) da posluži kao jedno ogromno uzgajalište pečuraka
NIJE LOSE DA SE PROCITA prekopirano da nebude zabune

Na vrh Go down
alexandar
GENERAL JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ
GENERAL  JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ


Orden za vojne zasluge s velikom zvijezdom (I.red) Orden za VZ
Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Broj komentara : 4379
Član od : 2011-06-23
Dob : 53
M(j)esto Loznica , Srbija

KomentarNaslov komentara: Re   17.10.11 18:40

Ala ga nadje jelene....ko iz rukava Wink
Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   20.10.11 1:07

scratch a Dragoslav Sobotka a Terminal za gorivo u Pokoju i još puno toga..
Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   20.10.11 1:14

@jelen pivo (citat):
Drugo, ne bi me ništa ponukalo da napišem tekst o ovom objektu da i sam nisam boravio u njemu i to pred sam odlazak i napuštanje jedinica JNA. Tada sam imao priliku da uđem u već gotovo opustele galerije koje su "zjapile" prazne jer su avioni otišli još poodavno. Ne mogu opisati taj osećaj boravka unutra. Neverovatno je bilo poći kroz te ogromne tunele koji su iznutra bili bukvalno "prelakirani" nekom sjajnom farbom tako da imate osećaj da se nalazite u nekom naučno-fantastičnom filmu....zaista neopisivo. To mi je bio prvi i poslednji put da uđem u taj objekat.
Sada ruiniran i propao može jedino (kao što mnogi kažu) da posluži kao jedno ogromno uzgajalište pečuraka
NIJE LOSE DA SE PROCITA prekopirano da nebude zabune

........često sam tamo iz razbibrige i neće završiti tako kako neki misle,već Europa ima potpisane papiriće za transportno-putnički
aerodrom jer opet ono najbitnije - blizina svega a jedan dio i zasad najvažniji a to je vrh Plješevice - opet radari,samo čiji i u koju svrhu..nama sigurno ne.
Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   20.10.11 8:46

Dragoslav Sobotka je diplomirani građevinski inženjer i pukovnik u penziji, češkog porekla. Osnovnu školu je pohađao u Užicu, gde je njegov otac kao inženjer na železnici gradio poznatu "Šargansku osmicu". Od 1935. godine je član Akademskog aerokluba, čiji je sekretar i blagajnik bio 1936. i kao student obavljao dužnost sekretara Jedriličarske škole na Zlatiboru od 1936. do 1940. godine, gde je postao pilot-jedriličar položivši sva tri ispita – A, B i C i motorni pilot. Na Međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi, održanoj 1938. godine na Starom sajmištu u Beogradu, Sobotka je učestvovao kao organizator i stručni konsultant. Učesnik je NOR-a i nakon oslobođenja zemlje učestvovao je u gradnji većeg broja značajnih objekata i bio je glavni projektant velikog broja objekata za civilne i vojne potrebe. Njegovo životno delo kao građevinskog inženjera je projekat podzemnog aerodroma "Željava" kod Bihaća, koji je pripadao redu najvećih vojnih aerodroma u Evropi i bio je drugi aerodrom tog tipa u Evropi (posle aerodroma u Švedskoj). Danas, 91-godišnji inženjer Dragoslav Sobotka živi u Beogradu.


jelen pivo: komentar modifikovan dana: 20.10.11 8:55; prepravljeno ukupno 1 puta
Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   20.10.11 8:51

Za skladištenje mlaznog goriva unutar objekta je primjenjen tzv. „aqua-sistem“ gdje u 4 cilindrična čelična rezervoara, svaki kapaciteta po 100 tona, mlazno gorivo stoji na "vodenom jastuku“ što je od posebnog značaja za sigurnost podzemnog objekta od mogućeg požara i eksplozije.
Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   20.10.11 22:30

@jelen pivo (citat):
Za skladištenje mlaznog goriva unutar objekta je primjenjen tzv. „aqua-sistem“ gdje u 4 cilindrična čelična rezervoara, svaki kapaciteta po 100 tona, mlazno gorivo stoji na "vodenom jastuku“ što je od posebnog značaja za sigurnost podzemnog objekta od mogućeg požara i eksplozije.

...bravo za pisanje ali ipak odi pa pogledaj ako možeš trenutno stanje a Wikipledia je šturo gradivo......
Terminal ostao u stanju kakav je i bio dok je JNA a kasnije i ostale formacije otišla,zadnji pečati iz '89 godine i svi Siemensovi uređaji u funkciji.U 5. mjesecu ušao sa opremom u jedan od cilindrični rezervoar,čini mi se dvojka ili B,već sam negdje pisao a slika imam samo ih još neću stavljati dok jedan od stražara(mojih frendova) ne dođe na forum jer nebih želio da netko izgubi posao zbog onoga što čuvaju i zadnji put kad sam bio taman je naišla delegacija u kontrolu pa smo se izvukli da netko ne na*ebe.
Terminal može biti u funkciji za par minuta  Cool
Na vrh Go down
alexandar
GENERAL JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ
GENERAL  JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ


Orden za vojne zasluge s velikom zvijezdom (I.red) Orden za VZ
Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Broj komentara : 4379
Član od : 2011-06-23
Dob : 53
M(j)esto Loznica , Srbija

KomentarNaslov komentara: Re   20.10.11 22:40

Cuo sam tako ,a Matrixe ti najbolje znas, da je reon oko Zeljave bio najgusce miniran u toku zadnjih dogadjanja, zbog blizine linije razgranicenja Question
Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   20.10.11 23:28

aleksandar obradovic (citat):
Cuo sam tako ,a Matrixe ti najbolje znas, da je reon oko Zeljave bio najgusce miniran u toku zadnjih dogadjanja, zbog blizine linije razgranicenja Question

