Nova godina u JNA

3. DOCEK

Ne sjecam se koji je dan bio tog 31. januara 1986. godine, ni ko je izvrsio smjenu dezurnih kasarne. Mislim da je bas bio CICA, komandant VPU Vis, najpopularniji komandant u VPO.
Vise ocinski, nego savjetodavno, izdao je standardne zadatke, a meni,kao neiskusnom mladom ofu, rekao da ne brinem, da su tu starjesine drugih jedinica, da se N/g slavi uvijek u JNA, ali da budem, ipak, malo oprezniji, nego inace.
Rucak je prosao u redu, (jos za radno vrijeme), vecera (suva) podijeljena uz rucak, nema popodnevnih aktivnosti, osim pripreme za N/g.
Obisao sam strazu i poslije, sa dijelom straze, koja noje bila na duznosti, malo porazgovarao.
Objasnjavao sam da je taj dan kao i svaki drugi, ali se ljudi dogovorili da ga slave, medjutim, ima NAS. koji imamo obaveze, a mi smo u vojsci, pa moramo te obaveze ispostovati, kao da je bilo koji drugi radni dan, a da se mi mozemo dogovoriti za neki drugi datum da je Nova godina, pa - po volji - proslavit, ako treba. Kad vec nisu kod kuce -sve ide u rok sluzbe. Eto, i ja sam s njima. Zamolio ih da ne bude ono - pucanj na strazarskom mjestu (nesto je susnulo), jer je to prevazidjeno, no da vojnicki i odgovorno izvrsimo svoje zadatke, i oni i ja.
Onda sam obisao jedinice. U kasarni je bila najbrojnija ceta veze. Docek se organizovao po ucioniocama.
Rasporedjivali su se stolovi, vojnici s dozvolom su iz grada donosili potrebne artikle, ukrasavale se ucionice nekim trakama... Zaista, sve je bilo na nivou.
Provjeravao sam ispravnost svakog televizora (tada je i to bila mocna zabava, jer je TV program bio prilicnio kvalitetan).
E, oko 22h sam poceo obilazak jedinica.
Dekoracija - klasicna: grisini, napolitanke, sokici, pivo vec popijeno, negdje gledaju TV, negdje ima neka gitara, znate vec.
Ceta veze, kao najbrojnija, ali i tu su najmladji vojnici (na osnovnoj obuci), bila mi je primat.
Usao sam tamo, pohvalio organizaciju i dekoraciju, a onda pitao:

- Dobro, ima li sta ovde da se popije?

Odmah su skocili sa nekom flasom piva, sokovima.

Odvojih desetare u kraj ucionice i rekoh:

- Hajmo momci, sve na vidjelo (ne na stol, da vide i ostali vojnici). Gde je rakija?

Ono - nema, to su nam zabranili, bla-bla-bla.

- Ok. Ako nema - nema, A ako vam nadjem, sve oduzimam.

Donijese jednu flasu neke rakije.

- A ostale 4? - pitam ja.
- Nema 4, druze porucnice, samo jos tri.

Onda im kazem da nije problem kolicina, da necu praviti pitanje, samo da vode racuna da neko ne pretjera. Ako vide da je neko malo vise popio, na fin nacin da ga smjeste u krevet i nastave slavlje. Nek nadju nekog koji ne pije alkohol, a desetari nek mu pomognu da se uspava prije nego sto pocne da pravi probleme.
To sam ponavljao u svim jedinicama. I u svakoj cugnuo od one 'skrivene' rakije.
Do iza ponoci, nigdje nije bio ni najmaanji problem, narocito kod mojih intendanata i tehnickog voda (koji su bili u istoj zgradi), sve dzombe.

Iza ponoci, poceli su da dolaze komandiri ceta, vodova, odjeljenja, da svojim vojnicima pozele sve najbolje. Tek toliko. Bilo po naredjenju ili ne, mislim da je to bio jedan lijep gest, da vojnik razmisli: "Vidi, moj vodnik (ili porucnik) je ostavio svoju porodicu i drustvo, da bi dosao da bude tu, da nam cestita".

Porucnik je neumorno obilazio jedinice, svaki put nazdravljao i svaki put sa onom 'krivenom' rakijom (ne bi imalo smisla da im trosim pivo), tako da je bio jedan od najpijanijih u kasarni.
Vojnici auto-odelenja su sa nekim tamicem krenuli po kasarni da idu od jedineice do jedinice, da cestitaju N/g.
E, jbg - krsenje propisa. Upozorim ih da ne smiju da pale vozila, a kamo li da ih voze. Nece biti problema, samo da mi kazu gdje je parkiran auto i da mi daju kljuceve.
Vojnik vozac me odvede - tamic (koje li auto je vec bilo) parkiran na nizbrdici uz tehnicku radionicu. Vozac sjedne na mjesto pored. Porucnik, racunajuci da je autu mjenjac ubacen u rikverc. Kresne, pusti  rucnu, pusti kvacilo i - BAM! - u limeni zid radionice.

