FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
"Sad kad razmišljam o JNA, mislim da najveći benefit te službe nije ležao u tome da se mladost obuči za oružani sukob, već u ovome čemu danas forum služi – da se ljudi iz raznih krajeva, koji dolaze iz drugačijih kultura, upoznaju, druže, uče jedni od drugih, da se sprijatelje i na taj način prihvate različitost". član: Zoran108

Share | 
 

 Kratke priče iz moga kraja...

Go down 
Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3 ... 10, 11, 12
AutorPoruka
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   07.01.18 12:26

IMA SRCE

Jedno vrijeme se Sajo žalio da ima problema sa srcem. Radio je po malo, ali, kad mu dosadi, ode da legne.

Jedne noći je duže sjedio u kafani, Malo se popilo, a poslije, malo spavalo.
Ujutru je sa Abidom i Izetom otišao u drva.
Naravno, onako mamurnom i nenaspavanom, nije mu bilo do rada.

- Imam srce - rekao im je držeći ruku na grudima.
- Sjedni ti i odmori! - predložili su mu Abid i Izet i donijeli mu vodu. - Mi cemo, časkom, završiti sve.

Kad je, poslije par godina, to pričao ispred prodavnice, Abid mu je zamjerio sto ih je slagao i sto su morali da rade i za njega.

- Šta sam slagao? - pitao je Sajo. - Svaki čovjek ima srce. I ja sam tako rekao.

Abid je ljut otišao odatle, ne popivši ni načeto pivo.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   16.01.18 19:48

SINE MORBO

Sajo počeo da se žali na srce, a nije išao kod ljekara.

- Valjda sam se naglo ogojio pa mi salo pritiska srce - odredio je sam sebi dijagnozu.

Kod kuće je trebalo obrađivati imanje, a tu su i ostali seoski poslovi. Sajo to "nije mogao" da radi. Sav posao pao na suprugu Lulu i djecu.
Sajo je radio samo poslove koje je trebalo uraditi traktorom.

Lula se zabrinula, ai dosadilo joj da sluša njegove jadikovke, pa ga jednog dana natjera da pođu ljekaru.
Poslije obavljenih pregleda i snimanja, dijagnoza - sine morbo. U prevodu - zdrav k'o drijen.
Luli je pao kamen sa srca.

- E, nema vise zabušavanja! - rekla mu je oštro - Od sad na posao, barabar s nama!

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   22.01.18 16:12

BIO DUŽAN

Zasjeli Sajo i Ness jedne veceri u Čupovom kafiću. Bogami i popili. U neko doba Saju dunulo da odu "na muziku". Pripit Ness je prihvatio prijedlog.
Sajo se bio dovezao traktorom, pa su njim i otišli u "Dva goluba".
Vidjelo se, kad su usli, da je Sajo tu bio čest i rado vidjen gost. Konobari i muzičari ljubazno su se smješkali i pozdravljali. čak i gazda, koji je sjedio za svojim stolom.

Kad su sjeli za stol i naručili piće i meze, pjevačica je zapjevala: "Oj, Sajo, Saki, tako ti Alaha..."

Sajo je izvadio dvadeset eura iz džepa i pjevačica je prišla stolu. Dok je pjevala nagnula se da čuje koju ce pjesmu da naruči.

Sajo joj je hladnokrvno zavukao novcanicu poduboko u dekolte i rekao na uvo:

- Odnesi to gazdi! Ostao sam mu dužan prije neko veče.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   29.01.18 6:21

VISOKO

Nekad se u Sutovoj kući nije ni držao, ni služio alkohol. Niko nije pio.
Ali, Sutov tast jeste. Volio je i da dočeka i da popije.

Jednom je, tako, došao da obiđe zeta i kćer i ostao na konak. Po tadašnjem običaju, došli komšije da ga vide i porazgovaraju.
Nije bilo druge, Suto je morao u selu kupiti rakiju.

Tast je nutkao i Suta i ovaj je, valjda prvi put u zivotu, iz hatara, popio nekoliko čašica.

Uz čašicu i razgovor, vrijeme je prolazilo. Gosti su se razišli i tast je otišao u drugu sobu na spavaanje.
Suto je dremuckao na šiljtadima prostrtim po podu. Tada se tako sjedilo u Gubavču. Malo je bilo stolica, klupa ili sjećija.

Gledajući sina u neudobnom polozaju, majka mu je rekla:

- Nemo', sine, tu spavat', nego se popni na krevet i legni!