Terminal i okolica čisti kao suza.
Željava također ali sa naše strane tj. Hrvatske strane ima još pojedinih dijelova koji nisu u cjelosti očišćeni ali i to je pri kraju dok ako netko ide tamo naići će na upozorenja i priče da je sve minirano - nije istina ali tko se čuva i bog ga čuva.Lakša procedura za poći na Željavu je preko Bosanskog djela baš zbog tog nerazminiranog djela na Hrvatskoj strani a i zbog lakšeg pristupa jer se od pravca Bihaća i išlo prema Željavi.Čuvaju je zajedno Bosanska i Hrvatska Policija sa Graničnim patrolama kojima se samo treba javiti i ulazak je slobodan dok na Terminal više nije....
Na vrh Go down
alexandar
GENERAL JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ
GENERAL  JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ


Orden za vojne zasluge s velikom zvijezdom (I.red) Orden za VZ
Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Broj komentara : 4379
Član od : 2011-06-23
Dob : 53
M(j)esto Loznica , Srbija

KomentarNaslov komentara: Re   21.10.11 0:01

Oni momci sto su napravili onaj foto i video materijal 2007. su me odusevili.To su oni momci sa belim "Range Roverom" verovatno si gledao i u toku si.Koja akustika unutra i sve ostalo "strava". Shocked Ono bi valjalo obici dok se jos moze.Ovde se zvanicno prica da Zeljava treba da udje u sastav poligona "Eugen Kvaternik" u Slunju,a onaj deo piste sto je u bih navodno bi trebao biti deo nekog civilnog aerodroma.I onako ruinirano izaziva divljenje a mogu zamisliti kako je bilo 70ih i 80ih godina.
Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 10:16

ŽELJAVA


Željava je selo u Hrvatskoj na samoj granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nalazi se na 44 stupnja, 51 minut i 17 sekundi sjeverne geografske širine i na 15 stupnjeva, 44 minuta i 24 sekunde južne geografske dužine . Sam aerodrome (poletnoi, sletne pista) nalazi se na 44 stupnje, 50 minuta i 3 sekunde sjeverne geografske širine i 15 stupnjeva, 47 minuta i 44 sekunde južne geografske dužine. Nadmorska visina je 337 metara, odnosno 1099 stopa. Georeferentna pozicija prema tadašnjem vojnom kodu bila je PIAQ5454. To je selo sa pretežno srpskim stanovništvom. Susedno, južnije, hrvatsko selo Baljevac bilo je raseljeno prije gradnje aerodroma. Posle Drugog svetskog rata, mnoga mesta na granicama novostvorenih republika nisu imala riješen granični status, tako da je pravi uvid u poziciju pojedinih mijesta mogao da se učini samo uz pomoć knjiga iz katastarskih općina. Tako je po jednoj verziji granica između dvije republike išla samim hrbatom planine Lička Plješevica (najviši vrh Gola Plješevica /GP/, 1650 mnv) pa je kompletan aerodrom pripadao SR BiH, odnosno općini Bihać, dok je radarska stanica na vrhu GP pripadala općini Titova Korenica u Hrvatskoj. Po drugoj verziji, sada zvaničnoj, radarska stanica na Ličkoj Plješevici, podzemni deo i četiri piste pripadaju Republici Hrvatskoj, opštini Korenica (županija Primorsko-goranska). Peta pista pripada općtini Bihać koja se nalazi u Prvom kantonu (Unsko-sanskom) u Federaciji. Samo selo nalazi se u sjevernom podnožju planine, a presječeno je i dijelom iseljeno pa je tu napravljen aerodrom, dok je jedan deo kuća bio u krugu aerodroma. Od kasarne (zrakoplovnog kompleksa zgrada) vodi asfaltirani put do pista I podzemenog objekta (podzemne baze) koji se zove Klek (tajnog /kodnog imena 0-505).

Položaj kompleks (svih popratnih čvrstih objektata) objekata izabran je posle opsežnih studija pri čemu se vodilo najviše računa o njegovom geostrateškom značaju. Osnovni zahtijev bio je da se mora nalaziti u našoj geostrateškoj osnovi; dovoljno daleko u dubini teritorije koja se može dugotrajno i uspiješno braniti, a ravnomjerno udaljen od najvažnijih i najunosnijih strateških ciljeva i objekata, kako u zemlji, tako i van nje. Prilikom izbora lokacije idejnim tvorcima i projektantima išlo je na ruku to što se upravo u tako projektovanom pojasu nalazilo nekoliko veoma povoljno situiranih planina. Izbor je pao na Ličku Plješevicu /LP/ koja u ambijentu podseća na ogroman nosač aviona. Njen geomorfološki sastav bio je idealan za takvu vrstu objekata, što je pak, s druge strane, pred graditelje postavilo veoma teške, ali i ostvarive zadatke i terenske radove što se kasnije i potvrdilo. Ukupna tadašnja vojno-politička i društvena situacija, kao i razvoj taktičkog i strateškog naoružanja i oružnih sistema u potpunosti su opravdavali ovakav izbor. Ogromno ratno iskustvo, provereni ljudski resursi i nesumnjivo veliko stručno znanje dali su za pravo projektantima i graditeljima da se poduhvate ogromnog stručnog, vojnog, a time i političkog izazova. Jugoslavija je imala veliko iskustvo u gradnji takvih objekata i njih je bilo širom zemlje (nabrojat ću samo neke ATOMSKE RATNE KOMANDE /ARK/ pet u Hrvatskoj, tri u Sloveniji, sedam u Srbiji,12 u BiH, tri u Crnoj Gori i dva u Makedoniji). Četrdesetak a vjerojatno i više objekata strateške namene gradjenih sve do ’90. godina, koštali su tadašnju državu oko 90 milijardi US dolara. Procjena kaže da bi, bez takvih vojnih ulaganja, Jugoslavija već oko 1970. godine mogla imati standard susjedne, visoko razvijene, Austrije. Trebalo je da kompleks grupa objekata – ŽELJAV/O-505 bude takav da služi u narednim desetljećima bez većih prepravljanja i tako opravda ideju nastanka i ogromna uložena novčana sredstva (oko 4.000.000.000 US $ prema jednim, odnosno 8.500.000.000 US$ prema drugim izvorima). Uzimajući u obzir pravilno procenjene geostrateške karakteristike, veoma povoljnu logističku bazu, blizinu pomoćnih aerodrome /Udbina/, objekata i ostalih resursa, može se reći da je i vojni značaj objekta bio ogroman, kako u miru tako i u ratu. Sama planina /LP/ predstavljala je idealnu prepreku bilo kakvom iznenadnom i razarajućem napadu, a njen položaj u taktičkom smislu omogućavao je korisniku taktičko iznenađenje: avioni su sigurno mogli poletjeti i sletjeti iz radarske sjene planine (LP), neprimjećeni iz očekivanih pravaca osmatranja sa zapada. Taj položaj isključivao je iznenadni napad na objekat; u odnosu na sjeverne i sjeveroistočne pravce osmatranja situacija je bila još povoljnija jer je prostrana Panonska nizijna onemogućavala bilo kakvo prikriveno prilaženje i djelovanje po objektu.

Projektiranje, odnosno razrada osnovne ideje, konkretizira se godine 1954. posle odluke političkog i vojnog vrha o izgradnji. U delegaciji na čelu sa generalom Z. Ulepićem, koja je posjetila Švedsku, ... ( i ko zna šta još..tad je špijunaža bila jaka)) da bi se upoznala sa njenim inzvanrednim iskustvima u gradnji složenih, specificnih i netipčnih vojnih (podzemnih gradnji) objekata, nalazio se i inžinjer Dragoslav Sobotka. Godinu dana kasnije komanda ratnog vazduhoplovstva formirala je komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije. Zadatak je predviđao smeštaj dve do tri pojačane eksadrile lovačke avijacije sa svim pripadajućim i neophodnim pratećim prostorima. Glavni projekat proširen je zahtevom za izgradnjom još tri objekta koji bi služili za smeštaj LAP (lovačko-avijacijskog puka), sastava tri do pet eskadrila , komforno posjedanje, kontrolu letenja i meteorološku stanicu i rad u uslovima klasičnog i nuklearnog rata.

Izgradnja je bila uslovljena sastavom zemljišta, sa povoljnom morfološkom slikom – prirodnim uvalama za ulaze i grebenima koji ih razdvajaju. U toku izgradnje angažirani su i speleolozi radi premošćavanja prslina, pukotina i curkova vode. Najveći problem predstavljale su špilje koje su zahvatale cijeo profil galerije po dubini, širini i visini. Aerodrom je gradjen do 1968. godine kada je ubrzano, zbog Češke krize, pušten u rad. Na gradnji tog zrakoplovnog kompleksa/baze je radio, u najvecoj mogućoj tajnosti, veliki broj izvođača i podizvođaca. Tokom narednih godina stalno je dorađivan i moderniziran, a građen je 12 godina.

Taktičko-tehnicke osobine bile su viš nego impresivne: tri galerije za smeštaj 58 aviona međusobno su bile povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament i dodatnom galerijom sa strane, svodastog oblika sa oporcima širine 15,40 metara pri dnu i visine u “tjemenu” oko 10 metara. Njihov slobodni profil podešen je prema dimenzijama aviona koje su date od strane investitora. Na prodorima galerija visina je povećavana za dva metra. Ostale prostorije raznih namena, kao i hodnici, bili su širine od tri do 12 metara. Ukupna dužina podzemnog tunela (galerija i pomoćnih prostorija) iznosila je 3500 metara. Galerije su bile dužine 400, 500 i 350 metara, svaka visine osam metara i širine 20 metara. Pored brojnih glavnih i pomoćnih prostorija za smeštaj i rad ljudstva, postojali su centar veze i operativni centri od kojih je jedan bio smješten iznad samih ulaza na visini cca 30 metara od tla kao osmatrački kontrolni toranj. Objekat je posjedovao vlastitu dizel-elektricnu /agregatnu stanicu/ centralu, skladište goriva i druge manje objekte. Vanjski/čeoni dio objekta – aerodrom, sastojao se od pet pista (dve poletno-sletne i tri poletne) i /bočno/ kasarna/vojarna u blizini Ličkog Petrovog sela, koja je, ujedno, bila i logistička baza. Baza je opskrbljivana kezorinom pomoću valstitog cjevovoda iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća; cjevovod je bio dug preko deset kilometara i bio je kompletno inžinjerijski i borbeno obezbjeđen. Avioni su se unutar objekta razmještali elektoakomulatorskim tegljačima. Svako mjesto za parkiranje imalo je svoj istakač za punjenje aviona. Predviđeni su životni i radni uslovi za namjensko korišćenje objekta s punom autonomijom do 30 dana (možda i više jer to je teško procijenit tj. ovisi o stanju nukleranog, .. rata); električna, vodovodna i kanalizacijska mreža, dvije rezervne dizel-električne centrale (jedna od 1000 Kw/A a druga od 625 kW/A), skladišta svih vrsta, te prostor za dekontaminaciju sredstava. U podzemnom objektu (KLEK/O-505) Postojalo je 13 klima-komora sa specijalnim zašticenim ventilacijskim šahtovima, koji su ujedno služili i kao rezervni izlazi na površinu terena. Postojali su i šahtovi za otpadni zrak i za ispišne plinove agregata, akumulatorska stanica, ambulanta,, spavaonice, protivpožarni sistem, itd. itd. Prostorije u unutrašnjosti podzemnog objekta bile su povezane s 56 teških pancirnih vrata (od kojih neka imaju i 100 tona). Projektiran, izveden i korišćen je poseban razglasni sistem. Prvi put je kod nas primenjen ’’aqua sistem’’ za skladištenje mlaznog goriva na vodenim jastucima u pet cilindričnih čeličnih rezervoara, svaki kapaciteta po sto tona. Otvor za promatranje/osmatranje iz kontrolnog tornja bio je također posebno osiguran. Teška sto tona hermetička armirano betonska vrata bila su smeštena u zasebnim nišama sa strane galerija i imala su ugrađene protivudarne ventile. Otvarala su se ručno ili električnim putem, a zatvarala uz pomoć gravitacijske sile (genijalno). Klimatski uslovi bili su idealni, s tim što je temperatura iz praktičnih i ekonomskih razloga bila snižena na 18 stupnjeva C. Na vrhu planine LP nalazio se impresivan radarski položaj i meteorološka stanica, a radari su bili uvezani u jedinstven sistem VOJIN koji je djelovao u sklopu RV i PVO JNA.

Bazu je posjedao 117. lap (lovacko-avijacijski puk) sa 124. i 125. eskadrilom, naoružan tada najsuvremenijim avionima MiG-21 različitih verzija i namena. Treća eskadrila bila je detaširana u Puli i služila je za obuku pilota. Oni bi po završenoj doobuci bili raspoređivani u elitne jedinice supersonične avijacije. Na Željavi je takođe bila bazirana 352. izviđacka eskadrila koja nije bila u sastavu 117. lap. Zbog svoje strateške namjene bila je direktno potčinjena Komandi RV i PVO. Komanda puka i izviđačke eskadrile bila je smeštena u podzemnom dijelu objekta. Komandant 117. lap bio je po formaciji potpukovnik ili pukovnik, a izviđačke eskadrile major ili potpukovnik. U sastavu aerodroma bila je Vazduhoplovna baza (ranga puka) koja je imala jedinice nižeg ranga; one su obavljale pozadinsko, odnosno logističko osiguranje i druge pomoćne i prateće poslove. Komanda baze i pripadajuće jedinice bile su smeštene u kasarni koja je bila udaljena tri kilometra od pista. Za potrebe PZO (protiv-zračne odbrane) objekta kao samostalna jedinica bazirao se u kasarni puk lap. Komandant je po formaciji bio potpukovnik ili pukovnik. Kao samostalna jedinica u kasarni nalazio se i 51.bataljon VOJIN. Imao je u sastavu oko 120 starešina/zapovijednika od kojih su neki po specijalnosti i činu bili viši od komandanta. Bataljon VOJIN je bazu koristio samo kao lokaciju, a u operativnom smislu bio je podređen komandi petog puka VOJIN u Zagrebu. Takođe je u objektu Klek imao svoj OC. U mirnodopskoj upotrebi koja se nije razlikovala od ratne, svi avioni su uvijek bili pod planinom (u sviše nego sigurnom podzemnom objektu). Kada je bio letački dan, izlazili su samo angažirani avioni i dežurni par (dežurna para) koji je bio uvijek spreman i naoružan za polijetanje. Baza nije bila školskog tipa niti su se u njoj stijecale specijalnosti i druga zvanja, već jedinica prve borbene linije. Napredovalo se u službi redovno ili vanredno, u skladu sa PS. Međutim, baza je bila elitna u svakom smislu te riječi i služba u njoj smatrana je čašću i veoma značajnim mjestom u biografiji/životopisu svakog ko je tamo bio. Samo najbolji su stizali na Željavu koja je, kao i Batajnica, bila aerodrom dežurnog tipa, sa 24 satnim radom. Status pilota i osoblja nije se formalno razlikovo od ostalih kolega sa drugih aerodroma, a oznake su bile kao u ostalim jedinicama. Piloti su samo u letu imali svoj poseban identifikacijski broj i iskusan poznavalac situacije u zraku mogao je da po radio-saobraćaju zaključi koji avion je sa kog aerodroma. Svi pripadnici objekta stanovali su sa svojim porodicama u Bihaću gde je jedan gradski kvart (’’Harmani’’) bio napravljen za potrebe aerodroma. Svi pripadnici baze imali su odgovarajuće riješeno stambeno pitanje.

Kao kompleks objekata i jedinice prve borbene linije bili su u prilici da svoj profesionalizam, stručnost i patriotizam provjeravaju svakodnevno, a posebno u periodima međunarodnih kriza, kakve su bile 1968. godine (okupacija Čehoslovačke), krize u svezi sa Osimskim sporazumima 1973. kao i u drugim prilikama.

Kada se vojno-politička i sigurnosna situacija toliko pogoršala da je bilo očigledno da će se aerodrom naći u beznadnom okruženju, sa realnom opasnošću da padne u neželjene ruke i bude iskorišćen protiv onoga ko ga je do tada koristio, donešana je odluka da se on uništi. To je učinjeno 16. maja/svibnja 1992. godine u 05:30:00 sati, sa cca. 58 tona eksploziva. Piste su minirane na rastojanju od 50 do 100 metara, često u cik-cak rasporedu. Rušenje podzemnog objekta bio je znak da se konačno urušava i čitava država jer je njegovo definitivno napuštanje i totalno uništenje značilo da se odustaje od postojece geostrateške osnovice, odnosno da dotadašnja država (Yugoslavija) nepovratno mijenja svoj izgled.

U toku najveće krize, koja je prethodila ratnim sukobima, sa ovog aerodroma više puta je djelovano. Tako su 17.VIII 1991. godine dežurni avioni presreli helikoptere hrvatskog MUP RH koji su krenuli na intervenciju u Knin. Kasnije, 7.X 1991. godine borbeni avioni borbano djelovali po televizijskom tornju na Sljemenu iznad Zagreba kao i po tadašnjem sjedištu Hrvatske Vlade u zagrebačkom Gornjem gradu, poznatom kao ’’Banski dvori’’ ( tada je predsjednik Hr zajedno sa članovima Valade bio u ARKZ (ATOMSKOJ RATNOJ KOMADNI ZAGREB). Za javnost najpoznatiji incident dogodio se kada je pilot Emir Šišić srušio dva helikoptera Ujedinjenih nacija (UN), u kojima su se nalazili Italijani i Francuzi. U ovom periodu aktivna je bila radarska stanica koja je bila u sastavu 51. bataljona VOJIN. Kada se JNA povukla, bataljon je premešten u Banja Luku. Ljudstvo je ostalo oko šest meseci na Ličkoj Plješevici kako bi obućilo pripadnike VRSK i predalo im objakat na stalnu upotebu. U tom cilju ljudstvo je iz Banja Luke u policijskim uniformama (zbog ogranicenja po odredbama koji se pridržavao UNPROFOR) odlazilo na vrh. Posle zaključka da obučavano ljudstvo neće moći da obavlja efikasno svoje zadatke i da tome nisu dorasli, odlučeno je da radarska stanica (GP) ostane u sastavu 51. b. VOJIN na teriotiriji RSK. Sa vrha Gola Plješevica borbeno je djelovano po Bihaću i okolici, a i obratno u manjoj meri. Radarski položaj bio je aktivan do augusta/kolovoza 1995. godine kada su, pri povlačenju, vojnici VRSK uništili položaje i opremu. Kasarna u selu Željava (pokraj sela Ličko Petrovo selo) služila je VRSK i u njoj je redovno služen vojni rok.

Rušenjem i devastacijom kompleks grupa objekata (posebno se to odnosi na podzemni objekt KLEK) načinjena je neprocenjiva materijalna i velika ekološka šteta pa je svaka ideja o rekonstrukciji bilo kog obima ograničena nedostatkom potrebnih materijalnih sredstava. U neposrednoj blizini aerodroma nalazila se i linija razdvajanja pa je celo područje gusto minirano, sama kasarna/vojarna u selu Željava je pod nadzorom HV., HR granične policije. Najprije je (tokom 2004./2005.) bilo planirano otvaranja centra za azilante pa se od te ideje odustalo, a sada (tokom 2005./2006.) aktuelni su planovi da ona uđe u sastav vojnog poligona ’’Eugen Kvarternik’’ kod Slunja, kao i kasarna u Udbini….22.rujna 2007. na sastanku u Bihaću načelnik glavnog stožera Oružanih snaga Rh general zbora Josip Lucić i načelnik zajedničkog stožera Oružanih snaga BiH general-pukovnik Sifet Hodžić izjavili su da vojni objekt/kompleks nije više zanimljiv za vojne svrhe i da treba dobiti drugu namijenu. Općina Bihać pokrenula je inicijativu da se pista na njenoj teritoriji iskoristi za otvaranje lokalnog aerodroma. PREKOPIRANO

Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 10:21

Visina hodnika bila je 8 m, a širina 20 m. U njih je odjednom stalo 120 aviona tipa MIG-21 i oko dvadesetak Orlova i uvijek su bili u pripravnosti. Pod zemlju se ulazilo kroz 4 ulaza koji su bili međusobno povezani hodnicima, a vani je bilo 2 poletnosletne i 3 poletne staze. Unutra se nalazio veliki restoran koji je odjednom mogao primiti 1000 ljudi, oko 200 pilota i 500 mehaničara te goste. Svaka eskadrila imala je posebnu pripremnu salu. Posebno je bio pilotski klub, koji je bio napravljen prema ondašnjim visokim standardima. Naravno, ovdje su se nalazila i podzemna skladišta za ubojna sredstva i za rezervne dijelove, kao i radionice. Moglo se vršiti održavanje 1. i 2. stupnja, a generalni remont se izvodio u nadzemnim hangarima. Kad su hodali unutra, naišli su na demoliranu cisternu za kerozin koja je bila ogromna, a vidjeli su i ostatke spletova cijevi za klimatizaciju, cjevovode za kerozin i postrojenja za vlastiti energetski sustav, itd.
Kompletna meteorološka služba i kontrola leta bile su smještene u bunkerima podignutim nekih 60 m iznad piste, te ukopane u planinu. Betonski zidovi debeli su 2 m, proizvedeni s najboljom markom cementa i armaturom.

Željava i širi rezon stalno su bili pod mrtvom stražom. Pucalo se bez upozorenja na većem dijelu Plješevice gdje je bio smješten aerodrom. Priča se kako su radnici koji su kopali u hodnicima prebacivani na posao u autima bez prozora i pouzdano se zna da su profesionalni oficiri imali ograničen radijus kretanja unutar Željave. Posljednji predratni komandant puk. Marinković nije imao pristup svakom kutku, a naredbu je dobivao direktno iz komande RV i PVO. Zna se pouzdano da su dvojica projektanata stručnjaka koji su znali sve o objektu KLEK poginuli pod sumnjivim okolnostima. Gradnja aerodroma je počela 1956 g., da bi aerodrom zbog Ruske invazije na Čehoslovačku proradio 1968. g., ali su se radovi intenzivno nastavili do 1978 g. Pouzdano se zna da je aerodrom financiran sredstvima međunarodne banke koja je odobrila sredstva za izgradnju putova u SFRJ. Radovi su koštali 4 milijarde US dolara.

