FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
_______________Bile su to dobre i loše godine. Bile su to godine aktivnosti i uspavanosti, godine uvažavanja i nerazum(ij)evanja, godine druženja i ljutnje, odlazaka i dolazaka, nagradjivanja i kažnjavanja, ukora i oprosta, godine radosti i tuge... svega je bilo izuzev: mržnje. Sedam godina postojimo. Branimo pravo na s(j)ećanja! Vaš Forum BPN JNA.

Share | 
 

 Rupnikova linija

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
Pero™
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 2089
Član od : 2012-10-29
M(j)esto LJ, nekad SFRJ

KomentarNaslov komentara: Rupnikova linija   01.09.13 22:10

Zemunac mi je dao ''kost za glodanje''

Pre drugog svetskog rata kraljevina Jugaslavija je počela da gradi obrambenu liniju prema Italiji, na uzor i principe Maginotove linije.

http://sl.wikipedia.org/wiki/Rupnikova_linija

Tekst je na slovenačkom, ali snađite se. Ima i puno slika ako odkucate na Google: Rupnikova linija.

Rupnik je počeo vojnu karijeru u Austrogarskoj, nastavio u kraljevini Jugoslaviji, i u vreme WW2 je bio kolaborant sa okupacijskim vlastima.

Projekt nije nikad bio završen. Posle drugog svetskog rata, projekt se nije nastavio, ni zbog toga što strateški i tehnički nije bio važan, ali i zbog toga jer se granica pomerila prema zapadu, na današnje granice. Što se tiče granica.... Trst je inače bio deo habsburškog-austrijskog carstva od 1500 i nešto. Koliko je bilo tamo Italjana i koliko Slovenaca na kraju WW2, sad i nije važno, neka to ostane za istoričare i istoriju.

Nasuprot toj odbrani je bio postavljena linija odbrane Alpski zid, sa Italjanske strane.

http://sl.wikipedia.org/wiki/Alpski_zid

Ili na italjanskoj strani: Vallo Alpino.

http://www.valloalpino.com/

Ovo je na italjanskoj strani, ali ako ništa drugo ne razumete, ogledajte si slike.

Na vrh Go down
zastavnik
Zastavnik I klase
Zastavnik I klase


Broj komentara : 931
Član od : 2010-12-07
Dob : 54
M(j)esto Bačka Topola

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   01.09.13 22:27

Delove ove linije smo imali oko Tolmina, tačnije iznad Kobarida okrenute prema Soči.
Na vrh Go down
Pero™
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 2089
Član od : 2012-10-29
M(j)esto LJ, nekad SFRJ

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   01.09.13 23:36

Ako misliš istočno od Tolmina (prema Sloveniji) onda je to bila takozvana Rupnikova linija, ako je bilo zapadno (prema Italiji), onda je to još iz prvog svetskog rata. Tehnologija se nije drastično menjala.

Vremenske su granice izgledale odpriliko ovako, naravno ne u ratu nego u miru!



One što zanima 1 svetski rat ovde, odkucajte na google:

Soška fronta

ili na italjanskom:

Insonzo front

Naročito su slike vrlo zanimljive ako se barem malo uživite u život vojnika i ''pakao'' što su ga prolazili, od metaka do ishrane, vremenskih uslova... Isplati se pogledati i nešto naučiti o patnji tih ljudi!

Na vrh Go down
zastavnik
Zastavnik I klase
Zastavnik I klase


Broj komentara : 931
Član od : 2010-12-07
Dob : 54
M(j)esto Bačka Topola

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 0:30

Linije su bile severoistočno od Tolmina prema Kobaridu, tačnije severoistočno od sela Ladra i okrenute prema Italiji. Bile su usečene u stenama pod Krnom i prilaz je bio sa gornje strane, znači verovatno iz I SR.
Po sećanju sam obeležio na satelitskoj snimci. Pošto je prošlo više od 30 godina, drveće je prilično naraslo i ne vidi se baš dobro. Ona kuća je nastala verovatno kasnije.



Na vrh Go down
Pero™
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 2089
Član od : 2012-10-29
M(j)esto LJ, nekad SFRJ

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 1:22

Ako je granica bila istočno, onda je između dva svetska rata. Ne znači ni da je bila obrmbena granica sa bunkerima uvek uz liniju. Ali u vreme prvog svetskog rata bilo je izrađeno puno fortifikacija, i puno puta se koristilo alpski i kraški teren. Što je ako se pogleda granica austrougarske i italije, praktično sve do mora/najjužnije.
Na vrh Go down
boyan64
Džomba
Džomba


Broj komentara : 127
Član od : 2012-09-27
Dob : 52
M(j)esto Slovenija

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 9:19

Oko Tolmina sigurno nije Rupnikova linija. Sve su ono ostaci I.svjetskog rata i Soške fronte. Osobito je ostalo puno kaverni....itd....

Koga zanima Soška fronta evo našeg foruma:

http://forum.prohereditate.com/

Inače se puno bunkera Rupnikove linije može vidjeti na Blegošu i tamo okolnim brdima.

Ovako izgleda jedan bunker na Blegošu (i moj vjerni prijatelj na žalost več pokojni).



Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 11:54

http://www.gore-ljudje.net/novosti/81051/

Tukaj je opisano zelo točno.
Na vrh Go down
Pero™
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 2089
Član od : 2012-10-29
M(j)esto LJ, nekad SFRJ

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 13:06

Bojan, Zastavnik je napisao severno ISTOČNO (vzhodno) od Tolmina. Ko zna kde je on morao sve da prohoda i pređe u vreme njegove službe. Tolmin je nekde između AU granica prvog rata, i granica pre drugog rata, i današnjih granica.

Inače i Soška fronta je deo naše zajedničke istorije. Stvarno nije iz vremena JNA, ali tamo su se na AU strani borili i Slovenci, Hrvati, Bošnjaci, Srbi. Recimo načelnik fronte je bio general Borojevič, po rodu Srbin. Po nekima proglašen za najboljeg defenzivnog generale prvog svetskog rata. Njemu se moramo i zahvaliti da je insistirao da se tamo postavi fronta, a ne više u unutrašnjost. Da nije bilo njega Slovenija bi izgubila posle rata još više zemlje, i pitanje je koliko bi uopšte mogli da dobijemo posle drugog svetskog.
Na vrh Go down
boyan64
Džomba
Džomba


Broj komentara : 127
Član od : 2012-09-27
Dob : 52
M(j)esto Slovenija

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 13:23

Pero znam. Neko vreme sam se puno bavio soškom frontom obilazio neka mjesta gdje su kaverne, pročitao sve knjige koje su na našem jeziku, sve knjige - dnevnike nekadašnjih boraca.
Veoma veoma zanimljivo. Boroevič je bio za vreme rata heroj poslije je umro skoro sam i zaboravljen.

Oko Tolmina je dosta ostataka posebno na brdima. Iznad Tolmina je brdo Mrzli vrh, gdje se u jednoj kaverni nalazi Madžarska kapela, nekoliko stotina metara niže pa Crvka na Javorci. Sve to su izradili vojnici i još danas se može to pogledat.

Pa i ostalih ostataka se može vidjet i nači. Razni komadi željeza, komadi granata, ponegdje i još koja cjela granata, bodljikava žica.......

Zastavnik sigurno oko Ladre i Kobarida nije vidio Rupnikovu liniju nego obrambene položaje Italijana u I.sv. ratu. Mislim, da je bila kod Kobarida treča obrambena linija.

Za one koji niste znali, da se je Erwin Rommel proslavio več na soški fronti kot preboja u kojem su sudjelovali i Njemci. Več tada bio odlikovan jer je sa svojom jedinicom čuda napravio.

Na vrh Go down
Pero™
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 2089
Član od : 2012-10-29
M(j)esto LJ, nekad SFRJ

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 13:51

Bojan, moram da priznam da nisam stručnjak ni za Sošku frontu ni za Rupnikovu liniju. Malo me interesiraju te stvari, pa poneki put pokupim nešto (mišljeno u sečanje, ne fizički). Mislim da su to stvari dosta nepoznate nekima iz bivše Juge, pa zašto da jim ne obratim pažnju na to i da sami malo potraže.

Po alpskom delu Soške fronte nisam išao, ali su me u mladosti kolegi speleolozi malo prošetali po raznim pečinama, ostatcima utvrđenja, po onom što mi zovemo kras, znači dosta južnije. Kad vidiš uslove kako su živeli po pečinama, zamisliš se, šta sve su morali da prođu ti ljudi. Nije ni čudno da ima toliko ostataka, verovatno kad su čuli da je kraj rata odbacili su sve od sebe i otišli kuči. Žalostno bi bilo da se izgubi u istoriji sečanje na patnju i bezvezne žrtve tog rata.

