FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
_______________Bile su to dobre i loše godine. Bile su to godine aktivnosti i uspavanosti, godine uvažavanja i nerazum(ij)evanja, godine druženja i ljutnje, odlazaka i dolazaka, nagradjivanja i kažnjavanja, ukora i oprosta, godine radosti i tuge... svega je bilo izuzev: mržnje. Sedam godina postojimo. Branimo pravo na s(j)ećanja! Vaš Forum BPN JNA.

Share | 
 

 Sa drugog foruma...

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Sa drugog foruma...   22.08.12 2:46

...Sta god je trebalo da se uradi ja sam se pravio da to ne znam.

Jao kad se samo setim koje su to tragicne situacije bile kad bi se ogavni desetar proderao i trazio da se neko dobrovoljno javi za neki sugavi posao.

Naravno niko se nije javljao za ciscenje klozeta ili ribanje hodnika.

Ko bi se normalan javio za takvu aktivnost.

Dzukela se zato dosetila pa je trazio dobrovoljce koji ce da idu u grad .

Jao ala je nastala navala, svi su se gurali, osim mene naravno ja nisam hteo nikad da se upecam ni na rad niti na neku pogodnost jednostano nista mi nije trebalo ni obaveza ni privilegija.

A mene je bas on pecao sa tim glupim zaskocicama.

Bacao mi je razne mamce koje ja nisam nikad ni pipao.

Setio sam se uvek dedine prastare poslovice da ne verujem dusmanu ni kad darove donosi...

Oni naivni likovi koji bi se javili za taj famozni izlazak u grad bi dobili metlu u sake da ciste krug kasarne od lisca kog je bilo na tone ili cetku u ruke da sa njom oribaju usrane cucavce.

Ta fora je ubrzo bila prevazidjena pa je desetar trazio nekoga ko zna dobro engleski, ko se razume u kompjutere, ko zna da pusta ploce, kome trebaju nove carape, ko hoce da ide na skijanje , ko zna da pliva, ko bi da ide kuci…..

I uvek bi se neko upecao,uvek je neko nagazio na minu, osim mene naravno.

Desetar je mene snimao kako skroz nezainteresovano blejim i uopste se ne trzam na njegove provokacije.

Ja nikad nista nisam znao i nikad mi nista nije trebalo i nisam hteo nista od ponudjenih mi pogodnosti.

Bio sam uvek miran, i naizgled glupavo zamisljen blejanjem u plafon,pravi dobri vojnik Svejk.

Samo sam odbrojavao sekunde i minute koji su me delili od kraja ove robije nazvane odsluzenje vojnog roka.


Na prinudno ribanje klozeta sam doveden bez dobrovoljnog javljanja.

Desetar je odlucio da je to dobar nacin da me ponizi i da mi za moje Svejkovanje uvali ovu smrdljivu obavezu.

Ocekivao je neki moj buntovni gest da se ja opet po svojoj staroj navici pobunim pa da me nalupa i da me naravno ponovo prosledi na raport kod ogavnog vodnika.

Znao sam za tu njegovu nameru i bio sam vise nego siguran da mi jos jedan raport kod onog zlikovca nece doneti nsita dobro posto me je zadnji put upozorio da mi u slucaju sledeceg gafa na gine pritvor.

Ispucao sam sve zute kartone kod njega i sad mi je sledio onaj crveni.

Nisam bio rad da cistim usrani cucavac a nije mi se islo u pritvor.

Pribegao sam opet soluciji da ne umem da ocistim klozet.

Dzukac desetarski je znao za tu moju burgiju pa mi je demonstrativno pokazao kako se to radi.

Zavrnuo je rukave na svojoj kosulji i sa rukama je ona govna iz cucavca ocistio i odgusio opako zagusenje.

Sa onom ribacom cetkom je sve istrljao i na kraju je oprao sa vodom.

Taj cucavac je bio najmanje usran, ostali su bili daleko vise zacementirani sa kamarama govana.

Kad je obavio posao prineo mi je cetku pod nos i saopstio mi je da i ja to isto uradim na ostalih deset komada.

Bas u tom momentu u smrdljivom klozetu se nasao i moj buduci najbolji drug Sloba krivinas koga jos uvek nisam poznavao.

Sloba je bio iz druge jedinice takodje ljuti pesadinac koja je sa nama delila isti sprat vojnicke zgrade.

Desetar je i njega startovao i saopstio mu je da ce on biti moj pomocnik.

Sloba krivinas je rekao da je on iz druge jedinice i da je dosao u klozet da se ispisa.

Desetar je bio izricit i cusnuo ga je za vrat onako krvnicki sa jednom vaspitnom sljagom i rekao mu je da je to naredjenje i da ako mu nesto nije jasno neka se zali kod vodnika , naravno posle izvrsenja.

Gusteru pogledaj moje cinove, ja sam i naredio, to ima da se uradi smesta.

Onda sam i ja dobio jednu cusku po njokalici od desetara zato sto sam jos uvek stajao i nisam pocinjao naredjen mi posao.

Desetar je izasao iz klozeta i saopstio nam je da ce se vratiti za pet minuta.

Ako za to vreme ne zavrsimo smrdljivi posao sledi nam obojici raport kod vodnika.

Ja sam se vec pomirio da idem na raport, znao sam da se ova govna ne mogu ocistiti ni za sat vremena a nisam hteo da ispadnem budala da se dzaba usmrdim kad mi taj jebeni raport ne gine u svakom slucaju.

Nisam hteo da zlikovcu priustim to zadovoljstvo da me zajebe i nasamari.

Sloba krivinas je bio na istoj talasnoj duzini,ni on se nije hvatao posla, cak moram priznati da je bio i veci maher od mene, jebiga bio je u armiji sa dvadeset i sedam godina dok sam ja bio golobradi osamnaestogodisnjak.

Imao je ogromno iskustvo u dzabalebarenju i bio je onaj cistokrvni Beogradski mangup iako je bio osisan na celavo i obucen u istu smrdljivu uniformu kao i ja videlo se da je on sasvim drugaciji lik od mene.

Bio je pedantno izbrijan i mirisao je na neki parfem koji je bio toliko razlicit od mog jeftinog briona.

Zapalio je cigaretu iz srebrne tabakere sa original Zipo benzinskim upaljacem koji sam tad prvi put u zivotu video i seo je mirno na prozor da pusi.

Ja sam bio siroti naivni dobri vojnik Svejk, dok je on vise licio na onog namazanog Sir Olivera iz Alan Forda.

Samo nas je vojska mogla spojiti tako razlicite i u takvoj situaciji.

Sloba je bio prekaljeni mangup sa kaldrme i za njega je desetar Kis Lazar civilni vlkanizer iz okoline Nonog Sada bio samo jos jedan u nizu papana kog je trebalo izvozati i nasamariti.

Imao je prelep samonavijajuci okrugli Seiko sat na ruci, sa neobicnim kvadratnim stalkom i zelenim ciferbatom koji je imao arapski datumar.

Za moje poimanje sveta sve na njemu je bilo nevidjeno i luksuzno.

Posle tacno pet minuta na vratima se pojavio desetar.

Ja sam stajao pored prozora i blenuo sam u neko stablo.

Brojao sam suvo lisce na grani i odbrojavao sam koliko mi je jos preostalo minuta i sati do kraja odsluzenja vojnog roka.

Dok su ostali brojali vojnicke dosadne dane i precrtavali su ih u kalendaru ja sam brojao sekunde, minute i sate i time sam kratio opaku dosadu i letargiju koja me je unistavala.

Vec sam ocekivao da ce me desetar zajedno sa ovim novim kompanjonom sprovesti na raport.

Ocekivao sam i cusku za uvo ili nesto tome slicno.

Bio sam se vec pomirio sa sudbinom da ce me desetar batinati jos pet meseci koliko je njemu ostalo do kraja vojnog roka.

Eh ali u zivotu nikad ne bude onako kako ste vi zamislili.

Nije bilo ni onako kako je to zamislio Kis Lazar cuveni ogavni desetar starh i trepet gustera septembarske klase.

Zaurlao je na nas kad je ugledao neociscene cucavce.

Posto sam mu ja verovatno vec bio dosadio za sutiranje pojurio je prema Slobi .

Sloba je sve vreme stajao mirno pusio je cigaretu i glumio je da ne konstatuje urlike koje je ispustao desetar.


Kad mu je desetar prisao dovoljno blizu i kad mu se uneo u facu Sloba ga je raspalio sa kolenom u jaja.

Cigareta mu se neznatno nakrivila.

Kis Laza se povio i zaurlao je na sav glas od bola.

Tad ga je Sloba uhvatio za usi i olupao mu je onu ogromnu glavudzu o svoje koleno.

Mrcina desetarska je bila izuzetno jaka.

Zgrabio je Slobu oko pojasa i otpocelo je rvanje.

Smotao je Slobu ispod sebe i krenulo je pesnicenje.

Umlatio ga je lepo.

Ja sam pritrcao i sa protivpozarnim aparatom sam desetara mlatnuo po tintari.

Desetar je zaurlao i uhvatio se za polupanu glavu iz koje je pocela da siklja krv.

Sloba se izvukao iz njegovog smrtonosnog zagrljaja.

Desetara smo zatim poceli da sutiramo sa vojnickim cizmetinama onako bas slozno i u ritmu.

On se samo okrenuo i puzeci se dovukao do govnjivog klozeta u koji je imao nameru da nam zbrise.

Tu se zajebao jer sam mu ja u tom manevru sa vratima pricvrstio vrat.

E tad je sutiranje krenulo u najzescem intezitetu.

Mlatili smo ga do iznemoglosti, ali se mrcina nije dala tako lako savladati.

Bio je kolosalan.

Opirao se i urlao je kao razjareni bik, dok sam ja svom silom vukao vrata i drfzao mu vrat prikljesten.

Istrgao se najzad nekako i uvukao se u klozet.

Zalupio je vrata za sobom i poceo je da ih gura da ih mi ne bismo otvorili.

Znao sam da smo ga najebali ako se desetarska mrcina povrati.

Sloba se onda dosetio nove fore pa je odblokirao onaj protivpozarni aparat i usmerio je cev ispod vrata.

Sasuo je ceo aparat u govnjivi klozet.

Opaka bujica prasine je pocela da kulja na sve strane.

Onaj prah je ugusio desetara i oci su mu se napunile sa sodom bikarbonom.

Sam je otvorio vrata bio je sav beo poput sneska belica.

Vitlao je sa rukama i nogama.

Sumanuto je mlatio oko sebe u pokusaju da dograbi nekoga od nas dvojice posto je ocito bilo da nas nije mogao videti zbog grozne kolicine praha koji ga je oslepio pojurili smo prema hodniku.

Trazili smo spas u bezaniji.

Desetar ne odustaje od potere.

Izleteo je za nama na hodnik urlajuci na sav glas dozivajuci vodnika i dezurnog.

Uzbuna , uzbuna urlao je desetar.

Mi smo uspesno zbrisali niz stepenice i napustili smo zgradu.

Desetar je pojurio za nama ali se sapleo o svoju razvezanu pertlu.

Strmeknuo se niz stepenice.

Izlomio se kao belegija.
Na vrh Go down
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   22.08.12 14:36

Pad je bio grozan.

Olupao se moj tiranin desetar rmpalija da nije moglo gore.

One vojnicke stepenice su izgleda bile tako projektovane da se o njih umlatis bas po propisu.

Mislim kad uspes da se strmeknes onda si ga najebao.

Desetar Kis Laza se olupao kao bundeva.

Prvo se vinuo nebu u oblake a onda je poljubio stepenik, pa je napravio salto i sa ledjima je opaucio o sledeci stepenik, pa opet okret i plivanje niz stepenice pa udarac po ledjima jos jedan kolut, poljubac stepenika, pa opet salto.

Umlatio se zestoko.

Krv mu je oblila facu.

Dezurni vojnik i jos par vojnika koji su se tu zatekli su ga hitno trcecim korakom na improvizovanim nosilima od satorskog krila i nekih mocuga odneli do naseg stacionara.

Kis Laza je dospeo u stacionar za nepunih par minuta bez svesti naravno.

A u stacionaru je bio dezurni vojnik bolnicar Mevkic Fuad cuveni Fudo neopevana budala i lenstina , strah i trepet vojnika bolesnika.

Fudo je davao najstrasnije injekcije od kojih su nam dupeta bila modra po ceo mesec.