Bilo je instalirano 7 radara koji su koštali svaki po 12 milijuna dolara te sistem za navođenje, koji je koštao 50 milijuna dolara i bio najskuplji sistem u JNA. U funkciji su bila takva 4 sistema.
Lovački 117. avijacijski puk imao je 3 eskadrile aviona presretača, a odavde je djelovala i 323 izviđačka eskadrila koja je elektronski izviđala po Italiji, Albaniji i Austriji. Često je prelijetano i preko državne granice, iako nije bilo potrebno pošto su avioni bili opremljeni opremom za koso izviđanje i snimanje ukoso za oko 200 km. Bilo je ovdje i komandno mjesto 5. vazduhoplovnog korpusa iz Zagreba, a tu je bio i 5. puk VOJIN. Zajednički operativni centar bio je opskrbljen automatskom opremom AS-84, a to su bila računala u koja su se slijevali svi radarski podaci iz Jugoslavije.

Kerozin se transportirao cjevovodima iz bihačke periferije, iz naselja Pokoj i Orljani, gdje su čitava brda prepravljena u podzemne rezervoare. Cjevovod je bio dužine 10 km, a cijevi promjera 50 cm. Skladišta eksploziva bila su Vedro Polje i Grabež u Ranicima, a skladište avio bombi kod Ripca. PREKOPIRANO

Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 10:28

U vreme JNA su korišćene dve lokacije za potrebe RV i PVO : Rajlovac i Butmir .
U Rajlovcu je bio pitomački školski centar . Postojala je samo travnata pista i u njenom nastavku heliodrom .
Na Butmiru je pored civilnog aerodroma postojao izdvojeni vojni deo gde su pitomci imali praktičnu nastavu na avionima .
Ništa bitno niti veliko ... obična rulna staza na kojoj je bilo približno 5 što Galebova (N-60) što Jastrebova (J-21) i pored njih u travi 3 do 4 Kraguja .
Ti avioni nisu bili u letnom stanju .
Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 10:32

@jelen pivo (citat):
Dragoslav Sobotka je diplomirani građevinski inženjer i pukovnik u penziji, češkog porekla. Osnovnu školu je pohađao u Užicu, gde je njegov otac kao inženjer na železnici gradio poznatu "Šargansku osmicu". Od 1935. godine je član Akademskog aerokluba, čiji je sekretar i blagajnik bio 1936. i kao student obavljao dužnost sekretara Jedriličarske škole na Zlatiboru od 1936. do 1940. godine, gde je postao pilot-jedriličar položivši sva tri ispita – A, B i C i motorni pilot. Na Međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi, održanoj 1938. godine na Starom sajmištu u Beogradu, Sobotka je učestvovao kao organizator i stručni konsultant. Učesnik je NOR-a i nakon oslobođenja zemlje učestvovao je u gradnji većeg broja značajnih objekata i bio je glavni projektant velikog broja objekata za civilne i vojne potrebe. Njegovo životno delo kao građevinskog inženjera je projekat podzemnog aerodroma "Željava" kod Bihaća, koji je pripadao redu najvećih vojnih aerodroma u Evropi i bio je drugi aerodrom tog tipa u Evropi (posle aerodroma u Švedskoj). Danas, 91-godišnji inženjer Dragoslav Sobotka živi u Beogradu.


A kako je počelo?
Kako je nastao jedan od najvažnijih vojnih objekata Jugoslavije – aerodrom ???Željava“ kraj Bihaća
U potrazi za najmeritornijim i najkompetentnijim odgovorom na ovo pitanje dospela sam najautentičnije ličnosti, do samog glavnog projektanta građevinskog dela i vodećeg projektanta kompleksa podzemnih objekata aerodroma ???Željava“ – 85-godišnjaka, diplomiranog inženjera Dragoslava Sobotke; inače svojevremeno jedriličara sa A, B i C ispitom, motornog pilota, sekretara Akademskog aerokluba do II svetskog rata, organizatora i stručnog konsultanta na vazduhoplovnoj izložbi 1938 godine na starom Sajmištu u Beogradu, sekretara već legendarne Jedriličarske škole na Zlatiboru pre II svetskog rata učesnika NOR-a, pukovnika u penziji, čije sam kazivanje u celosti zebeležila:

???Moje zapoznavanje sa specijalnim zaštitnim objektima podzemnog tipa za potrbe Ratnog vazduhoplovstva datira od 1954 Godine, kada sam u sastavu vazduhoplovne vojne delegacije na čelu sa tadašnjem komandantom generalom Z Utepićem bio u poseti ratnom vazduhoplovstvu Švedske Tada smo, između ostalog, pregledali jedan podzemni objekat sariejeg tipa za smeštaj aviona sa potrebnim prostorijama i instalacijama za mirnodopske i ratne potrebe, jedan podzemni rezervoar klasičnog tipa
skladištenje goriva i jednu podzemnu fabriku oružja ???Bofors“ Sem toga, sa njihovim vojnim stručnjacima su vođeni razgovori o raznim elementima zaštite podzemnih objekata od efekata udarnih talasa izazvanih klasičnim i nuklearnim napadnim sredstvima

Komanda našeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955 godine formirala komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od budućeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu ???Željava“ kraj BihaćaZa glavnog i vodećeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Građevinske uprave JNA sam određen ja – dipling Dragolav Sabotka