Lep pozdrav iz Ljubljane

Pero

PS: malo mi je teško, ali moram da koristim ovaj jezik i sa kolegama iz Slovenije, ali neka ostane tako na sečanje zvaničnog jezika JNA, a i da nas drugi lakše razumeju.
Na vrh Go down
boyan64
Džomba
Džomba


Broj komentara : 127
Član od : 2012-09-27
Dob : 52
M(j)esto Slovenija

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   02.09.13 15:05

Pero, nisem sploh pogledal, da si iz lj...oprosti.
Ok grem na jna jezik.
Zanimljivo je običi one naše kraje oko Soče. Ljepa pokrajina i sve ostali. Soška fronta je poslije 1.sv rata bila više manje zaboravljena jer je bila pod italijom, a slo pod uticajem srbije a ns soški fronti su se naši borili protiv italijana , a italijani su bili srbski zaveznici...dosta komplicirano.
A poslije preboja soške fronte rata još nije kraj, samo se više nije vračao u naše krajeve.
Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   25.05.14 19:32



Bunker v Rupnikovi liniji na Blegošu.

Na vrh Go down
boyan64
Džomba
Džomba


Broj komentara : 127
Član od : 2012-09-27
Dob : 52
M(j)esto Slovenija

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   25.05.14 19:43

Na Blegošu ima puno bunkera ostatka Rupnikove linije
Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   25.05.14 19:58



Mitraljezka kupola na vrhu kaverne

Na vrh Go down
Četni evidentičar
Podporučnik
Podporučnik


Broj komentara : 1374
Član od : 2014-01-18
Dob : 47
M(j)esto Tu i Tamo

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   25.05.14 21:03

Največa potzemna utvrdba u sklopu Rupnikove linije na Rapalski granici je utvrdba Goli vrh na Žirovskom vrhu. 

Slikao sam vršni bunker sa topovskima rupama, kroz koje smo prilikom posete te utvrdbe izlašli iz potzemnih galerija, koje su 25 m izpod zemlje. Glavni rov je dugačak cirka 200 m sa više krakovima dugačkima odprilike 50 m.

To je jedini skoro završeni potzemni bunker u Rupnikovoj liniji, jer je ostalo neutvrđenog samo oko 6 m rova pored ulaza.

Zanimljivo, je videti kako su radnici - vojska i plačenici ostavili čak i lopate u betonu, kad je stigao dekret o prekinitvi rada u bunkeru. 

A kroz ove rupe provuči se, imala je poteškoče jedna malo stasitija gospođa, pa smo joj mogli pomoči, kako je zaglavila. 


_________________
Audaces fortuna iuvat
Na vrh Go down
ianmarkk
Vodnik
Vodnik


Broj komentara : 467
Član od : 2014-07-07
Dob : 53
M(j)esto Ljubljana

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   08.07.14 19:40

kar dobro še vse ohranjeno, očitno so imeli kvalitetne materijale.
Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   17.08.14 14:06



Bunker na Rapalski meji (Rupnikova linija)

Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   22.09.14 20:04


Švercerji na Rapalski meji (igran prizor)
Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   22.09.14 20:55


Tematska pot ob Rapalski meji.
Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   15.10.14 20:43


Obmejna karta
Na vrh Go down
mirko bratuš
Podporučnik
Podporučnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 1895
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   16.10.14 21:24


Delitev zahodne Slovenije na cono A in B takoj po 2. vojni
Na vrh Go down
paketije
Gušter
Gušter


Broj komentara : 15
Član od : 2016-02-29

KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   29.02.16 10:09

Za odbranu veoma dugačkog fronta (oko 3000 km) jugoslovenska vojska nije imala dovoljno snaga i sredstava. Zbog toga je Jugoslavija, počev od 1937, preduzela utvrđivanje graničnog fronta, u tipu stalne fortifikacije, prema Italiji, koje je izvršeno po grupnom sistemu, s tim što su međuprostori organizovani u tipu poljske fortifikacije. Utvrđivanje je izvedeno po frontu i dubini radi pojačanja otpornosti odbrane, s tim što su objekti rađeni u prvo vreme u vidu većih betonskih bunkera (sa artiljeriskim i pešadiskim naoružanjem), a docnije u vidu manjih bunkera (za pt oruđa, mitraljeze i puškomitraljeze)   sa  preprekama   (pešadiske  i  protivtenkovske)  ispred njih. Pešadiske prepreke sačinjavalo je više redova bodljikave žice, a pt prepreke 3—5 redova gvozdenih šina i pt rov (6 m širine i 3 m dubine). Na teže prolaznim pravcima — kroz alpiske i šumske zone — primenjen je samo sistem zaprečavanja komunikacija i ključnih prelaza po dubini, bez objekata stalnog tipa.
Pošto se,  zbog prisajedinjenja Austrije Nemačkoj, 1938 godine, pojavila opasnost od nemačke agresije sa severa, to je, počev od 1939, preduzeto hitno utvrđivanje severnog fronta od Triglava do Tise. Na frontu prema Austriji, na planinskom otseku Karavanki, primenjen je sistem zaprečavanja i zatvaranja planinskih prelaza koji  iz  Koruške preko  Karavanki   i Kamničkih Alpa vode u dolinu Save, dok je na ostalom delu fronta (dravogradski, mariborski i ptujski otvor) utvrđivanja izvedeno u tiou manjih bunkera rasejanih po zemljištu, uz primenu zaprečavanja komunikacija, kako u rejonu severno od Drave, tako i na neposrednoj desnoj obali Drave i Mure. Sličan sistem primenjen je i prema Mađarskoj na otseku r. Drave, gde su izrađeni varaždinski, koprivnički i podravsko-slatinski položaji radi neposredne odbrane r. Drave. Na otseku Baranje preduzeto  je  utvrđivanje  osječkog užeg  i  šireg mostobrana izradom protivtenkovskog rova i srednjih i malih bunkera.   U Bačkoj, zbog otvorenosti zemljišta i njegove pogodnosti za masovnu upotrebu  tenkova,  utvrđivanje  je  vršeno na  dubokoj zoni: prvi pojas na liniji Horgoš — Subotica — Bajmok — s. Stanišić — s. Gakovo — s. Kolut, međupojas: Senta — s. Čantavir — s. Pačir — Sombor; drugi pojas na Velikom Kanalu, sa mostobranima kod Bečeja, Srbobrana, Novog Vrbasa. Kule i Crvenke; mostobrani na Dunavu kod Novog Sada, Palanke i Bogojeva. Ovde su takođe primenjeni srednji i mali betonski bunkeri,   obezbeđeni  neprekidnim  protivtenkovskim rovom i preprekama od žice.
U jesen 1939 godine,  posle  italijanske  okupacije  Albanije, izdato je naređenje da se u 1940 godini preduzmu radovi na frontu prema Albaniji: zapreče glavni pravci (barski, podgorički, đakovički, prizrenski, debarski i struški otvor) i izrade manji betonski objekti.
Krajem 1939 godine otpočelo je utvrđivanje položaja na r. Glini i r. Uni i do 1941 godine završeno je 50% planiran ili radova.
U toku 1940 godine nastavljeno je utvrđivanje na svim frontovima, i do novembra su završeni neki radovi na zaprečavanju   i   pripremljeno je rušenje   na   teritorijama   graničnih divizija, ali nisu završeni planirani objekti, što je trebalo nastaviti u proleće 1941. Zbog prodiranja Nemaca u Rumuniju i jasnih znakova da će oni ući i u Bugarsku, utvrdivan je front i prema tim zemljama. Utvrđivanje prema Rumuniji preduzeto je samo u Banatu (na sličan način kao i u Bačkoj, ali sa manjim bunkerima), u cilju zatvaranja pravaca koji iz Mađarske i Rumunije izvode u Banat; pri tome su kao prepreke iskorišćeni Vršački i Begejski Kanal i blatnjava dolina Tamiša. Prva linija utvrđivanja bila je r. Karaš — Vršac — Vršački Kanal, a druga u visini Alibunara. Pored toga, preduzeto je utvrđivanje mostobrana kod Sente, Novog Bečeia, Petrovgrada (Zrenjanina), Titela i Pančeva, ali radovi nisu bili završeni do početka rata. Prema Bugarskoj, počeli su radovi na zaprečavanju i na izradi manjih betonskih bunkera i protivtenkovskih rovova na strumičkom, carevoselskom, krivopalanačkom, bosilj gradskom, trnskom, pirotskom, knjaževačkom, zaiečarskom i negotinskom pravcu. Ovi radovi su bili još u toku kad je počeo rat.
Pored toga, u 1940 godini otpočelo ie utvrđivanje prema Zadru, na liniji: Karinsko More - Nadinsko Blato — Biograd. U toku jula iste godine odlučeno ie da se. s obzirom na nedo-voljna novčana i materijalna sredstva, više ne izrađuju veliki bunkeri.
Početkom 1941 godine utvrđivanje prema Italiji bilo je skoro završeno, a prema Austriji i Mađarskoj radovi su većim delom bili u dovršavanju, dok je prema Albaniji, Rumuniji i
Bugarskoj utvrđivanje bilo tek u toku. Težište utvrđivanja trebalo je preneti na bugarski i albanski front, s tim što su radovi imali da otpočnu krajem marta, ali ih je nemački napad onemogućio.
Na primorskom frontu su stare utvrđene zone Boka Kotorska i Šibenik služile za odbranu obale, ali su većinom imale staro tvrđavsko naoružanje.
Pored utvrđivanja graničnog fronta bilo je predviđeno utvrđivanje i nekoliko linija u većoj dubini iza severnog fronta, kao što su: desna obala Dunava na otseku Fruške Gore (Slan-kamen — Ilok); desna obala Drave (na vinkovačkom pravcu); linija r. Vuka — r. Vučica; linija Vukovar — Vinkovci — Đakovo — s. Svilaj (na Savi); mostobran (širi i uži) kod Beograda; desna obala Dunava nizvodno od Beograda; desna obala Save između Beograda i ušća Drine; položaji za odbranu Zagreba, itd. Međutim, većina ovih radova nije bila ni početa do početka rata.
Zaprečavanje i rušenje bilo je predviđeno na jednom pojasu oko 50 km dubine, a negde i dalje od granice, odnosno morske obale. U unutrašnjosti zemlje planirano je rušenje važnijih saobraćajnih i drugih objekata. S obzirom na činjenicu da Jugoslavija nije imala oklopnih i motorizovanih jedinica, a poznato je da su ove jedinice imale presudnu ulogu u prvim godinama Drugog svetskog rata, moglo se očekivati da će se u Jugoslaviji posvetiti naročita pažnja zaprečavanju komunikacija i prolaza na graničnim frontovima, naročito prema Bugarskoj i Albaniji, da bi se sprečio prodor nemačkih i italijanskih oklopnih jedinica. Međutim, u tom pravcu malo je bilo urađeno.
Za zaštitu granice Jugoslavija je, pored ostalog, imala 16 posadnih pukova. Fortifikacijski objekti na frontu prema Italiji, Nemačkoj (Austriji) i Mađarskoj imali su stalnu posadu, koja je služila za osiguranje od iznenadnog napada. Ove posadne jedinice, koje su pojačavane u slučaju rata, trebalo je da imaju stalno naoružanje u utvrđenjima i mobilno naoružanje za akciju van utvrđenih objekata. Međutim, Jugoslavija nije bila u mogućnosti da ova utvrđenja opremi savremenim naoružanjem, tako da su neka utvrđenja imala naoružanje starog modela, a neka nisu uopšte do rata dobila stalno naoružanie, dok pt i pav oruđa nije uopšte bilo, izuzev na nekoliko najvažnijih otseka graničnog fronta. Na graničnim frontovima, na koiima nije bilo objekata stalne fortifikacije (već mala utvr-đenja poljskog tipa i zaprečavanje), umesto posadnih jedinica za odbranu tih fortifikaciskih obiekata i dotičnog fronta bile su predviđene specijalne jedinice rezervne vojske za zaštitu i zatvaranje granice. One su u isto vreme imale zadatak da stavljaju u dejstvo izrađene prepreke i da vrše predviđeno rušenje objekata.
Kao što se vidi, Jugoslavija je imala solidna granična utvrđenja baš tamo gde su joj 1941 najmanje bila potrebna, tj. na zapadu i severu, a nije ih skoro nikako imala na frontu prema Bugarskoj, iako su tamo bila preko potrebna za ostvarenje osnovne ideje »Plana R-41«. Ovo su Nemci iskoristili i izvršili glavni napad iz Bugarske, te tako jugoslovenska utvrđenja nisu odigrala namenjenu ulogu. Pored toga, planirana rušenja na najvažnijim pravcima, naročito na bugarskom frontu, bila su nedovoljna da bi zaprečila brzi prodor nemačkih oklopnih i motorizovanih jedinica.
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Rupnikova linija   Today at 3:25

Na vrh Go down
 
Rupnikova linija
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1
 Similar topics
-
» Rupnikova linija

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: VOJNA PLATFORMA :: Vojna Historija / Vojna Povijest / Vojna Istorija-
Idi na: