Karaula Drenak 82/83 (drugi dio teme)

Srečom nije bio jako ozljeđen. Na stomaku je imao velik hematom. Krvario nije. Svi smo bili uplašani, da nije slučajno ozljeđen iznutra. Srečom nije bio. Za dva dana je bio sav u modricama. Zbog njegove rane mu nismo dali, da izlazi na granicu.

Drug problem je bio, šta uraditi zbog izpaljene rakete i na podu hodnika nastala je manja šteta zbog vatre na raketi.

Moram priznati, da nikad u životu nisam takom brzinom izkočio kroz prozor. Da je to neko snimao, ni "Chuck" Norris nebi bio brži 


A najviše o svega,  tad je cela karaula bila jedno, niko nije ništa ocinkario.

konjevodac (citat):

Srečom nije bio jako ozljeđen.
Na stomaku je imao velik hematom.
Krvario nije.
Svi smo bili uplašani, da nije slučajno ozljeđen iznutra.
Srečom nije bio.
Za dva dana je bio sav u modricama.
Zbog njegove rane mu nismo dali, da izlazi na granicu.
Drug problem je bio, šta uraditi zbog izpaljene rakete i na podu hodnika nastala je manja šteta zbog vatre na raketi.
Moram priznati, da nikad u životu nisam takom brzinom izkočio kroz prozor.
Da je to neko snimao, ni "Chuck" Norris nebi bio brži 
A najviše o svega,  tad je cela karaula bila jedno, niko nije ništa ocinkario.

Konjevodac.
Kažeš da nitko ništa nije odcinkao komandiru karaule.
A kako ste opravdali manjak rakete za pištolj.

konjevodac (citat):

Zagorac, dali ste vi na granico iznosili signalni pištolj  „M57“. Mi smo imali s tim pištoljem jedno zanimljivo anekdotu.

Kolega iz Šibenika je posle dolazka iz rejona u noči s drugim kolegom zaigrao igru OK CORRAL. Igrala sta, ko če prije povuči pištolj ali moj Šibenik je zaboravio, da ima u pištolju signalni naboj. Pobedio je i upucao u njega. Srečom, ga je pogodio u stomak a raketa se odbila na pod, kdje se je aktivirala. U to vreme smo spavali. Kad se čuo pucanj smo bili 100 posto ubeđeni, da smo napadnuti. Upucani je vrištao, raketa gorela u hodniku, sve je bilo u dimu, a mi panika. Znate, oružje je bilo na hodniku a mi u spavaonama. Neki so iztrčali preko prozora da bi  se dokopali oružja, a niko nije pokušao u hodnik. Pravi šok. Neki so se sakrili izpod kreveta. Srečom, panika je završila kad su naj stražari ubedili, da nismo napadnuti.

Nismo ga nosili,ništa nam ne bi značio.
Valjda znaš kakav je bio teren na rejonima 1 i 2. Što bi mi to vidjeli u šumi pomoću ispaljene bijele rakete?
U slučaju opasnosti ne bi nam ni pomoglo ispaljivanje crvene.
Nosili smo sredstva veze i potpuni borbeni komplet streljiva.

konjevodac (citat):

Zagorac, dali ste vi na granico iznosili signalni pištolj  „M57“. Mi smo imali s tim pištoljem jedno zanimljivo anekdotu.

Kolega iz Šibenika je posle dolazka iz rejona u noči s drugim kolegom zaigrao igru OK CORRAL. Igrala sta, ko če prije povuči pištolj ali moj Šibenik je zaboravio, da ima u pištolju signalni naboj. Pobedio je i upucao u njega. Srečom, ga je pogodio u stomak a raketa se odbila na pod, kdje se je aktivirala. U to vreme smo spavali. Kad se čuo pucanj smo bili 100 posto ubeđeni, da smo napadnuti. Upucani je vrištao, raketa gorela u hodniku, sve je bilo u dimu, a mi panika. Znate, oružje je bilo na hodniku a mi u spavaonama. Neki so iztrčali preko prozora da bi  se dokopali oružja, a niko nije pokušao u hodnik. Pravi šok. Neki so se sakrili izpod kreveta. Srečom, panika je završila kad su naj stražari ubedili, da nismo napadnuti.

Panika?Što je radio dežurni?
Svaka čast onima koji su iskakali kroz prozor,ali ako su mislili da su napadnuti kud van bez oružja?
Ove što su se sakrili ispod kreveta i dalje ste slali na rejon i stražu?

Več sam napisao, da nije bilo nikoga od aktivnih na karauli. Dežurni je bio vojnik, koji je sve to osmatrao.  Što se tiče iznošenja signalnog pištolja je po moje bilo bez veze, ali neki so ipak voljeli  oružje, pa makar to bio signalni pištolj. Signalna pištolja sta bila dva i mogao jih je uzeti bilo kdo. Nalazila sta se u šoškama kod ostalog oružja na karauli.

A oni drugovi, što su se sakrili izpod kreveta nisu imali nikakve sankcije od ostalih, sem, da smo se svi posle, kad se je sve smirilo i nije bilo neke štete, veselo nasmijali. Pa znate, stari smo bili 18, 19 a poneki max 25 godina. Nema tu neka hrabrost, u mladosti si sve radio na brzinu, onako spontano.

Kako opravdati izpaljeni metak? Koliko ja znam, niko nije to spominjao. Kad je došla velika kontrola kraju oktobra 84. več je bilo dosta pizdarija, pa i ta je išla u taj sklop.

Drugovi, kad te usred noči probudi hitac, pa na hodniku, kdje je tvoje oružje sve sija od blistave svetlosti, uz to galama i jauk, tad drugovi nema puno razmišljanja. Ili pod krevet i čekati, ko če ulaziti kroz krata ili preko prozora na slobodu i " u boj" . To je to.

Sad kad više od 20 g. radim za državu, i u to vreme sam doživio mnogo težkih, pa po životu opasnih situacija, još uvjek vidim, da čovek reagira nagonski, osim tih pojedinaca, koji so trenirani i u tim situacijama umejsto nagonski, reagiraju školsko.

Za godinu i pol,dosta toga se promijenilo na Drenku...

konjevodac, koliko ste streljiva nosili na rejon?

Na rejon se nosilo borbeni komplet. Znači 30 kom. na AK-47 ili Zastava M70, borbeni komplet 4 x 30 kom. 7,62 x 39 mm. Snajperista je nosio jedan ili dva kompleta cca 50 kom. 7.9 mm.

Snajper se nosio večinoma po danu. 

Nosio se radio, dvogled i jedne lisice. Lisice su se nosile isto kao kod vas( spreda na kaišu - opasaču). Vođa patrulje je imao beležnicu, kdje je eventualno zapisao zanimlive stvari - novo naurožanje ALbanske vojske, nova oprema..... ali kakve spremembe na granici ( kopanje brisnog pojasa, košnja trave... događanje u vasi Trebishte)

Od uniforme se nosilo:

dolazak na karaulo 07.03.1984 kdje je bilo cca 50 cm snega -



Noču se nosila bunda.

Uniforma je bila ista kao u tvoje vreme Zagorac. Za nekoliko godina kasnije stigla je nova uniforma - planinska.

Zanima me kako ste u zimi krčili put na granici. Koliko ljudi je bilo tad na rejonu. Jer kad se stvorilo veliki metež, je bilo potrebno zgaziti sneg za patruljiranja. Na podlagi izvještaja vojnika, kosi su dolazili iz rejona, sam pisao dnevno zapovjet tako, da smo slali po 5 vojnika na rejone. Dvojica su gazili spreda, trojica su hodali izza njih, pa su se po potrebi izmenjivali.  Jel to bila praksa i tvoje vreme. Ipak si ti bio na granici cjelu zimu 1982/1983.

A kako so te teškoče rešavali na drugim karaulama?

konjevodac (citat):

 



Noču se nosila bunda.

Bundu je u moje vrijeme po potrebi nosio samo stražar kod karaule.
Na rejon bunde nismo nosili.

konjevodac (citat):

Zanima me kako ste u zimi krčili put na granici. Koliko ljudi je bilo tad na rejonu. Jer kad se stvorilo veliki metež, je bilo potrebno zgaziti sneg za patruljiranja. Na podlagi izvještaja vojnika, kosi su dolazili iz rejona, sam pisao dnevno zapovjet tako, da smo slali po 5 vojnika na rejone. Dvojica su gazili spreda, trojica su hodali izza njih, pa su se po potrebi izmenjivali.  Jel to bila praksa i tvoje vreme. Ipak si ti bio na granici cjelu zimu 1982/1983.

A kako so te teškoče rešavali na drugim karaulama?

Na rejon su uvijek išla trojica,dvojica(samo danju) onda kad se ranija generacija skinula a "gušteri" još nisu došli ili nisu bili spremni za rejon(obuka 7 dana).
Kad su bili veliki nanosi išli smo kuda je bilo moguće,najčešće graničnom linijom. Najviše snijega je bilo od onog šumskog puta gdje si se slikao pa prema E-25/6, a nanosa kad se izašlo iz šume kod E-26/8 pa do E-27.U većini slučajeva kad je bio veliki snijeg  kod desetarovog groba bi skrenuli na graničnu liniju.

Na bundo sam mislio, onu sa slike. Za stražu je bila drugčija bunda, jel tako. Jer stražari so bili više statični pa su trebali toplijo odjeću.

Mi smo isto išli na teren, dokle se došlo po snegu. Ali kaj je bio veliki sneg smo slali po pet vojnika, da su zgazili put. Posle je bilo lakše, kad je bio put več izgažen.

-------

http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/viewtopic.forum?t=3235