Kad ti on spici injekciju u guz nema sanse da na toj polovini sedis narednih deset dana.

Svaki bol koji te je pre toga mucio su njegove injekcije nadmasile.

Na sve bi zaboravio i samo bi razmisljao o bolnom dupetu i boga si molio da te to cudo prodje pa ce ti sve biti lakse.

Fudo je bacao injekcije kao pikado.

Imao je do zla boga tesku ruku.

Uvek je imao onaj njegov blesavi kez i bio je uvek nestrpljiv kad je tukao te njegove grozne injekcije.

Kod njega nikad nije bilo guzve jer je on za minut davao po deset injekcija.

Tukao ih je rafalno.

Smotao bi spriceve u saku i spicio bi injekcije nesretnicima onako kroz pantalone.

Nisi ni bio svestan sta te je snaslo a vec bi bilo gotovo.

Izleces iz stacionara i jauces na sav glas, za tobom ide kolona nesretnika koji takodje jaucu i suze rone.

Fudo se uopste nije osvrtao na jauke i zalbe.

Zato smo ga se svi bojali, inace je ovako van tih injekcija bio drugar i po i pravi covek za zajebanciju.

Nejgove injekcije su nas plasile i nije bilo sanse da ih dva puta primis.

Koga bi on jednom ubo sa injekcijom taj mu se vise nikad nije vracao na sledecu.

Injekcije koje je on davao su bile toliko bolne da su mu svi pacijenti urlali od bolova.

On je tvrdio da je to pravi dokaz da deluju.

Misteriju njegovih bolnih injekcija smo razresili tek po isteku njegovog vojnickog staza kad nam je Fudo oprastajuci se od svih nas priznao da on nije iz medicinske struke i da je zapravo tv mehanicar.

Priznao je da mu uopste nije jasno otkud se on zadesio u sanitetskoj sluzbi.

Bolan jarani moji ja vam moram nesto reci nasmeja se Fudo dok smo se pozdravlajli, ja sam vam tv meanicar, nisam ja vakat ni proso pored bolnicara.

Smejao se kao blesav dok nam je govorio da mu se svidelo kad su ga prilikom prekomande iz artiljerije poslali u stacionar da bude bolnicar.

Znao je da je u pitanju greska ali mu nije bilo ni na kraj pameti da se zali kad mu je stacionaru bilo ekstra.

Njegov naslednik, neki student medicine koji se posle njega zadesio u stacionaru se cudom cudio otkud je posle Fuda ostalo celo brdo neiskoriscenih onih tankih igala za spriceve.

Citave kamare su bile natrpane sa tim malenim iglama.

Fudo ih je odlagao u fioke i ormare stacionarne abulante.

Nakrcao je toliko igala da vise nije bilo slobodnog mesta.

Puna je bila kompletna ambulanta za intervencije tih malenih igala.

Taj student je resio misteriju zasto su nas injekcije tako grozno bolele.

Fudo nam je picio injekcije sa najdebljim iglama koje su se koristile za pripremu rastvora, dok je ove tanke odlagao po strani.

Zato su nas te njegove injekcije tako krvnicki bolele.

Fudo je imao i jos jednu specijalnost.

On se u stacionaru bavio pravljenjem rakije.

Pravio je Fudo rakiju od svega i svacega.

Pravio je rakiju od starog hleba, ljusaka od krompira,vojnickog kompota pa cak i od novinskog papira.

Fudo je imao pravu malu destileriju iz koje su izlazile najcudnije kombinacije alkoholnih pica koje je mesao sa medicinskim alkoholom.

Pre injekcija uvek je Fudo prvo nudio rakiju, verovatno kao anesteziju.

Fudo je mrzio lekove i uvek je bio raspolozen za alternativu u vidu rakije.

Uvek je umesto lekova predlagao da se bolan vojnik pocasti sa njegovom rakijom.

Doktor je retko kad kontrolisao sta mu to Fudo radi poslepodne u ordinaciji jer je covek imao brdo svojih porodicnih problema posto je bio po kazni prebacen iz Beograda za Pirzren.

Muku je mucio sa stanom i sa zenom koja je siktala od besa sto je i ona dopala ove provincije.

U poslepodnevnoim casovima Fudo je bio i bolnicar i doktor.

Desetara koji je bio u nesvesti nije pitao nista.

Fudo mu je sasuo kroz levak pola flase rakije u gusu.

Za divno cudo desetar je dosao svesti.

Jaukao je od bolova i psovao je sve zivo Fudu koji ga je bez imalo paznje previjao.

Fudo ga je umotao kao mumiju u zavoje i poslao ga je vojnim sanitetom u gradsku bolnicu .

***


Ja i moj sapatnik kolega Sloba krivinas smo vec uveliko bili na raportu kod ogavnog vodnika koji nas je ribao kao kupus ribanac.

Neko nas je kod njega vec bio pedantno ocinkario.

Referisao mu je cinkaros do detalja da smo mi umlatili desetara i da smo mi krivci za njegovo ateriranje niz stepenice.

Vodnik je ioanako mene imao na nisanu zbog Svejkovanja .

Ovo je samo cekao.

Obecani raport koji je trebao da mi bude onaj kobni crveni karton je ekspresno dosao.

Vodnik je poput tigra zaskocio mene i mog sapatnika u svojoj smrdljivoj kancelariji.

Urlao je kao manijak na nas dok smo mi stajali u stavu mirno.

Obletao je oko nas i galamio je tako silno da se cela zgrada tresla.

Tvrdio je da cemo ici na vojni sud i da ce nam se vojni rok pretvoriti u decenijsku robiju ako se Lazi nesto desilo.

Krivio nas je za pad njegovog desetarskog dzelata Kis Laze.

Pominjao je cak i da ima svedoke koji ce potvrditi da sam odbio naredjenje.

Mene je imenovao kao kolovodju i organizatora pobune.

Ja sam izabrao taktiku da cutim i da se pravim blesav, tacnije da Svejkujem.

Moj kolega je bio u drugom fazonu.

On je izabrao taktiku da sve negira i porice svoju umesanost u bilo sta.

Nije imao pojma o cemu to vodnik prica.

Koji desetar ,koje teske povrede, ko ga je tukao, nemam pojma druze vodnice o cemu vi to pricate.

Koji Laza,koji desetar, koja pobuna, koje naredjenje, ja zaista nemam o tome pojma.

Ovog vojnika, pokaza na mene prstom prvi put vidim i sa njim ja nemam nista.

Sloba je kategoricki tvrdio da je bio na hodniku kad je ugledao desetara kao juri i urla na mene dok ja bezim.

Druze vodnice desetar se ofarbao sa necim belim i glumio je duha ili vampira.

To sam ja video.

Ja kad sam ga video onako belog odsekao sam se od straha.

Pobegao sam iz straha za svoj zivot jer sam pomislio da je desetar poludeo i da hoce da ubije sve vojnike.

Tako mi se ucinilo da je rekao, bas je to rekao da ce ubiti sve vojnike.

Vodnik je pogledao u mene i upitao me je da li je to istina.

Ja sam taj Slobin iskaz potvrdio i dodao sam da je desetar pominjao i neku uzbunu.

To sam cuo i ja rece vodnik, cuo sam kad je vikao uzbuna i kad je dozivao dezurnog, ali to da hoce vojnike da ubije to nisam cuo.

Rekao je i to sigurno, sad sam se setio da mi je pre rekao da mrzi vojnike i vojsku.

Ko je to rekao zaprepasti se vodnik kad cu ovu moju notornu laz.

Pa desetar Kis Laza , meni je jednom prlikikom dok je galamio na mene rekao da mrzi sve vojnike i vojsku.

Vodnik se stresao od ove recenice.

Sto mi to nisi rekao zaurla na mene, zasto mi vojnice to nisi rekao.

Pa ja se bojim desetara on je tako opasan, a i mislio sam da se to on samo salio.

Sa time se ne sme saliti zaurla vodnik na mene, je li ti jasno.

Sa Jugoslovenskom Narodnom Armijom nema sale vojnice.

Je li ti to jasno.

Jeste rekoh onako ravnodusno Svejkovski.

Nema jeste nego razumem zaurla vodnik.

Razumem , rekoh opet onim smirenim tonom.

Glasnije vojnice , glasnije.

Razumem, rekoh opet istim Svejkovskim tonom , na sta vodnik samo prevrnu sa ocima.

Vojnice i za ovo cemo da popricamo.

Ti nikako da naucis kako se razgovara.

I za ovo ces mi ici na raport.

Vodnik je onda pozvao gradsku bolnicu da se raspita kod dezurnog doktora za zdravstveno stanje svog dzelata koji se strmeknuo niz stepenice.

Jedinu imformaciju koju je tada od doktora dobio je bila ta da se Kis Laza jos uvek nalazi na prijemnom odeljenju gde mu ispiraju stomak jer je mortus pijan.

Ortoped ne moze da mu sanira povrede dok ga ne otrezne.

Ko pijan, koga da trezne, zavapi vodnik, on ne pije, pa to je nemoguce.

Moguce je, moguce, rece mu doktor sa druge strane zice, pijan je vas vojnik kao cep .

Skoro nismo imali ovakog pijanca na odeljenju.

On je notorna pijanica, ima u krvi preko tri promila alkohola dobro je da je uospte pri svesti sa tom kolicinom alkohola u krvi.

Moj vojnik je povredjen jer je pao niz stepenice rece vodnik, on nije pijanac.

Pa nije ni cudo sto je pao, rece mu doktor ,sa tolikom kolicinom alkohola koji ima u sebi dobro je uopste mogao i da stoji na nogama.

E sad ako sa tri promila nije pijanac, ja onda ne znam sa koliko jeste….mozda ga vi niste videli da pije javno, mozda on pije potajno, takvi su najgori.

Oni koji potajno piju su vam najopasniji pijanci.

Vodnik se zajapurio kao paprika kad je cuo da mu je desetar miljenik jedna potajna pijandura.

Najurio nas je obojicu napolje iz svoje smrdljive kancelarije.

Odjurio je istog trena do bolnice da se licno uveri u ono sto mu je doktor rekao.

Sloba me je odmah upitao gde se nalazi desetareva vojnicka kaseta.

Pokazao sam mu gde se nalazi kaseta Kis Laze i organizovao sam cuvanje straze ispred vrata spavaonice za Slobinu ujdurmu.

Nikoga nije bilo unutra jer su svi bili na poligonu gde su kopali rovove.

Za par minuta Sloba je u Lazinu kasetu dovukao tri flase rakije koju je sakrio iza njegovih besprekorno slozenih majica i kosulja.
***
Na vrh Go down
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   22.08.12 14:50

Iz komande dolazi naredjenje da se iz pozadinskog bataljona na poligonu za vezbanje organizuje neko kulturno umetnicko desavanje da bi se rezervistima dao neki vid zabave koji ce ih odvratiti od dezerterstva i koji ce im sumorne misli okrenuti na neku drugu , veselu stranu.

U cilju postizanja pozitivne atmosfere i podizanja morala dozvoljena je prodaja piva u kantini.

Pivce za zivce dobro ce doci da se strasti smire.

Pivo se naravno prodaje po limitiranoj kolicini od po dve flase po vojniku ali nije problem ponovo stati u red i pazariti jos koji par.

Dan nam je poceo veselo, pijanih ima kolko hoces.

Major Sveta insistira da se tog istog dana u poslepodnevnim satima za rezerviste organizuje neko muziciranje kako on naziva svirku i da im se tako podigne posrnuli moral.

Greota je propustiti sansu da se pijani rezervisti ne razvesele.

Na brzinu su iz pozadine pokupili sve nas koji imamo bilo kakvo znanje u vezi muzike i podelili su nam instrumente.

Ajde vojsko udri po muzici.

Major me licno zaduzuje da ja budem vodja vojnickog orkestra.

Major ima puno poverenje u moje muzicke i organizacione sposobnosti.

Ti ces da vodis orkestar posto si rekao da si svirao u skolskom orkestru i da si tamo bio glavni rece mi major.

Nemoj da me izneveris, sad je red da se konacno i ti pokazes i dokazes da nesto vredis,ovo je tvoj fah sad treba da vadis fleke za one pcele i vatrogasce.

Menjacemo tante za kukuriku ako se ovde pokazes dobro.

Odmah sam se pokajao zbog svog neumerenog hvalisanja prilikom dolaska u komandu pozadinskog bataljona kad su nam uzimali generalije.

Ih ja i moj brbljivi jezik ukorih sebe, gde sam se trpao da takvu budalastinu kazem kad sam ovde dolazio, sta mi je to trebalo, ko me je vukao za jezik, ko me je vukao za jezik…..

Zasto nisam cutao kao sav normalan svet.

Ja i moj prokleti brbljivi jezik koji ne ume da se smiri i da ne laprda kojesta.

Tako mi i treba.

Ali sad je kasno za kajanje, sta je tu je dobio sam ono sto sam trazio.

Srao sam da umem dobro da sviram ne bi li se tako uvukao u vojnicki klub i spasao vojnog drila sad to treba da pokazem.

Vojnicki orkestar je moje novo zaduzenje.

Muziciranje je daleko lakse od motanja volana teskog kamiona.

Tako bi trebalo da bude…da nije onog ali.

Orkestar koji treba da vodim je zlo i naopako jer smo svi neustimovani i poklonici smo totalno suprotnih muzickih pravaca.

A to nije dobar znak.

Ja sam se bas zdusno posvetio vezbanju i nameri da svoje zardjale prste malo uvedem u kondiciju i da se ne obrukam pred sirokim auditorijumom i pred majorom a bogami i pred clanovima orkestra.

Ipak sam ja neki sef.

Najbolji muzicar medju nama je neprikosnoveni Sisic Dejan iz Zagreba, on svira klavir i ima potpuno muzicko obrazovanje, za razliku od svih nas ostalih muzicara amatera.

Eh ali njegovo znanje je iz oblasti ozbiljne muzike a ovde treba da svira klavijature koje su prastare i plus treba da prebira narodnjacke note.

Benko Franc onaj tupadzija Slovenac solidno svira harmoniku, ali on je prlek, i njegove melodije su polke i one austrijske ojlalaihu melodije sa jodlovanjem i podvrsikivanjem slabo njemu leze narodnjaci koji se ovde traze.

Benka treba obuciti za one narodne melodije kako nam rece major.

Benko treba da ovlada sviranjem normalne narodne muzike.

Tome ce da ga poducavaju kafanski harmonikasi Zika iz Gnjilana i njegov kompanjon Gedza iz Aleksandrovca koji su kafanski harmonikasa sa bogatim stazom iza sebe.

Oni ovde imaju svoje harmonike dugmetare Dalaep i Guerini dok Benko razvlaci vojnu klavijaturku Hohnerku sa klimavim dirkama.

Razvlace svoje dugmetare Zika i Gedza i prave svakojake egzibicije dok se Benko sa dusom pati da pohvata te cudne akorde.

Eh zaista Zika i Gedza bravurozno muziciraju onako po kafanski dok se Benko cudom cudi kako im to uspeva jer on jedva drzi u rukama ovu glomaznu harmoniku.

Gele Crnogorac je guslar,ali zna on da svira i violinu, pardon cemane kako ga je nazvao.

Raptev Jani iz Skoplja svira saksofon, ali je on ljuti dzezer koji se grozi narodne muzike ali je rad da je svira samo da vise ne mora da se truje u akumulatorskoj stanici gde radi dan i noc.

Racunica mu je prosta bolje svirka narodnjaka nego pretakanje sumporne kiseline.

Tumbas Miklos svira tamburicu al ce za ovu priliku da se okusa sa bas gitarom.

Dragacevac Vucko je maher za trubu, al mu ova vojnicka nesto ne lezi kaze tanka je i slaba je nije ni prici njegovoj cuvenoj trubi sa kojom trubi i muzicira za vreme sabora u Guchi.

Roditj iz Rijeke je svirao bubnjeve u svom bendu tako da mu teska srca prepustam palice svog omiljenog instrumenta.

Ja i Janez smo gitaristi u ovom cudnom bendu kakv nije vidjen na kugli zemaljskoj.

Na brzaka sam napravio selekciju za prvu postavu naseg orkestra i odredio sam raspored stajanja na bini.

Moram da vodim racuna i o akustici.

Harmonikase bacam u prve redove, to narod voli, pa neka im ih.

Ako zabrljamo oni ce prvi da nastradaju od gnevene publike.

Moje ingirencije u rasporedu izvodjaca su neogranicene.

Major mi je dao potpunu slobodu po tom pitanju uz jedini uslov da se mora svirati iskljucivo vesela narodna muzika.

Svirajte nesto veselo, nek se vojska razdrma i razgali.

Major mi je onako neposredno savetovao da bi bilo pozeljno da sastav orkestra bude visenacionalan i da u njegovom sastavu budu zastupljenen sve nacionalnosti zbog duha bratstva i jedinstva.

Muzika neka bude Bosanska to svi vole, raspalite sa Bosanskim pesmama i bice veselja na sve strane rece major.

Ih druze majore pokusacu da nesto sastavim ali nisam bas siguran da ce biti instrumenata za sve a i nisam bas siguran da znamo dosta pesama iz Bosne..

Pa ti se potrudi naucite ih casom a ako vam nesto zafali ti javi da uzmemo iz grada, rece major Sveta.

I tako sam se ja bacio u nemogucu misiju da od ove sarene druzine napravim orkestar ni manje ni vsie nego narodni.

Mili boze koliko je to tesko ubrzo mi je postalo jasno.

Odmah su sevnule varnice kad je pocelo ustimavanje.

Svi su imali neke svoje ideje sta treba i kako.

Tesko je biti sef.

Tako vam to ide u umetnickom svetu sto ljudi sto cudi.

Cudi su cudi al ukusi su ukusi i o njima se ne raspravlja, osim ako se ne mora a u vojsci se sve mora.

Sve to sam i mogao nekako da podnesem ali nikako nisam mogao da svarim cinjenicu da ce nam sef orkestra i covek zaduzen za muzicki repertoar biti niko drugi nego vodnik Joksimovic.

Joksa je dobio zaduzenje od majora i kapetana da sa nama provodi naredne dane i da tako svoje istanjene zivce uz muziku sredi.

Joksa je trebao da se uz lekovitu narodnu muziku oporavi i da se kako zna i ume stabilizuje uz istu .

Major je bio u zabludi misleci da je vodnik Joksa podilejisao zbog velike odgovornosti koju ima u magacinu municije pa je smatrao da ce ga kulturno umetnicki program i bakcanje oko istog rasteretiti i dovesti u red.

Orkestar koji smo onako zajednicki sastavili bio je i boze pomozi spram pevaca koji su nam dodeljeni u reziji vodnika Joksimovica.

Dva pevaca koja smo dobili su bili niko drugi ,nego dva ludaka.

Cejvan Mirsad i njegov kompanjon Golubovic, cuveni Golub.

Tesko i nikako i Golub pismonosa su trebali da pevaju uz nase muziciranje.

Joksini magacinski strazari su po Joksinoj ideji bili najbolji pevaci u kasarni i od njih nije bilo boljih.

Svaki dan pevaju druze majore, slusam ih po ceo dan kako pevuse i mogu vam reci druze majore da su vrlo muzikalni rece Joksa nasem majoru.

Ako ti tako kazes Jokso , neka oni budu pevaci, ja ti sve verujem , rece major i ode svojim poslom prema komandi.

Joksa je odmah pozvao svoje muzikalne strazare da se prikljuce nasem orkestru i da krenu sa vezbanjem.

Pevanje je pocelo.

Cejvan je tipican Bosanac, grlat i neotesan.

On peva za sebe taj se na orkestar ne obazire.

Mi smo morali da njega pratimo i da ga pokrivamo dok je on razvaljivao svoje neustimovane vokale.

Sve je bilo lako dok se tehnika nije umesala.

Majko mila kad se taj ludak dograbio mikrofona i kad je zapevao onako iz sve snage oblaci su poceli da se razvaljuju.

Golub je pevao pratnju svom kompanjonu i njegov glas se jedva cuo spram glasa grlatog drvosece Cejvana.

Orila se gora od glasa ovog ludaka.

Au bog te pa ovaj ima glas ko Haris Dzinovic rece mi Zika, peva ko Haris….al za malo.

Ziko ne zajebavaj me molim te ,Cejvan ima glas ko lokomotiva.

I tako krenulo je nase vezbanje.

Navezbali smo na brzaka desetak pesama i to onih koje nisu bile zahtevne a koje je Joksa imao snimljene na magnetofonsku traku.

Vezbanje je bilo ekspresno.

I da cudo bude vece magnetofon je odradio posao, mi smo uz zvuke pesmi sa magnetofona vrlo lako vrsili pratnju lakih nota narodne muzike dok je Cejvan urlao uz vokalnu pratnji svog kolege Goluba.

Uspeo je posle par pesama da malko snizi volumen i da svoj glas upristoji.

Joksa je imao plan da se ta nasa priredba pretvori u sveopste pevanje orkestra i publike.

Spremio je magnetofon i celu kolekciju razlicitih traka da uz njih mozemo da sviramo i dopunjavamo sa nasim muziciranjem po Joksinoj zamisli opstenarodno veselje koje je trebalo da nastane posle oficijelnog dela.


Joksa ima ideju da program zapocnemo sa nekom brzom pesmom i da atmosferu odmah dovedemo do zapaljenja.

Bitno je samo da pesma krene, posle je sve lako Joksa rece tu svoju mudru misao pun nekog samopouzdanja.

Cejvan je takodje za tu soluciju.

Samo kad pjesma krene, jarane sve onda ide ko po loju.

Joksa je ujedno i nas tonac, on rukovodi sa ozvucenjem.

Ozvucenje je odvrnuto iz tih razloga do panja.

Na nase zaprepastenje ovaj koncert je okupio kompletnu kasarnu.

Oko nase improvizovane bine se okupilo citavo more uniformisanih rezervista koji su se izvalili po travi i zauzeli su sve strateske pozicije sa flasama piva pri ruci.

Au najebali smo ako zaseremo nema nam bezanije, opkoljeni smo ,rekoh Janezu.

Sa flasama piva u ruci veselo drustvo rezervista se okupilo da cuje malo pesme i da se razonodi.

Graja je na sve strane.

Zapocinjemo nasu svirku , ustimavamo se, jedan jedan…jen jen…..tarammmmmm odjeknu gitara.

Nasta tajac .

Opa pa nas ce neko i da slusa konstatovah zadovoljno tu dramsku pauzu..

Krece prva numera , udaramo akord po akordu u ritmu galopa…taram taram ..ram pam pampam pam pam.

Benko Franc sa harmonikom onom klavirkom prvi nastupa bogami lepo zvuci krecu prepoznatljive note.

Zika i Gedza nadopunjavaju sa svojim dugmetarama rata rata rata rataaaaa.

Jece harmonike iz sve snage.

Nebo se prolama.

Mi ih pratimo i dodajemo gas.

Sad se vec zna koja je pesma u pitanju.

Orkestar pici kao lud.

Opa pa ovo ne zvuci uopste lose.

Cak sta vise ,covece ovo je odlicno, divim se zvuku koji odzvanja na sve strane.

Sisic Dejan sa klavijaturama krpi deonicu i zaista izvlaci maksimum od uvoda.

Sad samo Cejvan da ne zasere.

Cejvan je udahnuo puna pluca zapocinje iz sveg glasa ……..Muuuuuuuujo kujeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee…u bog te ala je raspalio bas mu ide….…….konja na mjesecu……

Ja ne mogu da verujem da sam upravo cuo to sto sam cuo….rece li to on da Mujo kuje konja na mjesecu umesto po mjesecu……

O majko mila Cejvan je zaboravio tekst.

Vojska je odusevljena, jao tooooooooo poletese kape u vis………

Izgleda da nisu culi sta je ovaj ludak otpevao……
Na vrh Go down
Goran67
Džomba
Džomba


Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 116
Član od : 2011-07-17
Dob : 49
M(j)esto Zrenjanin

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   24.08.12 16:34

Nije loše... Samo ona prva priča mi je suviše romansirana... ne deluje realno, al' dobro, recimo da je dozvoljeno malo umetničke slobode.
Na vrh Go down
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   24.08.12 19:50

Nase lenstvovanje u pritvoru prekinuo je blesavi vodnik Joksimovic.

Vi ovde spavate a moj magacin je pun prasine, ustaj vojsko i polazite odmah zamnom.

Treba da zasluzite vojnu hranu i odelo koje arcite, rece Joksa i povede nas na tesko rmbanje.

Joksa, kako su ga zvale kolege bio je razalovani oficir koji se obreo u Prizrenu posle odsluzene zatvorske kazne.

Posle zatvora Joksa je rasporedjen u ovu kasarnu koja je takodje trebala da bude sastavni deo kazne.

Mislim one produzene koja ga je dopala posle odsluzene robije u Niskom zatvoru.

Joksa je na vrlo cudan nacin dospeo ogavnog vojnog zatvora i petogodisnje robije.

Duzio je neki vojni magacin iz kog je nestala municija.

Kolicina je bila mizerna , ali tadasnji strogi vojni zakoni su sankcionisali svaki prekrsaj .

Da se razumemo Joksa je bio zrtveno jagnje i najebao je na pravdi boga.

Ruku bih u vatru stavio da taj smotanko nije uzeo ni komad municije a kamoli da je bilo sta proneverio.

Joksi je neko namestio da najebe iz ko zna kojih razloga.

Mada kad bolje razmislim mislim da mogu i pretpostaviti razlog zbog cega je dopao te robije.

Joksu je ta robija skroz promenila, na gore naravno.

Bio je plasljiv poput zeca i stecao se na svaki sum.

Kod njega je sve moralo da bude strogo po PS-u i sve je zapisivao u tri primerka i trazio je da za sve ima kompletnu dokumentaciju.

Kod Jokse se sve moralo potpisivati do tancina i nije se moglo iz njegovog magacina dobiti nista bez brda papira i odobrenja koje je on pomno proveravao i kontrolisao do iznemoglosti.

Joksa je pet puta proveravao svaki papir.

Joksa je bio cist primer pravolinijskog lika koji je bio bukvalista i dosada najgore vrste.

Dao nam je zadatak da sa jedne gomile u magcinu ogromne sanduke puscane municije prebacimo na drugu stranu magacina i da ih tamo cistimo od prasine.

Po zavrsenom ciscenju te sanduke treba vratiti na isto mesto odakle su uzeti.

Treba ih sloziti tacno po brojevima koji su bili na njima ispisani.

Benko Franc je dobio zadatak da brise sanduke a ja i Janez da ih teglimo.

Ciscenje na licu mesta nije dolazilo u obzir iz samo Joksi znanih razloga.

U magacinu je bilo ledeno i hladno.

Frizider nam je spram Joksinog ledenog magacina delovao kao Havajsko letovaliste.

Joksa je seo u jednu malu toplu toplu prostoriju odakle nas je osmatrao.

Ispred magacina su bila dva strazara tutumraka.

Cejvan Mirsad i neki Golubovic iz Knjazevca.

Ta dva lika su bila teski retardi i budale neopevane.

Imali su dva grama mozga u zbiru..

Bili su nerazdvojni i po ceo dan su mogli da sede i trabunjaju o takvim nebulozama da je to bilo za ne poverovati.

Golubovic je Cejvanu svaki boziji dan pricao istu pricu o svom civilnom poslu sklapanuju paleta od drveta a Cejvan je tu izvakanu pricu slusao svaki put sa istom paznjom i istim odusevljenjem.

Au ala je to komplikovan posao ceskao se Cejvan Mirsad po ogromnoj glavudzi, kazes sam kujes eksere i klepas paletu.

Bas tako odgovori mu Golub, ja sve sam skujem.

Ja to ne bi umeo nikada, svaka ti cast , deder mi to objasni ponovo.

Golubovic je bio polupismen za razliku od Cejvan Mirasada koji je bio potpuno nepismen.

Golubovica smo odmah prozvali nadimkom Golub na sta se on do zla boga ljutio i negodovao.

Stalno se tuzarkao kod kapetana da ga mi “nazivljamo” Golubom.

Kapetan ga je utesio da to nije tako strasno i da ne treba tome da pridaje znacaj.

Ajde Golubovicu nemoj da se ljutis na to, to i nije tako pogrdan nadimak.

Ali druze kapetane ja necu da me oni tako nazivljaju, vapio je Golub.

Dobro Golubovicu rece mu kapetan naredicu im da te vise ne zovu tako, rece kapetan idi sad i poleti casom do komande i donesi mi neka dokumenta……

I tako je Golub sretno poleteo u nadi da ce nas kapetan zaplasiti da ga vise ne nazivljamo…..il ce biti da je to imalo drugacije znacenje od nazivanja.

Golub je bio potrcko u komandi.

Donosio nam je pisma pa smo ga prozvali Golub pismonosa.

Imao je trsavu kosu sa ogromnom cubom na zadnjem delu, pravi cuban ,golub pismonosa.

I sad kako takvog lika ne zvati tim imenom.

Jos mu je samo perje falilo i bio bi original golub.

Njegov kompanjon Cejvan Mirsad je bio drvoseca po zanimanju.

I u kasarni je dobio isti posao, da cepa drva i da ih pakuje u supu.

Njegov civilni i vojni posao su dakle bili isti posto taj tupadzija i nije bio ni za sta drugo sposoban nego da po ceo dan lupa sikirom po panjevima.

Bio je tupadzija prve vrste i imao je cuvenu uzrecicu “Tesko i nikako”.

Sta god bismo od njega trazili on je uvek odgovarao sa tom svojom uzrecicom, Tesko i nikako…

Cejvane daj nam malo drva da veceras nalozimo pec u spavaoni…Tesko i nikako, odgovorio bi Cejvan, nemres dobiti drva bez trebovanja, drva se sad sjeku i pakuju za zimu.

Zimi se drva loze a sad se samo cijepaju i pakuju.

Ali budalo nama je sad hladno sad je zima daj nam drva idiote.

Nema drva ni zere pre zime rece Cejvan i zatarabi shupu.
Na vrh Go down
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   24.08.12 19:51

Cejvan nam se iz tih razloga svima zamerio.

Cekao sam samo pogodan trenutak da mu se osvetim.

Bio je drzak i bezobrazan i nadasve glup covek pun primitivne zlobe i oholosti.

Fizicka snaga sa kojom je bahato raspolagao i njegova cakija od koje se nije razvajao sacuvala ga je od kolelktivnog cebovanja koje je po pravilu sledovalo za takve barabe.

Cejvan je imao neki britvu koja je bila skroz zardjala i sa kojom je po ceo dan nesto seckao.

Rdjava britva koju je on nazivao cakijom bila je potencijana smrtna opasnost za sve njegove protivnike ako ni zbog cega a ono zbog rdje od koje je svakoj zrtvi sledovao tetaonos iz momenta.

Cejvan je par puta sa tom cakijom nasrnuo na neke vojnike koji su pokusali da marnu drva iz supe i luda sreca je te nesretnike spasila da ih ne izbode manijak.

Ludaku su se zato svi sklanjali sa puta i niko se sa njim nije druzio.

Cejvan retadr nije znao za salu.

Sa njim se nije moglo nasaliti a ni porazgovarati o bilo cemu.

Svestan rizika kojem se izlazem pristupio sam vrlo pazljivo razradi svog kvarnog plana sa kojim sa trebao da zajebem Cejvana a i vodnika Joksimovica.

Jednim udarcem trebao sam dve muve da umlatim.

Cejvan i Golub su ispred magacina raspredali antologijsku pricu o “klepanju paleta” a vodnik Joksimovic nam je dao pet minuta odmora posto smo jezike iskezili do zemlje.

Ajde izadjite iz magacina i oduvajte se, rece Joksa , imate pet minuta za odmor a onda ponovo na posao.

Morao sam da radim brzo.

Janez je dobio zadatak da zaprica strazare i da im odvrati paznju od oruzija koje su imali kod sebe.

Janez je ludake Cejvana i Goluba uspeo da odvuce u obliznji sumarak da im pokaze cudnu pticu koju je video.

Cudna ptica je bio sareni detlic koji je kljucao neko trulo drvo.

Cejvan je ko iz topa odgovorio da zna o kojoj se ptici radi.

To ti je bolan glupi Slovenac tica michiguza rece Cejvan.

Golub rece da je to chukodrvac.

Janez im baci zisku i medju njima nasta svadja.

Da li je to ta michiguza il je cukodrvac dajte dogovorite se vec jednom rece im Janez bas bih voleo da znam.

Golub osta pri tvrdnji da je to cukodrvac kao sto i Cejvan osta pri svom stavu da je to ipak tica michiguza.

Cejvan se zbog Golubove nepopustljivosti na kraju totalno razestio i dograbio se svoje cakije i poce je da juri Goluba po sumi.

Golub se zaledio od starha kad je ugledao cakiju pa je pojurio kao sumanut da bezi od ludaka.

Stani, ha stani ,hajvane Golube sad cu ja tebi da pokazem sta je cukodrvac, michiguzo jedna.

Janez je smugnuo lukavo iza magacina i izvukao se.

Kroz sumu je nastao opsti stampedo jer je Cejvan sa cakijom uleteo medju pesadince koji su tu imali obuku u postavljanju protiv pesadijskih skolskih mina.

Cejvan se upetljao u potezne kanape i sjebao im je celodnevni rad.

Ja sam za to vreme iz Cejvanovog okvira izvukao jedan metak i umesto njega sam stavio prethodno pripremljen komad drveta.

Pazljivo sam popakovao municiju nazad u okvir sve do granicnika koji je pokazivao da je ovir pun.

Drvo je doslo na sredinu okvira tako da se nije videlo da fali jedan metak.

Pazljivo sam vratio okvir u Cejvanovu pusku.

Kad je pauza prosla Joksa nas je opet naterao da rmbamo.

Cejvana i Goluba je sproveo do magacina neki potporucnik pesadinac i Joksi je usi natrljao zbog Cejvanovog divljana po sumi i kvarenja casa obuke njegovih vojnika.

Joksa je sve upisao u svoju svesku i obecao je potporucniku da ce strazare prijaviti u komandu pozadinskog bataljona.
Na vrh Go down
Boske
Zastavnik I klase
Zastavnik I klase


Broj komentara : 900
Član od : 2012-10-28
Dob : 52
M(j)esto Austrija

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   28.10.12 15:05

Kemo literarno si stvarno nadaren i zanimljivo te čitati. Nema boljih pripovjetki od lovačkih, ribičkih i onih vojničkih Smile

_________________
Živjeti znači boriti se
Na vrh Go down
Gringo
Kapetan
Kapetan


Broj komentara : 3758
Član od : 2011-09-29

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   28.10.12 16:41

Kemo je muzičar, a da nije možda i lovac!!! Shocked

_________________
Čovjek je gospodar svih onih riječi koje nikada nije izgovorio, kao i rob svega onoga što mu je izmaklo!  
Na vrh Go down
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   31.10.12 2:04

@Boske (citat):
Kemo literarno si stvarno nadaren i zanimljivo te čitati. Nema boljih pripovjetki od lovačkih, ribičkih i onih vojničkih Smile


Ovo nije moje, samo je pozajmljeno sa drugog foruma jer mi se ucinilo interesantnim, a i vezano je malo za vojsku...


Citat :
Kemo je muzičar, a da nije možda i lovac!!!


Nije jos...rizicno je da poseduje lovacku pusku onaj kome se stalno parkiraju na parking mesto Smile
Na vrh Go down
Max Blitz
KONTRA ADMIRAL
KONTRA ADMIRAL


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 18526
Član od : 2012-10-30
Dob : 48
M(j)esto Zagreb

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   31.10.12 2:46

Sa kojeg drugog foruma ako nije tajna? Literarno je vrlo duhovito napisano. Very Happy
Na vrh Go down
Kemo Specijalac
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu
GENERAL POTPUKOVNIK u rezervnom sastavu


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Broj komentara : 1136
Član od : 2012-03-03
M(j)esto Beograd

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   31.10.12 2:50

nije tajna, da ne kacim ovde linkove, pretrazi internet po bilo kojoj recenici ili pasusu odozgo, ili kao


" majstor paganini "




.
Na vrh Go down
Max Blitz
KONTRA ADMIRAL
KONTRA ADMIRAL


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 18526
Član od : 2012-10-30
Dob : 48
M(j)esto Zagreb

KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   31.10.12 3:06

Ok, hvala Kemo.
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Sa drugog foruma...   Today at 14:30

Na vrh Go down
 
Sa drugog foruma...
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1
 Similar topics
-
» Kratke priče iz moga kraja...

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: VOJNA PLATFORMA :: KANTINA-
Idi na: