Teorija taktike u pešadiji

Evo još malo o PČ.
PČ maršuje uglavnom noću i to peške i/ili mot.vozilima.
Brdska i planinska uglavnom peške zbog konfiguracije terena.
Četa može maršovati samostalno,u glavnini bataljona ili kao osiguravajući organ više jedinice.
Marševski poredak čete čine glavnina, čelno/začelno i bočno osiguranje.
Ispred/iza glavnine čelna/začelna patrola na 500-1000m a čelni izvidjači do 500m.
Bočno osiguranje ili izvidjači do 500m.
Razmak izmedju vodova 300-500m.
 
Borbeno osiguranje BOs istura KČ, jačine SO ojačan npr sa M i/ili RRb.
Zadatak: obezbediti jedinice čete od iznenadnog napada i sprečiti izvidjanje prednjeg kraja Pk odbrane kao i da stvori lažnu predstavu o Pk odbrane.
 
Neposredno osiguranje (straže, objavnice, zasede, patrole, osmatrači, dežurna orudja) organizuju sve starešine i jedinice u svim uslovima svojim snagama i sredstvima.
 

 
Literatura: Skripta Rukovodjenje i komandovanje jedinicama u toku pripreme i u borbi
 
E ajde sada da vidimo iskustva i probleme ( javi se Zagorac)

@hawk (citat):

Da li možeš nešto reći o kretanju marševanjem (pješke i na motornim vozilima) i rejonima razmještaja taktičkih jedinica?

Npr. neka pitanja:
- koliko iznosi dubina mtč (sa 7 mt/v) na maršu u sastavu više jedinice (bataljona)? Koliko iznosi rastojanje između vozila u koloni?
- koliko iznosi rastojanje između mt četa na maršu u sastavu više jedinice? Pretpostavimo da četa i bataljon ne maršuju samostalno nego svaka od njih u sastavu marševske kolone više jedinice.
- koliko iznosi dubina odeljenske kolone, vodne, četne i bataljonske kolone te veličina odstojanja između navedenih marševskih dijelova kad maršuju u sastavu više jedinice i to pješke? Dakle pretpostavimo da nas zanima marševski ešelon koji čini jedan pešadijski bataljon u sastavu puka ili brigade i sve niže jedinice u sastavu toga pešadijskog bataljona (od odeljenja do čete)!?

- koliko iznosi u EVOLUCIONOM poretku čete i raščlanjenom stroju voda dubina odeljenske kolone i odstojanje između vojnika? Koliko iznosi dubina vodne kolone u evolucionom poretku? Koliko iznosi odstojanje između odeljenja u evol. poretku voda?

- koliko iznosi veličina rejona razmještaja streljačkog odeljenja kao i veličina međuprostora između odeljenskih rejona u sklopu rejona razmještaja voda i čete? Da li se tu rejoni odmaranja i očekujući rejoni odnsono rejoni prikupljanja podudaraju svojom veličinom?

 
Kolega hawk mi je postavio par pitanja pa bih želeo da mu zajednički odgovorimo

Ja nisam najbolje razumeo pojam * dubina mtč na maršu, dubina odeljenske kolone…
Šta bi to bilo dubina ?

Rastojanje izmedju vozila su do 50 m i ne smeju biti manja od dužine vozila.
Pri većim brzinama rastojanja su veća.

Vodovi u glavnini čete se kreću na odstojanju do 500m (o ovome sam već nešto pisao)

Za više jedinice nije precizirano ali se može izračunati ko ima volje.
Mora se uzeti u obzir da svaka jedinica istura svoja osiguranja pa se tako uvećava dužina cele jedinice na maršu

Pogledaj sliku u gornjem postu.Tu je data 1 pešadijska četa.

Četa kao čelno osiguranje bataljona ,kreće se na 1-2 km od glavnine.

Postoji još  jedna stavka koja kaže: ”Način kretanja m/v čete pri maršu peške, reguliše se zavisno od situacije” , tako da to otvara prostor za razne improvizacije.

Definisane su pauze kao zastanci, odmori i predanci i na njima se “peglaju“ rastojanja i kontrolišu  i regulišu prolazak jedinica( regulativne tačke) da ne bi došlo do rasipanja i kidanja kolone ili nagomilavanja.

Rejon odmaranja čete je veličine 1-2 km2 a voda do 0.3 km2.
Medjusobna udaljenost vodova u rejonu razmeštaja je oko 100 m
Obavezno se preduzimaju mere bezbednosti.

Razmeštaj čete u svakom slučaju treba da odgovara borbenoj situaciji

Ako se četa/vod dovodi u očekujući rejon, onda se u njemu rasporedjuje rastresito po vodovima/odelenjima.
Dovodjenje čete/voda za napad iz očekujućeg rejona na polazni položaj, vrši se po pravilima za marš i potčinjenim jedinicama se odredjuje linija raščlanjivanja.
Četa se sa te linije raščlanjava u vodne kolone a vodovi pre izlaska na polazni položaj, prelaze u raščlanjeni borbeni stroj da bi se razvili u streljački stroj i sa linije razvoja prešli u napad
 

Pešadija kraljica rodova

Kao laik po pitanju pješadije pažljivo ću pratiti ovu temu.
Bilo bi interesantno napraviti upoređenje današnje teorije upotrebe pješadije sa teorijom iz vremena JNA.

Dali bi mogao nešto da zamoli, molim, molim...

Kad pišete skračenice, napišite prvo šta znače sa celim imenom, pa onda nastavite sa skračenicama.

Iako sam bio pešadija, nisu nam nikad govorili u skračenicama, a i ovo što je počeo Zemunac, je više stvar oficira, nego stvar običnih vojnika.

Onda ču moči da komentiram kako se šta izvodilo u neratnim uslovima što sam jih ja prošao i šta su nama običnim prašinarima govorili.

Hvala.

PS - dodato: a nebi bilo loše da malo i obrazložite slike. Nešto malo mi je poznato ali više iz vremena kad je bio moj otac Rezervni oficir, ali tad sam bio mali pa nisam ni pregledao sve, a možda ni zapamtio.

@Stazio (citat):

Bilo bi interesantno napraviti upoređenje današnje teorije upotrebe pješadije sa teorijom iz vremena JNA.

Nista se revolucionarno nije promenilo po pitanju nacela upotrebe i zadacima pesadije. Promene su evidentne u licnoj formaciji (opremanje i naoruzanje pojedinca) sa novim softiciranim naoruzanjem, sredstvima i opremom, sto je uticalo na smanjenje brojnog stanja osnovnih pesadiskih jedinica. To je uglavnom karakteristika za razvijene i bogate zemlje. I pored takvih vojnika "narednog veka", rusi i dalje zadrzavaju tzv. trojnu formaciju i termin "progorevanje fronta". Osnovne pesadiske jedinice JNA su takodje bile trojne formacije. Zakljucak se namece sam po sebi.

@strela (citat):

@Stazio (citat):

Bilo bi interesantno napraviti upoređenje današnje teorije upotrebe pješadije sa teorijom iz vremena JNA.

Nista se revolucionarno nije promenilo po pitanju nacela upotrebe i zadacima pesadije. Promene su evidentne u licnoj formaciji (opremanje i naoruzanje pojedinca) sa novim softiciranim naoruzanjem, sredstvima i opremom, sto je uticalo na smanjenje brojnog stanja osnovnih pesadiskih jedinica. To je uglavnom karakteristika za razvijene i bogate zemlje. I pored takvih vojnika "narednog veka", rusi i dalje zadrzavaju tzv. trojnu formaciju i termin "progorevanje fronta". Osnovne pesadiske jedinice JNA su takodje bile trojne formacije. Zakljucak se namece sam po sebi.

Ipak, modernizacija transporta je povećala mobilnost i smanjila potrebu držanja većeg broja vojnika na određenim prostorima. Sve više se "forsiraju" neke specijalne jedinice (ili se o njima više priča), stekao sam utisak da taj rod ipak trpi neke restrikcije u odnosu na ono kako je nekada izgledao a to se sigurno mora odraziti i na način upotrebe. Sumnjam da iko u svijetu više uvježbava klasični frontalni juriš pješadijske jedinice (možda S. Koreja i Kina   ).

@hawk (citat):

Možda bi umjesto termina dubina kolone bio pravilniji izraz dužina mjereno od čela do začelja

Tako može.
Termin * dubina * se koristi kod prostora (prostorija ili površina) pa se tako kaže * Četa brani rejon širine 1-1.5km i oko 1 km po dubini*

Za kolone se koristi termin dužina (kao dužina linije).