Podzemni objekat je bio predviđen za smeštaj dve do tri pojačane eskadrile aviona lovačke avija-cije sa dodatnim prostorom za regla-ment dva aviona sa potrebnim prosto-rijama za komandu, pilote, vazduho-plovno-tehničku službu, vazduho-plovno-tehnička sredstva, municiju, gorivo, tehničku i pijaću vodu, sanita-rije i rezervni izvor
električne energije Tokom izrade glavnog projekta investitor je zahtevao, da se u okviru prvobitnog objekta izrade još tri, i to: za smeštaj povećanog broja aviona tj jednog lovačko-avijacijskog puka lap sastava 3 - 5 eskadrila i kompletnog osoblja uz povećanje komfora u odnosu na raniji projekat, uređaja i službi potrebnih za obezbeđenje života, rada i borbenih dejstava lap-a u uslovima klasičnog i nuklearnog rata – ujedno bi služili i kao novi izlaz i za aerodromsku kontrolu letenja povezana liftom i šahtom s unutrašnjošću objekta sa meteo-stanicomObjekat je lociran u podnožju planine Plješevice na istočnoj padini prema Bihaću, morfološki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju Masiv je sastavljen od kraških krečnjaka sa dosta prlina, pukotina i špilja i većim brojem izvorišta curkova različitog intenziteta Tokom izgradnje objekta angažovani su i speleolozi za snimanje špilja radi njihovog premašćavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona Veću poteškoću su predsavljale špilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po dužini, širini i visini i do 20 m pri dnu otvoraTri glavne podzemne galerije za smeštaj 58 aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa vertikalnim oporcima širine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m Njihov slobodan profil je podešen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor Na prodorima galerije visina je povećana za 2 m Ostale prostorije za
razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, širine su 3 - 12 m Ukupna dužina podzemnih tunela galerija i pomoćnih prostorija je iznosila 3500 metara Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objekta koristi kao ulaz za avione i ljudstvo u slučaju napada preko ustave i degazacione komore, a ostala 3 se koriste za izlaz aviona Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim trgljačima, a izvan objekta do i od PSS su se kretali
na sopstveni pogon Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakać za punjenje aviona mlaznim gorivom Predviđeni su svi životni i radni uslovi za namensko korisćenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana; električna, vodovodna i kanalizaciona mreža; dve rezervne dizel-električne centrale jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA, skladišta ubojnih sredstava i rezervnih delova, skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacionim šahtovima koji ujedno služe i kao rezervni izlaz na površinu terena, a postojali su i šahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva; protivpožarni sistem; stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih akumulatora; kuhinjsko-trpezarijski blok; ambulanta; spavaonice
Prostorije u unutrašnosti objekta su bile sa 56 teških pancirskih vrata Za signalizaciju, a u cilju praćenja i regulišanjakretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajućim signalnim uređajima i ozvićen zvućnicima povezanim u 10 zvućnih krugova Ovde je prvi puta kod nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutu ???Jaroslav Ćerni“, primenjen tzv ???aqua-sistem“ za skladištenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara svaki kapaciteta po 100 tona goriva, što je od posebnog značaja za bezbednost objekta od mogičeg požara i eksplozije Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja je zaštićena posebnim čeličnim kuplom za zaštitu od direktnih pogodaka mitrljeskih zrna i blizkih pogodaka raketi i bombi

Objekat u celini je zaštićen od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jačine 20 kT Razmak između ulaza-izlaza je projektovan tako, da je sprečeno istovremeno uništenje dva ulaza-izlaza, ćemu doprinosi konfiguracija padine Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznimdelovima podsemnog objekta predviđene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do teških armirano-betonskih vrata na početku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima Teška armirano-betonska vrata su smešteni u zasednim nišama sa strane galerija, u njih su ugrađeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na ručni i električni pogon Temperatura i vlažnost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladištima temperatura snižena do 18 °C iz praktičnih i ekonomskih razloga

Po svojim konstrukcijskim osobinama i uređajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeđivao:

● potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,
● sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovačke i izviđačke avijacije,
● neometano vazduhoplovno-tehničko održavanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije,
● normalne uslove za bezbedan život letačkog i tehničkog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmeštajne prostorije svojih jedinica

Navedene osovine objekta su obezbeđivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno moguće naprezanje lovačke avijacije

Konfiguracija planine Plješavice, a naročito njenog vrha, pružila je dobru mogičnost za protivvazdušnu zaštitu podzemnog objekta, kao i čitavog aerodroma Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi puta primenjen i novi sistem podgrađe ankerima i špricanim betonom sa i bez čelične mreže, a po potrebi i sa čeličnim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obliga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase Takođe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovođenja curkova vode i vlažnih mesta kanalom
ispod podne površine A od svih uređaja ugrađenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domačnim fabrikama tadašnje SFRJ

Aerodrom je građen do 1968 Godine, kada je svećano otvoren i pišten u rad Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlačio vremenski rok završetka radova na ovom grandioznom projektu Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona exploziva u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta“

Interesantno je napomenuti, da je, osim ovog najvećeg vazduhoplovnog objekta, naš sagovornik projektant i nekoliko manjih objekata za slićne namene na prostoru bivše Jugoslavije

Jedan od njih je izgrađen na magistrali pored mora u krečnjačkom masivu sa dva ulaza – izlaza i sa pistom na proširenom delu magistrale Ovakav način gradnje se praktikuje u Švedskoj, koja obiluje granitnim brežuljama i brdima u blizini njihovih aerodroma ili pored auto-puteva

Drugi podzemni objekat na teritoriji bivše Jugoslavije je rađen kao komandno mesto i pored prilaznog hodnika imao je operativnu salu s ekranom za prikaz situacije na terenu teritoriji, sve potrebne elektronske uređaje na elastičnom podu, meteorološku stanicu, rezervnu dizel-elektrocentralu sa šahtom do površine terena, klima-komore i sve potrebne instalacije i uređaje

Primoravši svoj mozak da primi mnoštvo čudnih i stručnih, ali istovremeno i interesantnih i nesvakidašnjih informacija, nisam mogla da se ne zapitam, da li je
čovek kao najsavršenije biće prisutan na planeti Zemlji da je izgrađuje ili da je ruši? Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a možda i šire, aerodrom ???Željava“ je imao nesaglediv značaj za naše RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i političkoj konotaciji naše vojske i države u svetu I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujući i zazirući stav Važno je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo rušenje, te stoga biva lakše sagledati i prihvatiti ovaj objektivno težak gubitak impozantne i važne građevine Neosporno su čovekove tvorevine dokaz njegove nadmoći i kreacija i često nadziva svog graditelja i tvorca Gospodin Sobotka je nadživeo neke svoje građevine i teško mu je što više ne
postoje, jer je sa njima nepovratno otišao i deo njegovog života, stvaranja i gradnje kao glavne vokacije ovog vrsnog projektanta i inženjera Kaže, da je za sve kriv prokleti rat i da je on sve ovo uništio i oteo od ljudi koji su to predano stvarali i gradili, jer su sile i rat u stanju da za časak unište decenijska ljudska naprezanja i stvaraštvo Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao A posle njega i dalje treba živeti
Ali kako?

Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 10:40

Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela naðena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u sluèaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta tj.aerodrom sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne (koja je ujedno bila i logistièka baza) u blizini L.Petrovog sela.

Na samom vrhu planine Plješevica (1650m.) bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije , Austrije i dobar deo Maðarske. Takoðe i tu je uraðen podzemni objekat sa operativnim centrom.
Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 11:47

aleksandar obradovic (citat):
Oni momci sto su napravili onaj foto i video materijal 2007. su me odusevili.To su oni momci sa belim "Range Roverom" verovatno si gledao i u toku si.Koja akustika unutra i sve ostalo "strava". :shock:Ono bi valjalo obici dok se jos moze.Ovde se zvanicno prica da Zeljava treba da udje u sastav poligona "Eugen Kvaternik" u Slunju,a onaj deo piste sto je u bih navodno bi trebao biti deo nekog civilnog aerodroma.I onako ruinirano izaziva divljenje a mogu zamisliti kako je bilo 70ih i 80ih godina.

Bio tamo i 2007  Wink  vodio te dečke(baš dečke) jer su slučajno naletili a evo tamo u Bosni i Hercegovini sam otvorio novu temu a evo i ovdje par slikica iz te godine - mojih a druge iz unutrašnjosti ću staviti kako sam i objasnio u prethodnom postu..
 
http://imageshack.us/photo/my-images/6/picture027yf.jpg/
 
http://imageshack.us/photo/my-images/850/picture031b.jpg/
 
http://imageshack.us/photo/my-images/703/picture016dj.jpg/
 
http://imageshack.us/photo/my-images/855/picture039z.jpg/
 
http://imageshack.us/photo/my-images/824/picture037x.jpg/

Na vrh Go down
alexandar
GENERAL JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ
GENERAL  JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ


Orden za vojne zasluge s velikom zvijezdom (I.red) Orden za VZ
Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Broj komentara : 4379
Član od : 2011-06-23
Dob : 53
M(j)esto Loznica , Srbija

KomentarNaslov komentara: Re   21.10.11 13:59

Znaci ovako Matrix.Nema zabrane da se moze doci na Zeljavu,treba se samo javiti na prelazu i niko ne bi pravio problem sto je neko dosao jednostavno da vidi sve to.Postoje ona upozorenja i to je to .Naravno osim terminala.
A na terminalu nisam razumeo jel ta oprema Full iz vremena jna Question
Na vrh Go down
Matrix
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 2436
Član od : 2011-04-23
M(j)esto Dalmacija i šire - PROM-3

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 14:35

aleksandar obradovic (citat):
Znaci ovako Matrix.Nema zabrane da se moze doci na Zeljavu,treba se samo javiti na prelazu i niko ne bi pravio problem sto je neko dosao jednostavno da vidi sve to.Postoje ona upozorenja i to je to .Naravno osim terminala.
A na terminalu nisam razumeo jel ta oprema Full iz vremena jna Question

Da Aleksandre - nema zabrane ako se javiš,znači sa Bosanske strane uredno se javiš prvoj patroli koja samo pogleda isprave,pita dali ste tu prvi put i još vam objasne da se malo pripazite jer u vrjeme lova još uvijek su lovci prisutni pa ako imaš sreće još naletiš na gulaš od divljači a ne na malo olova  Laughing .Kad idem uvijek
se nađe neka ekipa i tako da bude veselo a samu Željavu ili ti unutrašnjost možeš danima gledati,je mračno ali se nose posebne baterije i nema problema kao ni odlazak na Plješevicu gdje su bili radari e tamo ostanemo par dana.
Na Terminalu je sve iz vremena JNA,od opreme,oznaka(osim što više nema zastava i obilježja),kompletnog sustava ili nazovimo "mozak" koji upravlja sa svim što je potrebno da se u datom trenutku ispostavi Željavi - nešto kao iz filmova,kao soba James Bonda,na drugoj slici je jedan od 4 cilindra u koji sam ušao a iznad njega je sve bilo minirano i odatle su se na početku bacali kamenčići da bi se malo razbudili vodnici i ostala ekipa.Za vrijeme rata služio je kao kuhinja za vojsku pa se nije ništa diralo osim što je pojedina lopovska družina odvela sve gorivo koje je ostalo nakon odlaska JNA a ono što je ostalo dugo se koristilo među narodom po Bihaću jer su po potočiću skupljali naftu i od nje pravili lampe za rasvjetu jer nije bilo struje a bolje da su i lopovi odnijeli nego da je dignuto u zrak jer bi se tresla brda unedogled  bom  ..

Na vrh Go down
jelen pivo
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 472
Član od : 2011-10-06

KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   21.10.11 16:21

Odavno planiram da posetim aerodrom,ali tesko ovde mogu naci istomisljenike No
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk   Today at 20:44

Na vrh Go down
 
Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/17Idi na stranicu : 1, 2, 3 ... 9 ... 17  Next
 Similar topics
-
» Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk
» Aerodrom Zemunik Zadar
» Aerodrom Divulje Split (podzemni objekat Cetina)
» Aerodrom Pančevo VP 4310, VP 3106
» Aerodrom Dubrave Tuzla

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: VOJNA PLATFORMA :: RZ i PZO / RV i PVO-
Idi na: