Karaula VP 2515 - bugarska granica

obavezno slušanje

http://www.youtube.com//watch?v=kB0kajlUcGM





VP 2515 karaula Pionir - Božica klasa septembar 86/87. Na granici od početka januara, do sredine septembra.

Na gornjoj fotografiji sam ja u Rambo stilu kod najvišeg kamena rejona, šestice.  Rejon od kamena 151 do 159, 10km, do nadmorske 1800m.

Fotografija dole je selo kde sam poslednjih 4 meseca smeo jednom mesečno da idem po poštu, na jedno pivo i trgovinu za celu karaulu. Karaula nekoliko stotina metara više, sat hoda. Selo se nije nimalo promenilo, isto je kao tada!

Ostalo mislim da sam rekao u drugim debatama

Pozdrav svim graničarima one Juge

I to sm video, ali tada su se pasli dole u selu sa konjima od saljaka.

Pero™ (citat):

VP 2515 karaula Pionir - Božica klasa septembar 86/87.

Pa označi ovako karaulu u nazivu teme, ne znaju ljudi samo prema broju VP...  

Ti si barem stari forumaš...  

Max, malo sam popravio... onaj ko je bio tamo podsetiče se VP. Za ostale smo samo neki bivši graničari pregaženi sa vremenom. Neka pročitaju šta sam napisao pa če nači odprilike kde je karaula.

Iako če skoro 30 godina, mnogih se stvari sečam, kao da su bile juče.

Pero™ (citat):

Max, malo sam popravio... onaj ko je bio tamo podsetiče se VP. Za ostale smo samo neki bivši graničari pregaženi sa vremenom.

  

Mislio sam da smo ljudi imenom i prezimenom, može i pod nekim nickom.

I s ispunjenim životima i u sadašnjosti, samo nam je drago prisjećati se zgoda iz mladosti.

Pero™ (citat):

VP 2515 karaula Pionir - Božica klasa septembar 86/87.

Pero™.!
Dam mi objasni što znači ime tvoje karaule, ustvari ime "Pionir" to svi znaju što znači ali što je "Božica".!?
Isto si mogao poslušati Max Blitza.!
Pogledaj kako sam ja svoju "okitio" možeš je pronaći i po imenu, vojnoj pošti, graničnom odsjeku....

Graničaru,

odakle Pionir neznam, sad nema ni koga da pitam. To je bi kao zvanični naziv.  Božica je selo ''ispod'' karaule, zapravo na putu prema karauli. Uvek se upotrebljavao naziv karaula Božica.

Ako češ po nekim satelitskim mapama pogledati put preko sela prema Bugarskoj, na kraj sela češ videti da put krene na desno, pa onda malo po krivinama pa češ doči do kvadratiča karaule. I još uvek se vidi utabana trava (na sever) prema šestici. Kde je JNA čizma gazila tramo trava više ne raste.

Spremam malo veči odgovor za Maxa.

Pero™ (citat):

Spremam malo veči odgovor za Maxa.

Ajd, nemoj samo neku patetiku ovdje, traktate može na pp.  

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Max, malo sam popravio... onaj ko je bio tamo podsetiče se VP. Za ostale smo samo neki bivši graničari pregaženi sa vremenom.

  

Mislio sam da smo ljudi imenom i prezimenom, može i pod nekim nickom.

I s ispunjenim životima i u sadašnjosti, samo nam je drago prisjećati se zgoda iz mladosti.

Max, naravno da smo ljudi, ali ostali su svi rodovi vojske, a graničara više nema.

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega. Tada postaneš vojnik nezavisno od starosti. Tada priče što ostaju postaju nepogode a ne zgode. Naravno ako si sa dobrim drugarima, može da se napravi svašta smešno, ali kad zagusti... srečom niko nije pucao na mene, ali dosta puta imaš osečaj da če nešto krenuti pogrešno.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Spremam malo veči odgovor za Maxa.

Ajd, nemoj samo neku patetiku ovdje, traktate može na pp.  

Max: jesi li bio na granici? NISI

Kad češ biti, ali što nečeš, onda komentiraj što sam napisao, i naravno okarakteriši za patetiku ono što još nisam napisao.

Pero™ (citat):

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega.

Pero, prvi sam koji su reći da je služenje vojske nakon srednje škole bilo dobro za odrastanje.   

Ali toga više nema. Može granica i bez vas i nas koji nismo bili graničari.

Ne vidim neku rijeku izbjeglica i koječega što nas ugrožava, osim toga, to je danas posao plaćene policije.

Što oni rade, čitam danas u novinama blago nezainteresiran, a što bih drugo.

Pero™ (citat):

Max: jesi li bio na granici? NISI

Nisam bio na granici i pročitao sam sve postove koje ste vi graničari do sada napisali.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Max: jesi li bio na granici? NISI

Nisam bio na granici i pročitao sam sve postove koje ste vi graničari do sada napisali.

Max napisaču ti ogovor još na ono odgore, ali

iako si pročitao sve što smo napisali ipak nečeš nikad moči shavtiti osečaj nas što smo to doživeli. U stvari i teško je sve opisati.

Pero™ (citat):

iako si pročitao sve što smo napisali ipak nečeš nikad moči shavtiti osečaj nas što smo to doživeli. U stvari i teško je sve opisati.

Samo vi pišite, čitam sa zanimanjem.   


A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

iako si pročitao sve što smo napisali ipak nečeš nikad moči shavtiti osečaj nas što smo to doživeli. U stvari i teško je sve opisati.

Samo vi pišite, čitam sa zanimanjem.   


A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Hvala što čitaš, možda češ neto i naučiti. Ipak sam ti dužan odgovor još nešto iznad.

Osečaj biti močan... kako bi se ti osečao da možeš upotrebiti M70 ili slično iz ličnog naoružanja. Uopšte nije stvar psihe nego je stvar jurisdikcije i izvršavanje naređenja. Kod nas seljaci nisu smeli u granični pojas bez našeg odobrenja. Naravno da se nismo pravili frajeri i zabravnjavali jim, čak smo jim pomagali ako su imali neka posla. 

Što se tiče golobradih klinaca, ajde pitaj durge graničare sa ovog foruma. Da, bili smo klinci kad smo došli, nadali se da čemo još biti klinc kad odemo, ali na granici smo bili vojnici na izvršavanju zadatka. A šta je zapravo radila vojska u kasarnama? Vatala krivine ? ? ? ? <

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega.

Pero, prvi sam koji su reći da je služenje vojske nakon srednje škole bilo dobro za odrastanje.   

Ali toga više nema. Može granica i bez vas i nas koji nismo bili graničari.

Ne vidim neku rijeku izbjeglica i koječega što nas ugrožava, osim toga, to je danas posao plaćene policije.

Što oni rade, čitam danas u novinama blago nezainteresiran, a što bih drugo.

.
.
.
.

A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Sada je granica sasvim druga. Ima različitih podataka, neznam tačnost, ali po najnižim podatcima je na bugarskoj granici umrlo oko 100 vojnika JNA, pa do največih procena do skoro hiljadu. U ratu je prosečno na svakog mrtvog oko 10 ranjenih, računaj, nebi hteo da sam u toj statistici.

Na ''mom'' rejonu nije bilo ekonomskih izbeglica, bilo je isuviše bogu iza nogu, ako bi neko prešao, sigurno nebi baš tako za šalu. Ajde ustani u 2 sata ujutru i odvezi se autom 10 km. Sad očekuj da če ti kdo doči u pomoč pešice, nemaš ni sredstva veze, niko neče znati da se ti šta desilo.

Vrati se na karaulu u 6, pojedi doručak, pa idi čistiti sneg do 10 pa opet u patrolu, vrati se u 14 pa ručak ako je šta ostalo, i ako imaš sreče malo odmora, pa opet patrola u 18 pa se vratiš u 22. ako je ostalo nešto od večere pojedeš.

Ne, nismo bili gladni, uvek je bio kruh/hleb i neki čaj, poneka konzerva, ali to nije isto.

Drugi dan opet ponovno ili slično.

Pitaj Graničara kako se je osečao kad je hvatao ilegalce, jeli mu bila malo prpa ili mu je bilo sve jedno ako bi možda ko imao oružje, pitaj Zagorca zašto su trenirali iskakanje kroz prozore karaule, pitaj ostale što su gazili sneg i ne spavali noču da bi branili onu zemlju. Nismo bili golobradi klinci nego vojska JNA.

Pero™ (citat):

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Mi graničari smo kao dinosaurusi, nekad smo bili strah i trepet, sada nema više graničara. I mi bivši graničari polako izumiremo. Sa mojim pisanjem bi želeo da mlađim doprinesem barem deo uvida u naš tadašnji život. Kako je izgledalo na prvim crtama braniti našu tada još zajedničku zemlju.

Mladosti više nema kad ti daju pušku i pošalju te 10km od ničega.

Pero, prvi sam koji su reći da je služenje vojske nakon srednje škole bilo dobro za odrastanje.   

Ali toga više nema. Može granica i bez vas i nas koji nismo bili graničari.

Ne vidim neku rijeku izbjeglica i koječega što nas ugrožava, osim toga, to je danas posao plaćene policije.

Što oni rade, čitam danas u novinama blago nezainteresiran, a što bih drugo.

.
.
.
.

A osjećaj - bit moćan, ... jak,... nezamjenjiv, sam već iskusio...

Valjda je već taj osjećaj golobradog klinca s nečim trebalo zamijeniti.

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Sada je granica sasvim druga. Ima različitih podataka, neznam tačnost, ali po najnižim podatcima je na bugarskoj granici umrlo oko 100 vojnika JNA, pa do največih procena do skoro hiljadu. U ratu je prosečno na svakog mrtvog oko 10 ranjenih, računaj, nebi hteo da sam u toj statistici.

Na ''mom'' rejonu nije bilo ekonomskih izbeglica, bilo je isuviše bogu iza nogu, ako bi neko prešao, sigurno nebi baš tako za šalu. Ajde ustani u 2 sata ujutru i odvezi se autom 10 km. Sad očekuj da če ti kdo doči u pomoč pešice, nemaš ni sredstva veze, niko neče znati da se ti šta desilo.

Vrati se na karaulu u 6, pojedi doručak, pa idi čistiti sneg do 10 pa opet u patrolu, vrati se u 14 pa ručak ako je šta ostalo, i ako imaš sreče malo odmora, pa opet patrola u 18 pa se vratiš u 22. ako je ostalo nešto od večere pojedeš.

Ne, nismo bili gladni, uvek je bio kruh/hleb i neki čaj, poneka konzerva, ali to nije isto.

Drugi dan opet ponovno ili slično.

Pitaj Graničara kako se je osečao kad je hvatao ilegalce, jeli mu bila malo prpa ili mu je bilo sve jedno ako bi možda ko imao oružje, pitaj Zagorca zašto su trenirali iskakanje kroz prozore karaule, pitaj ostale što su gazili sneg i ne spavali noču da bi branili onu zemlju. Nismo bili golobradi klinci nego vojska JNA.

Bilo je svega,pamtim one osjećaje adrenalina,iščekivanja nečega,naprezanje osjećaja vida i sluha,noć,kiša,mrkli mrak,svako malo pa zastajkivanje i osluškivanje,ti staneš a prvi pratioc ti se "zabije" u leđa,veliš "koji ti je k...c?",svjestan si da mu je to prva noćna i istog trenutka ti ga je žao.
Bilo je to na rejonu 1.,prvi pratioc je bio Miki.

Pero™ (citat):

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Ne osjećaj se uvrijeđen, nije mi bila namjera.   

Očito je da drugačije doživljavam i tumačim općenito služenje vojnog roka u JNA, osobito s ove vremenske distance.

Ostala vojska 'vatala krivine??
Kako gdje moj Pero.

Pisao sam dosta o mom služenju.
Bili smo stalno po moru, nisu bili sibirski uvjeti, ali zima na moru može biti vrlo neugodna.
Inženjerijska jedinica iz moje kasarne je kopala ručno kanale za vodovod šest mjeseci.
Zamisli kakve oni imaju uspomene na JNA.

Pero,imali veze sa reonom tvoje karaule...

Dinosauruse, jeste slično, ali to nije moj rejon.

Na donjoj slici, jeste bio deo puta prema 4-3-2-1 kroz šumu, ali kad se otvorilo bilo je drugačije. I šuma je bila samo bukova, iako nisam bio na jesen, nije bilo ovako, a i brda su druga. Zapravo na delu terena ili uz granicu 100+metara su bile posađene neke smreke, pričalo se da je bila neka omladinska radna akcija. Bilo posađeno i nešto prema selu.


Gornju sliku, neznam kde si pokupio, sa rejona, pa ni sa puta prema selu nije se videla cesta prema Bosilegradu, kde je bila naša komnda i četa za potporu.

Slike su slične ''mojem'' rejonu, možda su brda bila malo oštrija ali u principu je slično. Žao mi je što izgleda da ni ove godine neču iči da napravim neku fotku.

Max Blitz (citat):

Pero™ (citat):

Max, da mi nisi prijatelj zamerio bi ti za te reči. Tako ču sa ovim komentarom da pređem preko toga, možda nisi misli ono što si zapisao.

Ne osjećaj se uvrijeđen, nije mi bila namjera.   

Očito je da drugačije doživljavam i tumačim općenito služenje vojnog roka u JNA, osobito s ove vremenske distance.

Ostala vojska 'vatala krivine??
Kako gdje moj Pero.

Pisao sam dosta o mom služenju.
Bili smo stalno po moru, nisu bili sibirski uvjeti, ali zima na moru može biti vrlo neugodna.
Inženjerijska jedinica iz moje kasarne je kopala ručno kanale za vodovod šest mjeseci.
Zamisli kakve oni imaju uspomene na JNA.

Max, ne osečam se uvređen, među prijateljima možemo debatirat i iznositi stavove što jih sa strancima nebi.

Nisam nikoga optuživao da je 'vatao krivine. Pa ljudski je da probamo da prođemo sa što manje rada. To me podseča na jednog prijatelja sa karaule iz Crne gore. Nije voleo da radi (kao ni ja), ali kad j e trebalo on je bio najbolji radnik. Kapu dole za to, tada niko nije bio bolji od njega.

Uspoređivati kome je bilo teže ili lakše je bez veze. Svi smo dobili šta nam sleduje, nismo birali. Poslali su nas na neko mesto i gotovo. Meni sigurno nije bio izbor da bi neki put bio na skoro -30 na vetru, snegu i magli na straži ili patroli. Reči da nam je bilo lako i da smo bili bez veze tamo, e to je promašaj.

Po nekim podatcima na Bugarskoj granici je do prve polovine osamdesetih umrlo 100 graničara, a po nekim nezvaničnima čak do hiljadu. Šta je istina nikad neču znati, ali pre nego sam otišao u JNA, albanska granica je važila za najopasniju, pa posle odma bugarska. Bugari i Srbi (Jugosloveni) imaju dugu tradiciju (NE) prijateljstva. Nismo đabe odlazili u selo sa puškom i municijom. Nisam hteo da budem u toj statistici, i u praksi na svakog mrtvog dođe 10 ranjenih.

Što se tiče osečaja moči, pa nad kome da ga dokazujem? Tamo nije bilo nikog. M 70 je bio za ličnu zaštitu, ne za stvaranje neke premoči. Naravvno osečao sam se sigurniji i snažniji sa pušlom, ali ipak to nije neki predmet izražavanja frustracija.

Pero,slike su sa FB. selo Božica...

Dinosauruse, ova zadnja slika dobro objašnjava prvu, Ovo je slikano oko 1km od puta prema karauli, taj ide na desnoj strani (slike) preko potoka, pa na desno, karaula je još daleko. Nismo šetali oko sela, šta čemo tamo i nije naša jurisdikcija. Šetanja smo imali dosta po terenu.


Onaj put što se vidi na ovoj slici iznad crkve (iako je ispod) je isti kao na prvoj slici, kde je slikano nekde sa desne strane brda poslednje slike, ni tamo nismo išli, šta bi tamo da radimo.

Za drugu sliku neznam, može da bude bilokde. Ali na našem rejonu nije.

Evo još jedne slike, isto je kao što je bilo. Prva kuča na levi je več tad bila napuštena, bela kuča je bila trgovina, desno su bile naseljene kuče, i kuča KK, desno natrag je bila pošta i lokal, pa onda glavni put, pa još nekoliko kuča sa druge strane. Asfalt je več tad bio nagrižen, izgleda da nema para da se popravi.

Pero™, kako su se zvale mahale na tvom rejonu?