Vozac mi kaze:

- Druze porucnice, evo ja cu polako da odvezem auto do parkinga i nece vise niko da dira ni jedno auto.
Naravno, pristanem, odemo do njihovih prostorija, vec je vrijeme za povjecerje, ono produzeno.
Krenem dalje da obilazim, manje vise, sve jedinice postuju, svjetla pogasena (ne ulazim ako je neko negdje nasao jazbinu), dezurni raportiraju da je sve u redu, osim u PPO (protivpozarnom odelenju). Cujem lom, krs, ponem se uz malu uzbrdicu, vidim dezurni se zacrvenio, jedan vojnik u ucionici sa pokidanim dugamdima na kosulji, ocito u alkoholisanom stanju...

- A, momci, bilo veselo? - pitam kao da je sve u redu.

Pijani vojnik, kao krene nesto da skuplja lom od klupa, cega li vec. Kazem mu:

- Ma, ostavi to nocas, praznik je, pa cemo to sjutra sve lijepo pocistiti.

Bez pogovora je otisao na spavanje.

Za dorucak je bilo nesto od suve hrane: caj i kobasica, riblja konzerva ili sta vec, ali nije bilo guzve. Kontrolisanje ustajanja nisam vrsio.
Ne sjecam se kome i kako sam predao duznost Dof-a, ali taj dan nisam spavao. Presvukao sam se i otisao u jedan od dva kafica u Visu - "Jonie".

4. EPILOG

Ako je i bilo sitnijih problema i nekoj jedinici, kao Dof sam smatrao da oni to treba da rijese izmedju sebe ili sa svojim k-dirima. Pojave 'nediscipline' ili loma nek rjesavaju komandiri, kad dodju na posao.
Sve u svemu, bio sam prezadovoljan.

Kafic "Jonie" (kako je pisalo, a zvao se 'Dzoni") je drzala teta Marija. Sve vrijeme sluzbe na Visu, u tom kaficu sam pio samo dva pica: od 01.10. do 01.5. - kuvano crno vino, a od 01.5. do 01.10 mlijeko.

Kad sam usao u maqleni kafic, sa par loza uz kamene zidove, rekao sam teta Mariji da ponese pice za svaki stol gdje sjedi vojnik. Bila je melo zgranuta: "Pa znas li koliko ih ima?"
Bilo ih je s prenocistem pa s posjetom, mozda neko i na izlaz "B".

- Svejedno, teta-Marrija, uradite tako.

Dobra zena nije mislila na svoju zaradu, nego je reagovala cisto - ljudski.

- I molim vas - rekao sam joj, - svim vojnicima koji danas udu u kafic, prvo pice ne naplacujte. To ce da plati potporucnik.

Opet je malo negodovala, ali sam je umirio da ce ssve da bude u redu, ali da imam razlog da castim, jer su to vojnici zasluzili. Samo nek ona izracuna i nek mi sjutra kaze cifru.

Bilo je vojnika u kaficu, koji su hteji da uzvrate cast odmah, ali sam se pozivao na pravilo da starjesina ne smije da dozvoli da ga casti vojnik itd.
Neki su pokusavali da zahvale, kako je takav gest rijedak slucaj i slicno...
Oko podne sam otisao na spavanje. Spavao sam do sljedeceg jutra.
Sljedeceg jutra sam sa teta -Marijom izmirio racune. Sjedio sam cijeli dan. Uostalom, tu sam provodio najvise vremena u zimskom periodu,
Kad sam krenuo na stan, navecer, trazio sam od teta-Marije da naplati.

- Sve je placeno - rekla mi je.
- Ko je platio? - cudio sam se.
- Tvoji vojnici - objasnila mi je.

I sljedeceg dana, i mnogo dana poslije, kod teta-Marije sam pio kuvano vino, a ona bi mi pred polazak rekla:

- Imas ti jos kuvanog, sto je 'tvoja' vojska platila.

Lepo ispričano. Memoari, koji zaslužuju, da su zapisani, ne samo na forumu, nego možda i u nekoj maloj publikaciji. Poanta svega je biti čovjeku - čovjek. Onda zahvala dođe sama po sebi, a još je važnije ono, osobno zadovoljstvo, kad znaš, da činiš pravo stvar i osječaš se ljudinom.

A bio je dobar pak ga je vojska voljela!!
Svaka čast za ispričano!!!!

Svaka čast za napisano povodom dočeka nove godine na Visu 86/87.Naravno i želja da se počasti vojnik ili više vojnika u ugostiteljskom objektu dovoljno govori o karakteru oficira a prije svega čovjeka.Takvog sličnog imali smo mi tehničari u VP 4313/1 Prokuplje koji je donosio meni kafu i šećer u kancelariju i govorio počasti vojsku kad je odmor i slobodne aktivnosti.Pa čak je i požarni pio kafu u hodniku i dužnost da pazi da nas ne zatekne netko nespremne.

31. 12. 1984.

Dezurni vojnik u GA, vojnik Pera.

Po PS-u dezurni nosi uprtace, a zbog "vanrednog stanja" tu je i sljem (leteci stakleni objekti). Od licnog naoruzanja, flasa "domaceg brendija" (za tretiranje laksih povrsinskih povreda i posjekotina) i sprica s kompleksom B vitamina (ako se neki slucajno predozira)
   

A jesi li probao s C-vitaminom bolje i brže  djeluje ili s koktelom od Plibexa!! B1+B6+C!!
A jesi faca!!!!

Ako je to onaj Brandy sa žutom etiketom, sa količinom popijenom u situaciji na slici lako si od dežurnog mogao da postaneš pacijent. Imam loše iskustvo koje još pamtim.   
Sećam se da brzo hvata i ostavlja gadne posledice.  

To je taj.  

A da udara, udara k'o malj.

Tad mi je flasa bila norma za vece.    Sad, ne vjerujem da bi izdrzao drugu casicu. 

Poenta je izgleda da izbegavaš čašice.
Probaj ponovo sa špricom!  

Neće biti 500. I u najbrojnijem brojnom stanju u Bačkoj Topoli nije bilo više od 350 vojnika...

Ne znam kako je tada bilo, ali kapacitet same kasarne za smeštaj nije veći od 400 ljudi. U vreme dok sam ja bio maksimalan broj vojnika je bio 385, znam jer sam vodio brojno stanje. Najveća gužva je bila u zgradi gde je bila kantina (ona nova zgrada) a tamo su nagurali 180 vojnika iako je kapacitet 160.

Čekao dve NG i zamisli obije došle . Doduše za onu 69-70 smo bili još fazani , pa smo bili mislima više svojim kućama nego tu. Nešto su vozaći napravili al se ne sjećam al se zato sječam druge 70 na 71g.
Trojica smo išli u Jasku , nabavili hranu , piće , pićence i ukrase te dekorirali i sklopili stolove u ućioni, prekrivene ćaršafima sa TV na čelu stola. Sve je bilo i prošlo bi u redu , jes da smo se opili ko majmuni- o je hteo i želeo - sve dok nije zapjevala Olivera Vućo . Absolutni minić  i sve ostalo pa zavrla krv , koju su platile stolice , jer smo porazbijali sve osim onih , na kojima su mortus pijani sjedeli. Sjećam se , da smo posle nje morali i stolove na novo sastavljat , a razbijene stolice su išle u kamin peći preko ćitave NG. Nabavka drugih iz ostalih ćeta a inaročito iz vojničkoga kluba uspješno je završena , jer su sve stolice bile na broju prvoga radnoga dana.
Kad ja još i danas vidim taj njezin nastup za NG , dođe mi da bi i sad rastavio koju stolicu.
Evo razloga i to opravdanoga , to je taj njen nastup .

http://www.youtube.com/watch?v=sx5yzwrHaDM

Docek 92.u Jakub Kuburovic uZemunu.Devojka 3 stanice basom od kasarne.Moj dragi kapetan Zaklan Dragan znajuci to,rece tebe ce ovo vece posebno kontrolisati.Nista od beganja.Moj pobratim Todorovic Milan iz KG,i ja navucemo vinjaka i pelinkovca u spavaonu,u kolicini koja je dovoljna dvojici za nedelj dana.Pojesmo malo prasetine mal janjetine,popismo pivo,kad eto kapetana da nas obidje i cestita.POce da zajebava,sta je lalo nisi kod devojke.Nisam,VOLEM da slavim novu u kasarni.Otiso on Tosa i ja u spavaonu iudri po cugi.Tri puta je dezurni dolazio da me obilazi.Ja svaki put sve pijaniji,doduse i dezurni Popivoda je pio sa nama,kaze jebi ga Zaklan mi reko da te proveravam.Ubismo se ko nemci,iscestitali s ortacima u ponoc i nastavili da zderemo do jutra.Sutra spavali do rucka.Nikad kapetanu nisam to oprostio.Pobego i za bozic i za docek srbske.Nikad me nije navato.Kad sam se skido obeco mu da ce ostati bez Lade.Osto.Sredili braca Zemunci.