Primeran vojnik i nagradna odsustva

Ja sam služio vojni rok 1977.-1978. godine, i ne slažem se sa komentarima da se značka Primeran vojnik dobijala, kako kažu pojedinci na grebanje. Mislim da je bilo potrebno samo da si normalan, zreo u tim godinama i da izvršavaš svoje zadatke...

Prvu značku sa likom Vrhovnog komadanta (manju, levo na slici), dobio sam otprilike na polovini služenja vojnog roka, posle 7 meseci... (da li neko zna za koje zasluge se dodeljivala, koji je bio kriterijum, u četi je tada 4 vojnika dobilo tu značku).



Značku Primeran vojnik sam dobio pred kraj vojnog roka, otprilike malo manje od 14 meseci. Otprilike značku je dobijao jedan vojnik na nivou čete.  Imao sam i nagradno odsustvo od 7 dana i značka je nosila 15 dana nagradnog odsustva..

Jeb...te u JNA se netko s 23, 24,..26 smatrao ozbiljnim...  

Iz današnje perspektive...

Ja sam sakupio 30 dana to je bilo tada maksimum  vanrednog skracenja...ali i pored toga drzali su me 20 dana duze,pa kad sam dosao kuci isplatili su mi skoro 20 mesecnih placa ...za svaki dan po jednu placu.Nisu me pustili zato sto nije bilo zamenje.Nisam bio u partiju pa nisu mi dali primjerni vojnik,ali zato dali su mi nagradna odsustva.'84

Pa,da jos ja malo objasnim kako je bilo u mom primeru u vezi nagrada,znacki i odsutstva za catu(Prizren okt.81-nov 82)
U vojsko sam bio pozvan kao veterinarska(zbog skole)sluzba-bolnicar.Zatim dobijem poziv za Prizren via Beograd. Trazim ja po karti Prizren okolo Beograda pa po nekom vremenu ugotovim,da to znaci samo preko Beograda i jos dalje na Kosovo. Da malo skratim-dodjem ja u kasarnu gde mi kazu,da moja skola nema veze ni moj VES,i da sam obicni "prasinar"! Imao sam par izlazka u grad a vise na telef.pozivnicu kao normalno. Ko sam prosao obuko su moji sovojnici otisli u prekomandu na granicu,a ja sam zbog naocala ostao na jos jednoj obuci sa novom granic.pesadijom! Poslje dva dana,kad su svi otisli u prekomandu,dobio sam izlazak u grad.Doznao sam,da moram u jutro na raport kod kapetana moje cete.Kad sam poslje podne izlazio u gradu sreo se jos sa trojicom iz kasarne,pa smo malo setali i pili,kad"uleti'kasarnicki pinzgauer sa dez.oficirom i dva vojnika(Prizren nije imao VP(MP) i optuzili nas,da smo se "razkazivali"po ulicama. Nista nije pomoglo,da smo to negirali i odvezu nas na portu kasarne gde nas je dez.oficir pitao sta bilo. Mene hteo pustiti,da odem u svoju cetu,a posto su ostali urlali,da sem isto pian kao oni,zadrzali su i mene i prespavali prespavali smo u pritvoru(dva kreveta-certi decka)2x2.
Ujutro ja neobrijan i sa izguzvanim odjelom-hajd na raport kod kapetana. On mi nije ni spomenuo "incident"u gradu,vec me samo pitao ako mu ocu biti cato,umesto,da idem jos jednom na obuko sa mladom vojskom.
Kod tog kapetana bilo mi super,mada mi nije dao nikakve znacke,a obecao mi sedam dana nagradnog. Bas sam se brinuo za "moju"vojsko. Nisam dopustio(mozda bi morao)kradze toj mojoj novoj vojsci-pomogao sam jim sa ljekovima(majka mi slala)zuljevi,bolovi,nahoda.zacepljen nos,kasalj. Svako vece sam imao "vizitu"za sve"moje"cetri spavaone(decki su mi bili zahvalni).
Kapetan imao poverenja u mene,tako,da mi je podpisao cjeli blokcic za izlaze i mogao sam jih pisati za sve koji su trebali.
Da sada predem na nagrade. U maju (prvi put) sam dobio,da mozem za vikend kod kuce(za dva dana-Ljubljana sa vozom).
Dopisivao se sa njima,ko ce kamo. Na kraju ona dva dosla dole-spavala u ?hotelu? Bio sam sa njime sub.in ned.posljepodne.U poned.vracala sta se za Skopje na avion. Mene nisu pustili,da nih ispratim. Imali smo nastavu na poligonu uz cestu za Pristinu. Kad sam u 8.10 na avtobusu video odjelo sp.des.moje majke,srusio se mi svijet-trebao sam vise od sad,da sam se umirio.
Sada stvarno u kratko. Kapetan otisao u stab garnizona,ja bi morao dobit cin razvodnika(kazao pukovnik,zadnji dan mojeg sluzenja na bojevom gadzanju-nebih ni smeo davat municijo vojsci)dobio porucnika,koji me uvjek "spominjao"gde je mojih sedam dana nagradnog. Poslje jednog susreta sa mom kapetanom,citali su mi izvanredno sedam dana-porucniku pao nos. I tako me zadnji dan vukao na streliste sat i po daleko-spasio me pukovnik i pustio me u kasarnu,da sam se razduzio i na moju veliku tugu uspio se oprostit jedino od "mog"prvog voda-jos danas mi je zao!
Sve ukupno:dva dana krv,sedam dana nagradnog,petnajst dana odsudstva i trideset dana skracenja:-)
Srdacne pozdrave svima JLA-sima! Miro

Hm, evo mene opet. Dobio sam značku "Primernog vojnika". Plus 15 dana nagradnog koje sam spojio s redovnim tako da sam u "komadu" bio 30 dana doma. Inače, ne znam zašto sam dobio tu značku, iskreno, bio je jedan kolega iz Slavonskog Broda koji mi je krv popio, da sam "grebo" jer je on htio značku. Kad sam došao kući, tata mi, onako ozbiljan kakav je već bio, kaže: "Stigla je kuverta iz vojske... ". A ja se smrznuko, pa kog sam vraga napravio... Ali na kraju sam značku morao vratiti jer sam na 00 noć napravio glupost
života, pa sam na sam dan skidanja završio kod "bezbednjaka" na raportu, čitav sat prije razduživanja opreme... heh, mladost, ludost...

Primerni vojnici da vam se pridruzim.Ja sam dobio znacku 22.12.1982.Imao sam i nekih 7 dana nagradnog sa obuke iz Nisa.Da li sam zasluzio ili ne pričali su drugi.Meni je prijala Julijana tako smo je zvali.Kada slušam koliko su se drugi trudili da je dobiju i sta su sve prosli u vojsci dao bi im svoju značku.Ja sam sluzio na takvom mestu da je samo po sebi nagrada.Jednostavno je dobih,tog trenutka neko je morao a ja sam bio u top formi onih dana.

Cestitam primernim vojnicima na dobijenim znackama, ja je nisam dobio, ono sto sam mogao dobiti to je pritvor i u losijem slucaju zatvor.

Zahvaljujem druze pukovnice na paznji i trudu, mada moram malo da pojasnim da u to vreme nisam razmisljao o toj znacki i nemam bas predstavu o kriterijumima ko je zasluzio da je nosi, ja kao sto rekoh borih se da ne budem kaznjen jer nije bilo lako u to vreme nositi se sa oficirima koji se bore za poene i pokazivanje moci nad vojnicima od 19-20 godina, nije bilo lako, ali je bilo ponekad i zabavno uvek se hodalo po ivici, dal ce skliznes ili ne.

evo jos jedne

Ja sam dobio 7 dana nagradnog za vanredno davanje krvi,imam relativno rijetku krvnu grupu tako da su me digli navečer oko 23h i pitali želim li dati krv,bila je neka saobraćajka sa poginulima u okolici Kotora.Budući da sam bio na izdvojenom položaju Pristan(zna kolega Max Blitz)poslali su po mene gliser kom.kasarne, kap.bojnog broda Finžgara.Nikad neću zaboraviti lica obitelji koja su čekali dok ne završi operacija njihove rodbine.Mi djeca 18-19g daleko od kuće a spašavamo faktički život nekome....nakon nekoliko dana stiže obavijest,7 dana nagradnog ujahajjjj!!!
Lovim prvi let iz Dubrovika za Zagreb...

Značku primjerenog vojnika u četi za našu klasu koja je nosila 15 dana nagradnog dobio je jedan kolega iz Osijeka...zasluženo!!!!

Zaslužena na š/b 'Galeb', a roditelji su dobili ovakvo priznanje...