Dužina kolona jedinica nije precizno definisana (ili ja nemam te podatke).
U prvom postu je data okvirna šema čete na maršu.
Vidi se da je jedan streljački vod rasporedjen po osiguranjima i da glavninu čete čine 4 voda(od 5).
To je oko 140 vojnika na 300m .Svakom vodu "pripada"  oko 75 m.
Ako se vojnici kreću na 1 m odstojanja, po meni to izlazi da je odstojanje izmedju vodova je oko 20 m a izmedju odelenja možda 5 m. Generalno gledajući,mala su odstojanja izmedju jedinica u glavnini kolone čete. Tek izmedju četa je veće rastojanje.

 

@hawk (citat):

- koliko iznosi veličina rejona razmještaja streljačkog odeljenja kao i veličina međuprostora između odeljenskih rejona u sklopu rejona razmještaja voda i čete? Da li se tu rejoni odmaranja i očekujući rejoni odnsono rejoni prikupljanja podudaraju svojom veličinom?

U 3. postu data je šema 21 koja pokazuje raspored čete na odmaranju.
Četa odmara kada je izvučena iz borbe ili pre stupanja u borbu.
Potpuno se isto organizuje na odmoru i u rejonu skupljanja osim u prekidu borbe i neposredno pre stupanja u borbu kada se odmara na položaju u punoj borbenoj gotovosti.

Raspored voda na odmaranju u okviru čete se isto ovako organizuje kružno.
Na površini 0.3km2 ( To je prostorija otprilike 500m x600m = 30 hektara ha) su rasporedjena 4 odelenja.
Svakom odelenju "pripada" oko 7 ha što je jako velika površina i imamo desetak vojnika na prostoriji 350m x 200m .
Kad zaračunamo udaljenost odeljenja (medjuprostor) to onda ispadne  manje.

@hawk (citat):

- koliko iznosi u EVOLUCIONOM poretku čete i raščlanjenom stroju voda dubina odeljenske kolone i odstojanje između vojnika? Koliko iznosi dubina vodne kolone u evolucionom poretku? Koliko iznosi odstojanje između odeljenja u evol. poretku voda?

 
Evolucioniranje ili razvijanje, četa primenjuje pri uvodjenju u borbu kad prelazi u napad iz pokreta.
To podrazumeva da se četa razvila u 5 kolona ( 5 vodova).
Oni se šire ,rastojanje izmedju tih kolona je 150- 300m zavisno od zemljišta .
Na brdsko planinskom može biti i 500 m.
To se zove Evolucioni (razvijeni)poredak čete.
Evo kako četa može da se razvije:



Kod voda se to zove raščlanjeni stroj

Dužina kolona je još uvek ista kao na maršu

Vodovi (odelenja ) se mogu kretati u koloni ili raščlanjeno po odelenjima (grupama)

Rastojanja i odstojanja nisu precizno definisana u metrima
( sve zavisi od situacije na terenu, ali moraju biti tolika da obezbede sigurnost kretanja i brzo razvijanje u borbeni stroj).
Širina razvijene čete(voda) je približna širini napada.
Četa načelno napada širinom 500-700m a vod 250m.
Na brdovitom,ispresecanom i pošumljenom zemljištu ,četa do 1 km, vod oko 500m.

Pravo razvijanje dolazi tek kod Streljačkog odelenja SO.
Ovo su neki od načina razvijanja:




I kada se razvije SO izgleda ovako:



Borbeni stroj SO može biti kao streljački stroj ili po grupama (sve zavisi od situacije i odluke komandira odelenja KO).
Rastojanja se vide na slici.

Pre nego što nastavim evo tablica tablica za lakše čitanje karata

TAKTIČKI ZNACI
 

 
 

 
 

 
 

@Stazio (citat):

... Sumnjam da iko u svijetu više uvježbava klasični frontalni juriš pješadijske jedinice (možda S. Koreja i Kina).

Nacini napada pesadije, od kojih je jedan i frontalni napad, jos 60-tih godina proslog veka su "prevedeni" u takticke postupke tj. u nize nivoe komandovanja zakljucno sa pesadiskim bataljonom. Tu se borbena takticka pravila za upotrebu pesadiskog voda, cete i bataljona, nisu uopste promenila do danasnjeg dana.
U navedenom periodu sve savremene armije su masovno pocele sa formiranjem zdruzenih sastava, rasformirajuci krupne pesadiske jedinice (pesadiske pukove, brigade i divizije). Danas na primer u regionu i sire samo Albanija ima ciste pesadiske pukove. Operatika koja se bavi borbenom upotrebom ovih sastava je radikalno izmenjena i prilagodjena novoj formaciskoj strukturi formiranih zdruzenih jedinica. Jedan od najadekvatnijih danasnjih predstavnika zdruzenih sastava je brigada KoV (kopnene vojske). Zato je Vasa sumnja apsolutno na mestu.

@strela (citat):

Nacini napada pesadije, od kojih je jedan i frontalni napad, jos 60-tih godina proslog veka su "prevedeni" u takticke postupke tj. u nize nivoe komandovanja zakljucno sa pesadiskim bataljonom. Tu se borbena takticka pravila za upotrebu pesadiskog voda, cete i bataljona, nisu uopste promenila do danasnjeg dana. ...

U sklopu ŠRO RM prošli smo veoma kratku pješadijsku obuku, svega 7 dana praktičnog rada i obuke na terenu (uključujući dvije proslave sa dobrom lokalnom jagnjetinom i vinom i jedan manji požar koji smo izazvali "igrajući se" brzogorećim štapinom). Tu je bilo "upakovano" gotovo sve iz KoV-a pomalo (taktičke radnje čete/voda, inžinjerija, ABHO, ...). Vjerovatno je i to bilo mnogo za nas mornare.  
Ostala mi je u sjećanju vježba četa/vod u napadu koju smo izvodili "baš onako starinski" - juriš, kao u ratnim filmovima . To je bila '85 i valjda je to bilo tako po tadašnjim pravilima.  
Iako smo se izvodeći takve "frontalne napade" dobro zabavljali, komentarisali smo to kao nešto veoma zastarelo i sumnjali da je upotrebljivo u vremenu modernog naoružanja.
Nikada poslije nisam bio u prilici baviti se pješadijskim taktičkim radnjama pa mi je to što smo tada radili ostalo kao neka polazna tačka za ovu temu.
Tema je zanimljiva i nadam se da će biti dosta "uključenja" vas koji ste se ovim poslom nekada bavili profesionalno.

@hawk (citat):

E sad, koliko iznosi u raščlanjenom stroju voda odstojanje od čela jedne odeljenske kolone do začelja druge odeljenske kolone? Toga podatka u onoj pravilskoj šemi nema.

Borbeni strojevi streljačkih odeljenja se ne dodiruju!? Koliko iznosi međuprostor (rastojanje) između njih?

 
Ako je vod raščlanjen ,onda se kreće u vidu 3 paralelne kolone(i 4. mitraljesko odelenje blago iza njih  ) .
Ti me pitaš koliko ima od čela jedne do začelja druge kolone, što ispada dijagonala ?!?

Ako misliš na borbeni stroj voda koji se kreće u liniji, onda tu nemaš ni čelo ni začelje.
Vod napada front širine 250 m a odelenje do 100m .
Imamo i Mitraljesko odelenje koje se kreće neposredno iza jedinice koju podržava (U ovom slučaju to je vod) i to kroz medjuprostore ili po krilu.
O tome nešto više biće kod voda u napadu.

Ovako napada jedno SO



SO napada na frontu širine 100 m (načelno)
Ovde imamo prikazano 2. odeljenje 2. streljačkog voda 2/2 SV. Levo od njega nastupa 1/2 SV
1 Pokret SO ka polaznom položaju P/P (liniji razvoja L/R)
2 Izlazak na P/P
3 Posedanje P/P , izdavanje zapovesti KO komandira odeljenja, organizacija i priprema napada
4, 5 * Prebacivanje SO po grupama i/ili pojedinačno , po kolonicama ili kombinovano
6 Izlazak na jurišni položaj J/P , dopuna i priprema oružja, vatrena priprema za juriš
7 Izvršenje juriša prolaskom kroz žičane prepreke , upad u 1. liniju rovova neprijatelja.Ovde ide ono čuveno URA

*napomena nastupanje SO od P/P do J/P može biti u koloni,u streljačkom stroju ,po grupama ili kombinovano (zavisi od situacije i kako KO naredi)

Udaljenost  od 3 (P/P)  do 6 (J/P) je 800 - 1000 m
Udaljenost od 6 (J/P)  do 7 (1. neprijateljska linija) je oko 200 m
Ove udaljenosti važe za napad svih jedinica.

@hawk (citat):

Zapažam na P/P-L/R kao i na J/P 2 taktička znaka za puškomitraljez. Da li to znači da je so imalo u svom sastavu i 2 pm kao i po F-81.? Po školskoj formaciji iz 1981. godine so imalo je 9 ljudi, a ne 8 kao po RF iz 1985, 1987. i 1990.
U F-81 streljačko odeljenje u sastavu streljačkog voda i brdskog voda ima 2 puškomitraljeza i 7 pušaka (pretpostavljam 2 poluatomatske puške i 5 automatskih???).

 
Ovu skicu sam iskopao negde, možda se crtač malo zaneo ili dodao nekog dobrovoljca    To nije bitno ovde.Ovo je samo skica
 
 

@hawk (citat):

Što se tiče onih udaljenja (odstojanja) pogledaj malo u šemi 3 - Evolucioni poredak čete, šemu C/UGLOM NAZAD: vidimo da su u prvoj liniji 3 odeljenske kolone i to na desnom krilu kolona streljačkog odeljenja, u centru kolona odeljenja RB (po F-1981 i onim starijim sv imao je tri so i četvrto je bilo odeljenje RB, a čini mi se da je brdski vod imao takvu formaciju sve do kraja 80-ih) i na lijevom krilu kolona streljačkog odeljenja. Ispod centralne kolone, ili možda pravilnije na pravcu kretanja odeljenja RB u drugoj liniji voda (da li je to ispravan izraz??) kreće se kolona streljačkog odeljenja (da li treće po redu??) i sad me zanima na kojem je odstojanju to 3.so u odnosu na začelje centralne odeljenske kolone RB??? Nadam se da nisam zakomplicirao!?

Mislim da sam te već bio pitao za odeljenje RB i mitraljesko odeljenje!? Po napadnoj šemi, ako ne griješim, izgleda da je mitraljesko odeljenje kao i odeljenje RBR van samog poretka streljačkih odeljenja, dakle nije u njihovoj visini!?? Koliko metara iza streljačkih odeljenja? Da li 30, 50 ili 60 m?

 
Na toj slici * C/UGLOM NAZAD * je skicirana evolucija (razvijanje) čete u vodove i razvijanje vodova u odeljenja. Načelna struktura voda je 3 streljačka odelenja SO + 1 mitraljesko odelenje MO, pa bi to malo zaostalo odelenje bilo mitraljesko. Ono je na takvoj udaljenosti da može efikasno podržavati juriš streljačkih odelenja. Nije definisana udaljenost MO od SO a ja kao KV bi ga stavio na oko 100-150 m .

Evo jedna moja skica sa  polaganja nekog kursa.
Ovo je šema odluke za napad 2. mpč   
 

 
Pa da objasnimo malo : Na pravcu napada naše čete je 1 vod
(kod napada važi pravilo da jača jedinica napada slabiju ;vod napada odelenje, četa vod ,bataljon četu...)

Osnovni pravac napada smo dobili od komadanta bataljona.  

 Nekim komandirskim izvidjanjem ili pomoću izvidjača ,dobili smo informaciju kako su oni rasporedjeni i gde im je težište odbrane.
Mi se organizujemo suprotno. Glavni pravac napada ide desnom stranom gde oni imaju samo 1 odeljenje a pomoćni pravac levo.

Na glavnom pravcu smo angažovali 2. SV a iza njega na 200-300 m ide 3.SV kao rezerva.
 Retko je ceo vod u rezervi . Obično to budu 2 odeljenja.

Vidi se da sam smestio ČPOG u 1. liniju zajedno sa 1.i 2. vodom.
Na pomoćnom pravcu napada je 1. SV.

Nacrtani su bliži i sledeći (dalji) zadatak.
Borbeni raspored ove čete je u 2 linije sa ČPOG i ČVG.


O Četnoj Vatrenoj Grupi ČVG sam pisao ovde:
 

@Zemunac (citat):

Evo jos malo o MB minobacačima
ČVG četna vatrena grupa se formira od formacijskih vodova MB ili pridodatih MB sa zadatkom da podržava napad/odbranu vodova 1. linije. U napadu se kreće u skokovima na odstojanju* od vodova 1. linije koje im omogućava da im pruži efikasnu podršku,menjajući vatreni položaj po odelenjima.
Vatrom štiti bokove i krila čete.
U odbrani se rasporedjuje na pogodne položaje pozadi rejona odbrane pri čemu se vodi računa da mogu dejstvovati ispred pk prednjeg kraja.

* To odstojanje zavisi od vrste minobacača koji se koriste 82 ili 60 mm

Kako izgleda vod sa odeljenjem ručnih bacača RRb u napadu




ili 1 "običan " vod koji ima 3 SO i 1 MO




Samo da napomenem; pravilo je ,kada se crta šema odluke , komandir crta 2 stepena niže jedenice .
To znači da KČ crta i odeljenja , KV crta i grupe u odeljenju a KO crta svakog vojnika posebno.
Tako svaka jedinica i svaki vojnik dobijaju precizan zadatak ( preko  zapovesti komandira)

Evo da ubacimo i šemu napada pešadijskog bataljona
 

 
Na slici 2 prikazan je raspored SO ojačan sa 2 mitraljeza
(levi otvara vatru preko glava svojih jedinica a desni izmedju dve grupe ,kroz medjuprostor)
 i grupom (par) RRb sa sistemom vatre koji je napravio (isplanirao) KO.

KO ( KV/KČ) je odredio PGPGZV (prednja granica pojasa glavne zaprečne vatre) na udaljenosti do 400 m .
Preko te granice vatra se otvara isključivo na komandu .
Kada neprijatelj predje granicu, vatra se otvara samostalno.

Strelci dobijaju osnivni i dopunski pravac dejstva a orudja zonu dejstva.
Tu su i orjentiri radi lakše taktičke orjentacije i pokazivanje neprijateljskih snaga

Ako raspored odeljenja nije otkriven, neprijatelj se pušta na blisko odstojanje kako bi se iznenadnom vatrom naneli što veći gubici i zaustavio njegov napad.



Na slici 3 je jedno SO koje ima 5 strelaca,1 mitraljez , 1 puškomitraljez i snajperistu( desno od KO).

Kada ima dovoljno vremena za organizovanje odbrane (do početka napada) , organizacija teče ovim redosledom:
- KO prima zadatak od KV
- KO odlazi na položaj i upoznaje se sa zemljištem
- KO pravi plan i vrši procenu
- KO dovodi odelenje na položaj
- Rasporedjuje vojnike levo i desno od sebe i izdaje Zapovest
- Vojnici odlaze na mesta koja su im odredjena i pristupaju izradi zaklona na osnovnom položaju pa zatim na rezervnom ,sledi povezivanje zaklona pa povezivanje osnovnog i rezervnog položaja  saobraćajnicom
- izrada prepreka
Po završetku radova, vojnici se odmaraju na položaju do početka napada.

Sve je to lijepo na papiru. Ratujući po šabloni si predvidiv i osuđen na gubitak. Prošao sam kroz to i iskustvo govori u prilog tome.

Kolega, znamo da se danas  sve manje govori o klasičnom ratu. Uglavnom se od vojnika zahtevaju i u prvi plan stavljaju  mirovnjačke i pregovaračke sposobnosti, znanje stranih jezika i upotreba komunikacionih sisitema. Bez obzira na sve to, moje mišljenje je da se moraju imati znanja i sposobnosti za klasično ratovanje. Potpuno se slažem da je za takva znanja i veštine šablonizacija pogubna. Šabloni treba da služe samo kao osnov za dalje usavršavanje.

Jedno pitanje, za one što znaju....

koliko je JNA posvečivala usposabljanju za borbu po gradovima. Ja sam bio pešadinac, ali mi nikad nisu ništa govorili o borbi u gradskim uslovima.

Borba po gradovima je sasvim druga nego u šumi. Nije bio više prvi svetski rat, več i u drugom su se pokazale specifike gradskih borbi.

@Pero™ (citat):

Jedno pitanje, za one što znaju....

koliko je JNA posvečivala usposabljanju za borbu po gradovima. Ja sam bio pešadinac, ali mi nikad nisu ništa govorili o borbi u gradskim uslovima.

Borba po gradovima je sasvim druga nego u šumi. Nije bio više prvi svetski rat, več i u drugom su se pokazale specifike gradskih borbi.

Da ostavimo to Zemuncu kada  je već sam sebi nametnuo obavezu. Pitao sam takođe za borbu u napadu sa nasilnim prelaskom reke (popularno nazvano forsiranje). Ili možda ima drugačijih mišljenja?