Kako je JNA rješavala probleme nestašica nekih artikala u 80-tima?

E&W, u proslom postu sam rekao. Drzavno, pa narod vice "to ide s moje grbace". Pa da je i soljica kafe, nema veze. A sto su svi krali na ovaj ili onaj nacin po svojim firmama, e, "to sam ja zaradio"
Imao sam vojno lice u familiji (pokoj mu dusi), nisam vidio da se obogatio.

Idemo dalje..raskrinkali smo uticaj restorana društvene ishrane na privredno posrnuće ovih prostora....

Vojska,policija....u svakoj državi imaju odredjene beneficije i tu ništa nije sporno...

Kako se konkretno koristio ovaj bon?
Tko ga je koristio i imao pravo koristiti?
Nisam to nikad vidio uživo.
 
 

Kupilo bi se toliko goriva da se dođe do najbliže kasarne, gde se može dopuniti gorivom.
To su bile ekstremno retke situacije, jer vozilo bez punog rezervoara nije smelo krenuti iz kasarne na put dalji od 100km, a do 100km bez pola rezervoara.
P.S. Nisam ni stigao poslati odgovor, a E&W jeć preciznije i pravilnije odgovorio na post.
 
Da dopunim: dužio sam FAP 2026 i on je imao mesto za 4 kante sa rezervom goriva, pored rezervoara od 150l. Te kante u normalnim uslovima su bile prazne, ali u slučaju odlaska na teren (pasuljanske livade) kante su se popunjavale gorivom i postavljale na vozilo.

Redovi građana za artikle kojih nije bilo i lož-ulje 80-tih...

Maks da nije red za artikle ispred neke od od prodavnica za staresine "koje nisu postojale".  
Racunam tema je o JNA i tome kako je ona resavala nestasice. 

Kod nas u Puli, kasnije Delnice i Slunj, nikakvih problema, svi išlo normalno; u kantini sve što si poželeo samo si pokazao pare.... 

te nestasice su bile vestacke jer je drzava odredjivala cene. cim je cena isla gore  nije bilo ni nestasica.

Ne sjećam se kad se ovo moralo imat...
Moguće je od poslije II svj. rata.

Ne vidim da nekome smeta sto je JNA (kao veliki potrosac) gorivo placala po visoj cijeni. To je, svakako, veliki povracaj novca u drzavni budzet. No, ovdje su dezurni JNA-fobi, da pljuju na nju u svakoj prilici.

VUU za ugostiteljstvo su se razlicito zvale. Znam da se u ZGackoj VO zvala "Crvena zv(ije)zda". Zaboravio sam kako se zvala u VPO. Mislim da je "Dalmacija", ali nisam siguran. Neozenjene starjesine su mogli biti abonenti. Kupovali smo bonove za rucask i veceru (uglavnom) po povlascenoj cijeni. To je bilo razumljivo, jer ishrana po drustvenim i privatnim objektima  kostala bi vise nego sto smo zaradjivali. Osim toga, svi smo bili daleko od rodnog mjesta, gdje bi nas mogao pomoci neki rodjak sa sela. Osim toga, uglavnom bez stana. Ja sam na Visu placao kiriju u visini turisticke tarife. I to sam bio srecaqn sto sam mogao naci. Jednom sam pola mjeseca stanovao u supi, dok sam cekao da istekne aranzman mladom bracnom paru iz NS, koji je ranije rezervisao sobu. Cak sam placao i nesto vise, jer je soba bila sa dva kreveta, ali s pravom da mogu da primim oca ili brata, ako bi mi dosli u posjetu.

u to vreme sam radio preko omladinske zadruge u Centropromu.Restorani,drustvene firme,radne organizacije su imale prioritet snabdevanja deficitarnim proizvodima. kafa pakovanje 5kg,secer 50kg I ulje u metalnim kantama 16l bili su iskljucivo rezervisani za firme. sigurno je I JNA  snabdevana po tom principu.

Digresija od teme, ali se nadam da pojasnjava stvar: "Ferijalni savez" je mogao da putuje JZ po cijeni, ne znam da li 15 ili 25% cijene prevoza za grupna putovanja. Naravno, kao VoGijevci, i mi smo se uclanjivali i kupovali grupnu kartu za sve iz CG na pruzi BG-BR.
Dakle, nisu olaksice bile samo za pripadnike JNA.
Licno, nikad nisam se snabdijevao namirnicama u organizaciji JNA.
Mogli smo jednom godisnje dobiti kredit za zimnicu i kredit za ogrijev, koji se davao u priznanicama (ne u kesu) pa je bilo tesko unovciti ih, ako nisi poznavao nekog sefa ko radi u takvoj firmi, koji bi (uz odredjenu proviziju, tj mito) to unovcio. Ja nisam poznavao takve ljude, jer nigdje nisam dovoljno dugo zivio.

to  nije tacno. mi smo u autoparku imali pumpu I nikad civilno vozilo nije tankovalo gorivo. svaki litar goriva je morao da se pravda .uopste vozila sa   civilnim tablicama nisu ni mogla da udju u krug kasarne a kamoli u autoparku da sipaju gorivo.

zavisno od mesta sluzenja vojnog roka. nije bilo neko izricito pravilo. u Nisu nisi mogao uci ni u dom omladine ni privatnu kafanu,kafic je bio misaona imenica.