Izlazak u grad, dobar provod, dobar ručak ili dobro piće

Prvo nam je bilo prosetati gradom nedelja posle rucka,kad zive duse nema u gradu.U vojnoj knjizici obavezno je pisalo gde se ne sme ići,kupati u rekama,jezerima i moru.Ali posle svega svratiti tamo gde se nesme,rucati i popiti po neko pice.U T. Mitrovici bio je lokal sa dobrim hamburgerima,blizu kasarne.Ali tamo se svracalo kad se krene nazad.Bila je dobra muzika u hotelu,ili u domu vojske.Po povratku obaavezno pitanje kako je bilo?Ceznjiv pogled na kapiju i cekanje na sledeci izlazak...

šta su to "hamburgeri"?????
U Titovoj Mitrovici ? (McDonalds ili Mekdonalds?)

Sad kad vratim film,neznam ni što sam izlazio u grad,Jastrebarskonije ništa nudilo što i u kasarnoj nisam imao...izađeš nema žive duše u gradu osim nas vojnika :-) odeš u lokalnu birtiju koja je puna opet vojnika :-) a u onaj jedan kaffe što je još bio normala nije bilo vojsci dopušteno ulaziti a i ako uđeš niko te benada ni 2% :-) ali hajde barem se s vremena na vrijeme bježalo u Zagreb pa je izlazak imao nekog smisla...najjaće je bilo kad si nešto zaboravio od opreme za grad,ogledalo ili konac :-) pa tevrate i onda čekaš još sat vremena...

Ja sam u toku sluzenja JNA u Đakovu(6 mjeseci)bio 4 puta u gradu. Najzesce su bile pripreme za izlazak i smotra koju je vrsio dezurni oficir i stazo iz cete.Koje su to bile tek fantazije i zejebancije(od pribora za sitne opravke...pa do broja koji je bio usiven na donjem rublju.Tek nakon tvrde i opasne selekcije(otpadalo je oko 20%),kratkog te poucnog govora od strane dezurnog oficira(Pripadnik JNA nesme nikako da lezi na patosu i sl..),gazio se strojevi korak do prijavnice,te nakon naredbe voljno,djelile se knjizice i dozvole i postupak je bio gotov.A nakon toga je bila klasika,prvo u prvu birtiju na 2-3 s nogui onda ravno u centar grada.Dodjes u centar grada odes na dobru veceru i onda opleti redom po kaficima(vecinom se pilo kratko stok ili loza).Uostalom lokalno stanovnistvo nije bas s simpatijama gledalo na vojsku,tako da je jedini izbor bilo kvalitetno i brzo lokanje.I onda nekad pjeske,a ponekad ako je bilo mogucnosti za pronaci taxi opet u kasarnu,na ono staro..

Slavonski Brod 1985/86 lep i miran grad,stanovnistvo prijateljski raspolozeno prema pripadnicima JNA /za razliku o Nsa/Mnogo kafica ulazak dozvoljen /Nis kafici,privatne kafane pa cak i dom omladine zabranjena mesta/ Za vojsku pravilo svuda prodji u kafic Narcis i Devetku dodji. To su bila omiljena mesta za izlazak.Popijes pet piva i brisi nazad

Bio sam u Kamenskom pored Karlovca.Izlazak u grad do 22,00 a autobus za Kamensko u 21,00...
Mislim da je svaki komentar suvisan.
Posle,u Stipu bilo bolje...izlazak takodje do 22,00 a autobusa NEMA...
I ovde komentar...

ujutro sa pisarom u grad skacem iz kamiona i kad se sofer vraca pokupi me
popodne opet u grad prvo u hotel mogorjelo ili u postu i zovem kuci
posle na hamburger i colu setnja po gradu sretnem se sa curom
opet setnja ponekad bioskop navece u kafic i zurka dalje
oko 9 navece povratak u kasarnu malo tv ja pa spavanje
zamjenik je podjelio veceru i sredio kuhinju

e pa nama u zenici je bilo super. u gradu nije bilo vojne policije, narod voleo vojsku, nikog nije bilo briga ko je ko. trebalo se samo pojaviti negde i stize tura. uvek isto za razlog, moj sin je bio ili ce biti u vojsci, ili je sad u vojsci. a cevape da ne spominjem, fantazija. inace pola vojnog roka sam imao zabranu izlaska ali su u zenici ziveli rodjaci mog rodjaka pa su me izvlacili svake subote i nedelje.

Backa Topola. "sportsko rekreativni centar" VENUS. bio dobar restoran (becka snicla k'o volan na "stopedesetki"), a do restorana disco. u discu, ako cura progovori dva minuta s tobom - garant nije Madjarica. ako jos nedo Bog zaplese, slobodno pitaj: posto? garant je 'rava. na sanku dvije crte: tacno 1metar. naspi spricera od crte do crte i udri bio tu i bazen s "lekovitom vodom". sta je lijecila niko ne zna. moglo se samo ici organizovano i to kasno popodne kad nema civila. jednom dosli ranije (plivacka obuka) u nasim plavim "Speedo" (JNA verzija); bilo jedno tidesetak civila, isprazni se bazen brze nego da je uletio copor vukova. neki i peskire ostavili
disco CIHA, strogo zabranjeno (bilo "poznato sastajaliste spijuna iz istocnog bloka") u prevodu: moglo se naci prijateljski raspolozenih "dama", a glavna klijentela oficiri iz nase kasarne (ozenjeni i neozenjeni)

a sto su voljeli vojsku, cudo Bozije.

jednom se vracali u kasarnu, noc, nema niko sata na ruci. ide nekakva strina prema nama; dobro vece kol'ko je sati? zena skoci ko da ju je neko ubo viljuskom u guzicu, pretrca na drugu stranu ulice i nestade je ko zeca. a i mi ubrzaj korak na drugu stranu: jebo budalu, jos ce nam i miliciju svezat'

crnomelj, slovenija, bela krajina..
maleno mestasce na granici sa hrvatskom.prvi put cuo kad sam dobio poziv.
tada 82...83,je bio u kasarni stacioniran,specijalni bataljon abho prateca jedinica staba 9.armije gen.branko jerkic a komandant bataljona major velizar rabrenovic.
obuka 5mes.i 22 dana.....dresura.u mestu jedna gostiona gde je bilo i hrane i kafanica u motelu.
jedino se tu moglo izaci.svi te vide cekas u red za sto ako imas posetu da se nesto jede.sve u svemu secam se da je pokojni otac rekao kad je dosao na zakletvu "kao na karnevalu u riju" svuda smb a oni ljudi stoje sa strana i gledaju.
stanovnici su bili ok i sada shvatam da su tako specificna mesta bila jednostavno ugrozena ako su imala vojsku u blizini
zamislite jednu ulicu kojom seta vojska gore dole.po neki eksces.kao ono dosli divlji isterali pitome

[URL=http:

patis se i ti,, Sabane na radnom mjestu

ej sabane,mogao si staviti neku NOKIU ili SONY ERICSON i "sljivku" pa da zajedno izadjemo

Mi koji smo sluzili u Stipu, svaki dan smo videli grad!!! Dodjemo do kuhinje ili stacionara i vidimo ceo Stip kao na dlanu

Prvi put sam izasao u grad Ljubljanu pre zakletve i to ceo vod. Razlog je bio koncert Bajage u hali Tivoli. Tamara cekanje samo zamara a tebe nemaaaa

E lepo se doteramo: kravata,nova kosulja,pantalone ispeglane,titovka ,cipele se sijaju da oslepis a dezurni oficir komanduje "kapu skini","nogavicu podigni" "licni pribor,igla i konac na pregled".E kad se svi uslovi ispune,pravac kapija i niko nam tad nije ravan.Eh kad se samo setim...

Ilirska Bistrica je bila mali gradić ali prilično uređen. Imala je dva hotela, jedan noviji "Turist", i jedan stariji "Lovac". Po onome što mogu da rastumačim uz pomoć interneta došao sam do zaključka da Il. Bistrica danas nema ni jedan hotel. To je i logično, gradić od par hiljada stanovnika imao je potrebu za hotelima samo u vreme dok su u njemu bile dve velike kasarne pa su u njega stalno dolazile posete vojnicima koji su tu služili.

Redovan izlazak u grad bio je subotom i sredom, ako si imao poštansku pošiljku. Stanovnici Ilirske Bistrice su imali običaj da u vreme kada vojska izlazi u grad zatvore sve kapije, spuste roletne, tako da u gradu osim vojnika nisi moga sresti ni besnog psa. Mislim da oni nisu imali običaj ići u provod tu u Bistrici, nego su išli u obližnju Rijeku, Opatiju ili Postojnu.
Generalni utisak koji mi je ostao da sam za godinu dana koliko sam proveo u Bistrici video oko 10 (slovima: deset) žena ukupno. U kantini su povremeno radile dve ženske: jedna postarija majorica, i jedna punačka koja mi je bila melem za oči i napaćenu dušu.
Kada sam bio džomba često sam izlazio u grad, pogotovu sredom kada sam dobijao novčane pošiljke. Ne mogu se požaliti, novaca sam imao dosta, pa i više nego što mi je trebalo.
Provod u gradu Ilirska Bistrica bio je za vojnika, otprilike, ovakav. Ako si imao para išao si u hotele, piceriju ili kafić. Ko je imao malo novaca mogao je da ide u "Dom upokojencev" (klub umirovljenika), tamo je pivo bilo jevtino, oni koji nisu imali ni toliko išli su u park na provod uz flašu pića.

Picerija je bila najbliža gornjoj kasarni u kojoj je bio moj pešadijski bataljon, specijalitet kuće je bila pizza z jajcem, uz laško premium, 033l. U piceriji smo često uzimali pice za poneti pa smo nosili u kasarnu da počastimo one koji taj dan nisu izlazili u grad.

Hotel Lovac je bio bliži ali sam tamo išao ređe, kada sam imao dosta novaca najrađe sam išao u hotel Turist. Specijalitet je bio ljubljanski zrezek, slovenačka verzija karađorđeve šnicle, uz to je išla salata od graha a za desert palačinke sa čokoladom.

E sad, ja sam imao, što se tiče poznavanja ugostiteljskih usluga u Il. Bistrici, veliku prednost u odnosu na ostalu vojsku iz moje klase. Pre nego što sam otišao u vojsku moj drugar, koji je tu služio, čini mi se, dve godine pre mene, uputio me je u tajne hotela i drugih ugostiteljskih lokala u Bistrici, tako da sam svojim poznavanjem fascinirao društvo, naročito u početku.

U kafić sam samo jednom ušao i nisam se zadržavao, inače nije bilo preporučljivo tamo ići jer su se dešavale tuče, uglavnom među vojnicima, ali i sa drugim gostima, uglavnom radnicima koji su u Bistricu došli sa Juga.

U kantini najčešće se pilo Union pivo, ponekad Karlovačko i Ožujsko. Ko je imao para iz grada je donosio konjak Vecchia Romagna, produkt Dalmacijavino Split - to je bilo popularno piće. Za skromniji džep bilo je "Sadno žganje" Fructal Ajdovščina.

Čini mi se, da smo zbog dobre fizičke kondicije, ili onih silnih vakcina koje smo dobili svi bili prilično otporni na alkohol. Sećam se da sam jednom za jedno popodne i veče popio čitavu litri vecchie, odspavao sam lepo tu noć, a ujutro sam ustao u 5 kao i obično bez ikakvih problema i mamurluka.

Gorane, plus od mene.
Ako ovo nije detaljan raport, ja ne znam sta je. Steta sto nema novih generacija regruta, pa da se od ovih priloga sastavi jedan prirucnik/vodic i dijeli remcima kao obavezna lektira.

Gorane,imaš i plus od mene.Daleko opširnije i detaljnije nego kad sam ja postavljao temu.Jedva se čekao izlazak...kako li ćemo se provesti...

Hvala na plusevima!!!
Nešto sam ipak zaboravio. Neki su išli i u dom JNA, bila je to nova, lepa zgrada, koliko se sećam. Ja sam to mesto ipak zaobilazio u širokom luku, ako sam jedanput ušao tamo tokom izlaska u grad. Dosta mi je bilo vojske, a oficira i pogotovu.

Sego,gdje si ovo tamanio,uf
Gorane jedan plus i od mene a ja ću napisati malo kasnije naše izlaske koji su bili gori nego kad sam bio kući - ubitačni po želudac