Problemi s ishranom u JNA

Tog bureka nije bilo nikada dosta za sve. Sto je najgore u te dve kasarne se hrana donosila pa je cesto bila i hladna. Meni je bilo cudno da u komandi oblasti hrana bude tako ocajna jer su se tu hranili i oficiri.

Što se tiče pravične raspodele hrane nepravdu i nezadovoljstvo najčešće su pravile neformalne grupe iz redova kuvara, trpezaraca, VP ili kapijaša gde nije bilo VP,  ekspedicija (oni što su delili poštu i pakete), klubadžije i muzikanti, berberi i vojnici što su radili u servisu i  kupatilu  na zameni odeće i rublja. I da ne zaboravim kurire i ćate. Ovo društvo bilo je  povezano na osnovu raznih usluga i ustupaka koje su činili jedni drugima.

Kao starešina maksimalno sam sprečavao i sankcionisao ovakve pojave i postupke. I taman "razbiješ" jedan klan, uspostavi se drugi i tako 12 godina.  

Drugovi vojnici, evo od mene dva bureka. Jbga kao i u JNA nema za sve.  

Nikad nisam volio ovaj frkani pa tako ni danas!
U subotu uđem u pekaru: "Može burek ali samo trokut dolazi u obzir"!

Za mene je samo ovo burek
 

Jeste vi svjesni da ovdje već neko vrijeme pričamo o vrsti pite sirnice.  
Pravog bureka u JNA nisam ni vidio!
Onog s mesom, ali se ne smije zvat burek s mesom, samo burek!
Mada taj burek (iz kojekakvih pekara), ne volim, najčešće je meso neki prezačinjeni užas od kojeg mi se podriguje nekoliko dana. 
A ne znam nekog tko bi ga pripremio kako valja!

Svi su mi pričali kako je burek dobar u JNA. Ja sam ga jeo samo dva puta. Jedan put u kantini, što sam več napisao, zapravo nije mi ni pripadao ali..., drugi put su nam dovezli na teren,usred noči, kad smo imali prvi marš (40km). Oba puta je bio dobar, žao mi bilo da ga nisam više pojeo. Ali ipak ne mogu da se žalim da sam bio gladan, ako nije bilo bureka, bilo je drugih stvari.

Evo jos jedan dogadjaj ili ako zelite moj ispad u vezi sa ishranom u 4-ti Jul.
Ulazim u menzu, uzimam tacnu, stavljam porciju ... dolazim do hleba i iz korpe uzimam 2-3 kriske. Ali, DOF stoji iza korpe i kaze: „Ne, ne, samo jednu krisku.“ Nisam mogao da verujem to sto cujem. Molim, rekoh. DOF je ponovio - samo jednu krisku.
Joooj ljudi, puklo mi je. Nisam mogao da izdrzim i ... otkacio sam moj radiofonican glas, pa sam poceo: „Мa kako to mozete da uskracujete hleb vojsci, kako vas nije sramota ... “ drao sam se na DOF-a, nisam mogao da se kontrolisem tih 30-tak sekundi. Sva vojska shtama. Gleda i ne veruje svojim ocima, sta ovaj stari radi (tad sam bio 25 godina). Uzeo sam krisku, pa kako je hleb bio vruc, stisnuo sam je u saku i od nje sam napravio samo jedan zalogaj i bacio sam ga u korpu pred DOF-a govoreci mu: „Zar smo do toga stigli da samo sa ovim treba da radim na stanicu ceo dan?“
Zatim sam iz korpe uzeo dve kriske i seo za sto. DOF ni rec nije progovorio. Ustvari neznam, mozda je i nesto rekao ali ga ja nisam cuo.

Samo sada se vise nesecam dali je ovo bilo pre ili posle onog bojkota o kojem sam ranije pisao!
I za divno cudo nisam imao ama bas nikakve posledice zbog ovih zbivanja.
Valjda su i oni bili svesni za svoje anomalije.

P.S. Bilo je jos frke samnom, ali to nije bilo u vezi sa hranom, tako da nije tu mesto za to. Nacicu neko drugo mesto na forumu gde cu pisati oko sastanke SKJ (Savez Komunista Jugslavije) i oko odnosa staresina u JNA.

Zlatnik, dobro si mu to rekao. Ja sam sreo u mom kratkom služenju i oficire što su stvarno bili dobri ljudi i do do takvih što jih nebi ni sad pomenuo. Da se uskračuje vojski hrana, je sramota. Pa bili smo mi neka ljudska armija. Neka ima hrana za sve.

Što se tiče hleba/kruha tiče: u kasarni smo jih imali od početka koliko smo hteli. Naravno glupi seljaci to nisu cenili, pa se večin bacala. Kasnije je bio uveden sistem da svako dobije 2 komada.

Na karauli je bilo koliko hočeš. i kad nije bio obrok, moglo se uči u kuhinju i pokupiti malo hleba da se pomezi.

O prehrani u garnizonu Prizren već sam pisao u drugoj temi (uspomene iz služenja vojnog roka 1973./1974.), ali se i ovdje može dodati poneki osvrt.
Hrana u kasarni je općenito bila loša, čak i za ondašnje vojničke standarde, ali je bila obilna, kalorična i nikada je nije nedostajalo. Marende tada nije bilo pa smo se snalazili kako je tko znao, većinom kupovinom u vojničkoj kantini koju je držao neki civil-Albanac.
Naravno, dan kada je bio grah/pasulj bio je praznik za sve nas i ne treba objašnjavati zašto.
Jedne večeri prvih dana vojnog roka pitamo mi trpezarca što ima za večeru. On kaže: - Kobasica i dva jaja. - Naravno da smo ga čoporativno poslali u rodno mjesto, kao ''zaj.bavaj ti nekog drugog''. Kad ono stvarno - kuhana suha kobasica i dva tvrdo kuhana jaja. To smo često dobivali za večeru i baš nam je prijalo. A za doručak smo često dobivali nešto što je ličilo na juhu u kojoj su plivale niti od mesa (vjerojatno bivola), a zbog okusa to smo zvali galofak.
Vikendom su nam znali davati suhu hranu iz onih kutija, ne znam sjeća li se tko toga. Unutra tri konzerve, dvije manje za doručak i večeru u jedna velika za ručak. Uz to ekstrakt čaja koji se topio u vodi, paketić glukoze, komad sušenog voća (tvrd da si njime mogao tucati kamen) i pet biskvita - tri slana i dva slatka, valjda kao kolač. Uz to smo dobivali i po četvrtinu kruha za svaki obrok. E sad, što si našao u konzervama... to je bila lutrija. Najgora kombinacija meni je bila dvije jetrene paštete i ovčetina, a najbolja dva mesna nareska (stvarno su bili ukusni, a ne kao ovi danas u maloprodaji) i velika konzerva govedine iz Rumunjske. Često smo se znali mijenjati za konzerve, ovisno o pojedinačnom ukusu, a ja sam skupljao glukozu od onih koji je nisu htjeli jesti.
Bilo kako bilo, iz JNA sam izašao ponešto ojačanih mišića i 12 (dvanaest) kg teži.

A evo šta se dogodilo kod mene, dok sam bio komandir voda u Mokronogu. Dođe kuvar kod mene u kancelariju i kaže da ima problem sa salatom. Pitam šta je, kaže otvorio konzervu od 4,5kg kisele paprike, kad na vrhu pliva veliki crv. Odem da vidim i stvarno crv, naravno mrtav. izvadim crva, bacim ga, izvadim jedan onaj filet paprike i probam, paprika ukusna kao i obično, nikakvih problema. Kažem ja njemu - slobodno ti to podeli, niko ništa neće znati niti će se buniti.

u Mariboru je hrana bila u nacelu dobra, cak je i bureka bilo uvek dovoljno...ne secam se da se iko bunio za hranu...

osim jednom prilikom...

1988 godine, prvenstvo Ljubljanske armijske oblasti; Kadetnica iseljena zbog smestaja sportista, logorovali su u blizini Maribora; u kasarni su ostali orkestar i folklor (i oni su se takmicili), komanda stana, radne ekipe i sl...
Za sve koji su se takmicili u sportovima, kuvalo se u kuhinji, malo bolja hrana...ti vojnici su bili u novodobijenim trenerkama , provodili ceo dan u njima, trenirali, cak i izlazili u grad. Oni su normalno jeli u trpezariji; i mi SMB smo jeli prva 3 dana, dok nas nije presreo neki zastavnik na ulazu, i vratio nas - za ostalu vojsku osim sportista kuvalo se u kazanima u blizini stare zgrade Kadetnice, i jelo se iz porcija.
Jednom smo samo otisli tamo na rucak i veceru i nikad vise; da li su se tu vezbali novi kuvari, ili nisu pogodili recepturu, ili ko zna koji razlog, jelo iz tih kazana nije licilo ni na sta.
Sutra smo dan proveli na SDO (orkestar).
Sledeci dan smo jeli u gradu u okviru radnih zadataka...
Dok se neko od nas iz orkestra nije setio ... (ovog puta to nisam bio ja, ali svaka mu cast ) :)i vazilo je samo kad je dezurni u trpezariji bio pomenuti zastavnik (koga smo vidjali samo tada i nikad vise),dva ili tri puta u toku prvenstva, ostali nam nisu pravili probleme...
Nabavljene su dve trenerke...za ostalu cetvoricu smo sacekali da prva jedinica sportista zavrsi sa ruckom ; i sa navucenim gornjim delovima preko kosulje procenili trenutak kad zastavnika nema blizu ulaza ili reda

Drugi dogadjaj je vezan za kasarnu Slava Klavora, vecera, burek...bilo ga je dovoljno, mozda i koji vise, a pritvor je te veceri isao poslednji na veceru. Retko da je bilo vise od 5-6 pritvorenika ukupno u kasarni...ali te veceri broj vojnika bez opasaca u toj koloni za veceru je narastao na preko 10 .
S obzirom da DOF nije bio "ovca", provalio ih je odmah, pustio na veceru, i cekao na izlazu; prave pritvorenike je vratio u pritvor posle vecere, a "lazne" zadrzao jednog po jednog; posle vecere ih je razvio u strelce da ciste pistu

Čitajući prethodne postove vidim puno kritike na kuhare a moje mišljenje je da su to bili ljudi sasvim okej.Oni su bili takoreći gušteri cjelih 12 mjeseci i nisu se mogli izvlačiti jer isti broj ljudi a moraju napraviti toliko i toliko hrane svaki dan plus higijena koja je morala biti na visokom nivou u kuhinji.E sad kad vojnik dođe sa tacnom na liniju neko dobije malo više mesa ili voća od nekog drugog a to je stvar bilo poznanstva,bilo da se potrefi da je iz tvog mjesta ili neka kontra-usluga tj.čašćenje pićem u gradu ako se sretneš sa njima.Uglavnom ako si zainteresovan bilo je načina da budeš zapažen u njihovim očima kad dođeš na liniju sa tacnom.

Dosao sa 62. Udebljao se na 72. Otisao kuci sa 65. Moj klasic i sugradjanin, udebljao se ravnih 30 kg. Po dva-tri puta "repetirao", a onda u kantini pet strudli i litra mlijeka. Jedva ga majka prepoznala kad je dosao na redovno.
 

Zdravo svima. Sluzio sam JNA u Postojni, decembar 89/90. Hrana je bila ocajna skoro ceo vojni rok sam za rucak jeo pasulj jer je jedini bio dobar, ostalo nije vredno pomena. "Cigla" je na oko bila lepa kao san ali je toliko smrdela da je nikada nisam mogao pojesti celu.

Trebao si da dođeš u Bloke u prekomandu.