- Eee, moja mamo! - odgovorio joj je Suto, prvi put pijan. - Da ti znaš visoko li je krevet.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   08.02.18 19:38

NIJE MU VRUĆE

Suto je uvijek bio zimogrožljiv. Šta reći, pola plaže skupi oko njega kad počne da se svlači. Prvo prostre peškir. Onda skine i složi sako, pa jedan džemper, pa drugi, pa prsluk, pa košulju, pa potkošulju, pa trik-majicu i tako dalje...

Jednom putovali Hole i on za Peć. Ko Paja i Jare iz "kamiondžija". Hole vozio "fiću" i njih dvojica, kao bećari, zapucali tamo.

Uz Čakor "fica" zapeo, ali se malo i ugrijao.

- Otvori malo prozor, vruće je! - predložio je Suto Holu.

- Bogomi, Suto, ne otvori. Ja se u ovoj košuljici pometoh - odgovorio mu je Hole. - No ti skini taj jedan džemper pa ni tebi neće biti vruće.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   13.02.18 20:55

Priča je Mirka Rakočevića iz Bijelog Polja.
Prenosim je uz njegovu dozvolu.


Бијаше Шућко напредно дијете.
Крупних очију.
Румених, једрих образа.
Мог‘о је комотно да ради к‘о рент – а – накоњче.
То је онај обичај кад млада стигне са сватовима пред нови дом, а испред капије је чекају свекар и свекрва, јетрве и заове. Са њима је здраво и напредно мушко дијете. Онда га млада узме у руке и баци увис, али тако да се оно окрене док га опет прихвати у руке. И тако трипут. Да буду здрава и румена дјеца коју ће рађати.
И дође значајан дан у Шућковом животу. Полази у школу.
А мајка, ко све наше мајке, прије тога у продавнице, те купи све тринго ново – до чарапа. Ујутру га окупала, обукла, лијепо очешљала и пољубила да сретњика дан. Кад је кренуо дала му и једну велику црвену јабуку. За напредак. Једва је Шућко узео у обје рукице колика је била.
Кад је ушао у одјељење сјео у прву клупу таман наспрам учитељице.
И поче час.
Учитељица крену са оном учитељском причом. Упознаје дјецу, да буду добри ђаци, и таман у’ватила залет кад Шућко испружи рукице са оном јабуком и вели: „Ај’ започни ми је, живота ти“.



Е, тако се некад започињала школа.
И учитељи су је тако доживљавали.


Moja napomena: Jabuka je bila prevelika za dječji ugriz, pa je dijete zamolilo učiteljicu da zagrize prva.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
GENERAL POTPUKOVNIK
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 6149
REPUTACIJA : 81
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   Yesterday at 14:14

Opet - učiteljska od Mirka Rakočevića


Локман Чиндрак почео је прво к’о учитељ у Годијеву или неком оближњем селу. Подалеко од Бијелог Поља. Преко ’иљаду надморске висине. Титовина била па се све једноставно рјешавало. Учитеља смјестили да станује у школи.
Нека зима бијаше, а ударили сњегови.
У учионици, у ћошку, шпорет, те се ложи да се ђаци грију.
Добри Лоле, да не троши државна дрва, не грије свој стан док часови трају.
А смотала се пита за ручак. Те Лоле питу у шпорет у учионицу.
Поче час и Лоле крену: „Падежи су различити облици једне промјенљиве ријечи. Има седам падежа, а промјена ријечи кроз њих се зове деклинација. Муневера, окрени питу“.
Прође мало, Лоле предаје, не патише.
„Емина“, прозва онда другу ученицу, „сад, кад Јасмина приђе пити да је окрене, у ком ће то падежу урадити.“
Послије десетак минута опет ће Лоле: „Амела, ’ајде види питу треба ли је окренути, па кажи у ком је то падежу“.
Тако је добри Лоле учио ђаке. Кад је пита у питању цијели живот су знали да је окрену у свих седам падежа.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče iz moga kraja...   

Na vrh Go down
 
Kratke priče iz moga kraja...
Na vrh 
Stranica 12/12Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3 ... 10, 11, 12
 Similar topics
-
» Kratke priče iz moga kraja...
» Znamenite ličnosti moga kraja
» Kratke priče
» Vojničke priče
» BROM U ČAJU? ISTINA ILI SAMO PRIČA.....

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: CIVILNA PLATFORMA :: RAZNO-
Idi na: