Sećanje na prvi dan u JNA

Ne znam za vas, ja se dobro secam svega. Vecernji voz iz Novog Sada za Zagreb u 21.40, dolazak u Zg oko pola sest, gluvarenje Trgom Republike, isli smo zajedno moj kum i ja, on u KMT Zg, ja u Dugo Selo. Posle neprospavane noci u vozu, tumaranja gradom, rastadosmo se oko tri popodne. Ja nekim lokalnim vozom nazad u DS, na stanici me pokupi patrola izvidjaca, tamo nije bilo VP, pa lakim korakom u Dom JNA, predadoh poziv i vojnu knjizicu, dobih krevet u kino sali, pa na upoznavanje sa sapatnicima. Uglavnom, pade noc, mi popadasmo, ujutro nas vode u kasarnu na dorucak, raspored, kupanje, sisanje, zaduzenje, i tako to poce. Nije bilo strasno, dosta vojske je tada stiglo, u toj klasi, garnizon nikada ranije nije bio tako popunjen. Kako nas je bar 80 posto bilo vrsnjaka, sa zavrsenom srednjom skolom, sve je bilo jednostavno, a i sve ti je lako kad imas 18 - 19 godina.

Imali smo 18 i lakse se navici na sve nego recimo sa 40 ali ipak treba se navici da ti neko stalno nesto naredjuje i soli pamet,na ustajanje u peti leganje u deset,brijanje svako jutro,fiskulturu pa onda na hranu i ostale blagodeti vojnickog zivota .A kada se naviknes posle ti sve to izgleda normalno sledecih godinu dana naravno sve do odlaska kuciiii   

A nije bilo lako i bez CIPKE ! Za nesnalazljive malo ispremestajte slova , da ne budemo bas bezobrazni 

SAD SI SE SETIO... 

Setio sam se i ranije al' reko niko ne pominje svi fini pa sto ja jedini da budem nevaspitan   

Što bi 'reko Gidra...

Da pokoj mu dusi bio je legenda a i znao je da postavi pravu stvar na pravo mesto   

Na današnji dan prije 27 godina došao na služenje vojnog roka u Ljubljanu u kasarnu Boris Kidrič poznatiju pod imenom Šentvid.

elem pođoh iz niša uz onu halabuku(opisanoj u temi ispraćaj)u vagonu gužva 90% regruti cele južne srbije makedonije u vozu nekolikjo nas besmo iz niša a sve služeći od beograda na tamo. jedan samnom zajedno u maribor mrtav ozbiljan nam reče "imao sam vezu"ceo kupe  prasnu u smeh de bi kukavče služio da je nisi imao "u nato bazu u nemačku ko elvis prisli"odgovori on ozbiljno. kasnije u priči saznasmo zašto veza i zašto maribor.
dete je vojnog lica na službi u komandu korpusa.kako su znali i u vojnom odseku čiji je sin (otac  pukovnik neko mudo u komandi a prezime poznato i jedino mislim u nišu)odrediše mu pirot kad njegov otac vide poziv za oktobar 83 pocepa ga i ljutito izađe iz stana posle nekog vremena pozvaše ga u odsek i rekoše da je tata dolazio i promenio garnizon služenja maribor
da se vratim na temu
prođosmo beograd,de usput na svim stanicama ista slika regruti ispraćaji opraštanja pa neko reče ajde bre da jedemo počeše da se vade kutije kese torbe ja iz torbe izvadih jednu platnenu za koju mi keva reče to je od baba ružu iz tešicu. kevina baba-tetka ispekla pila umesila pogaču i još jedna flašica (oko 2,5 dl)rakije i u belu maramicu uvijene dve crvene novčanice "konji "kako smo ih zvali.
mi sve to pojedosmo do polovine puta za zagreb a od tada ništa neko izašo usput neko u zagreb a ja i vezista u zidani most u 2h ujutru nigde nikog sem osoblja stanice .nekoliko osoba koje siđoše izgubiše se u nepoznatom pravcu. dođe voz neki a otpravnik reče na lošen srpskom da je ovo voz za maribor uđosmo ja i ovaj nesretnik, nađosmo mesta u kupeu i voz krenu. taman zadremah a ovaj me drma eeej treba siđemo reče voz već stigao  u maribor izađosmo na stanicu opet neki ljudi odoše sa peroina mi pođosmo prema čekaonici uz dogovor da tamo sačekamo dok ne svane u čekaonici niko ja i on topla je za divno čudo.sedoh na neku drvenu klupu  navalih se na zid u uglu i utonuh u polusan.
 kad se rasvestih, već odavno svanulo, sedam sati. dobro je pomislih,taman nešto otvoreno da jedemo izađosmo iz stanice i pođosmo ulicom prema centru grada kako su nam objasnili. lutasmo ti ja i onaj grdni obadva,ne nađosmo nikakvu prodavnicu sve nešto "buffet" "restauracija"i drugi nama nepoznati nazivi iznad ulaza ili portala.lutasmo dobrih sat vremena okolnim ulicama nebi li našli neku kafanu de bi jeli.nervozni, neispavani, umorni ,gladni ,uđosmo u neku uličicu de nad jednim izlogom videsmo natpis"mestna hranilnica"čim je hranilnica skontah sigurno je neki ekspres restoran poput onih po beogradu pored stanice. uletesmo ko muve kroz vrata i nađosmo se u nekoj šalter sali, zbunjeni pogledasmo ljude koji su bili za šalterima, ovom mom supaćeniku se ote "šta je bre ovo"na čistom niškom dijalektu,ljudi okrenuše glave prema nama pa od nas gledajući negde ispred sebe. ko zna šta su pomislili ko smo i šta smo.čovek srednjih godina priđe nam brojeći novac upita odakle ste odgovorismo a on ajde da vam pokažem de možete jesti kao da nam je čitao misli.posle nekih
1ootinak metara izađosmo na neki omanji trg de nam čovek pokaza hotel (orel se zvao)a nedaleko i jednu piceriju "astorija"gde uđosmo i u sebe natrpasmo toliko ića i pića da nam je bilo muka bauljasmo ulicama neko vreme povremeno ulazeći u "buffet-e"na piće i iće (skoro svaki je imao pice na meniu)a oko 15 h vratismo se na stanicu i javismo vojnom policajcu za stolom na peronu de je na velikom papiru pisalo VP 8164 nakon 10ak minuta utovariše nas u dajc i odvezoše u kasarnu. tog popodneva i te noći smo proveli u nekoj spavaoni sa krevetima na sprat .desetari koji su bili na prijemu pitali su vojnike ima li nekog iz... i grebali se za cigarete
ujutru nas razbudiše prvo šišanje kupanje podela odeće i opreme obukosmo se  i svako u svoju jedinicu ne prepoznajući samog sebe a kamo li druge iz spavaone ja sam nekoliko dana proveo u Melju pa u odkomandu na obuku u kadetnicu a zatim opet u melje po završenoj obuci. sa vezistom sam se zadnji put video u spavaoni pre nego što nas razdvojiše mene u melje on osta u kadetnici .u nišu smo se viđali neko vreme de smo društvu pričali našu dogodovštinu u mariboru

To je pravi otac oficir. "Sinko, nećeš ti meni blizu pa da posle svoje gluposti izvlačiš na moje ime!"

Danas je datum 20.12.2013, točno na današnji dan daleke 1986. godine je bio moj prvi dan na odsluženju obaveznog vojnog roka u JNA na Topčidru u Beogradu.

Bio je gadan,bez obuće za nas nekolicinu.Magacini su ispražnjeni koji dan ranije.
Zbunjene face do gola ošišanih novaka,kurčeviti oficiri i potpuno novi svijet.Miris sviježih ćevapa iz obližnje ćevabdžinice preko puta ,glazba sa razglasa,i jutarnja truba!

Imali ste sreču, da niste znali, da je sasvim blizu i ulaz u vinski podrum VINAG.
To je veliki podrum i to u samom centru Maribora. Doljna slika je baš iz tog pravca.
Ko bi vas izvadio od tamo...  

Mislim da je tu negde bio i Dom JNA. U Mariboru sam bio nekoliko puta, uglavnom u Kadetnici, gde smo obučavali rezervu, a u Domu JNA sam bio '85 na kursu za kinooperatore 10 dana.

U pravu si. Dom JNA je desno od starog mosta preko Drave a ova zgrada je levo (gledano iz smera Drave). Razdalja od mosta je u oba smera jednaka.

Prvi pogled po izlasku iz voza. Nije bas puno obecavalo.

Ne znam kad je ovo slikano, ali mi se čini da nije starije od dve godine. Stanica je prošle godine okrečena i uređena. Moraću slikati i postaviti najnoviju sliku.

Na danasnji dan 23 decembra 1990 se krece u 21h za pulu a dodjes kuci februara 1992.Imaju ljudi pravo kad kazu sto te ne ubi to te ojaca, nisam nikad hteo u vojsku a sad se sa setom secam ,vise ni ne znam sta se desilo a sta sam ja umislio ali ovo je taj dan.

Mora da si bio telegrafista, a gdje je ta prekomanda "Prematore" ?

Prvog dana su me na spavanju opeljesili