ARTILJERIJA - zemaljska

Transport minobacača 120 mm (vjerojatno UB M-52) konjima...

Haubica 105 mm?

Ja sam bio u minobacačkoj bateriji UBM 120 mm...domet mislim da je bilo 6 h metara...Na terenima smo gadjali i iz ostalih orudja, haubica 105 kao i iz onih Zisova..mislim da su bili zelene boje i zvali su ih "jarčevi" jer po ispaljenju su poskakivali..

Ili T-42...A B-1 isto mi je poznat, ili je to jedno isto, stvarno sam zaboravio..

reci mu Dragane da li ste vukli topove oko skladišta, kondiciono? Mi bogami jesmo, a bilo je i bojevi otrovi, pa ti laprdaj pod maskom, a ljeto.

Dobro ste prošli, eto meni se posrećilo da sam par puta bio balans na cijevi, dok su drugari hvatali lafete

ne na ZIS-u

Taj Zis je baš kod trzanja skakao..

Da, jednostavan je..

Za artiljeriju kao rod, major Barić imao je običaj da kaže: ovo je gospodski rod vojske..Te reči su mi ostale urezane u pamćenje koje je rekao na terenu Knin...Sećam se poze, kada je gotovo legao i prekstio noge kako bi ilustrovao to što nam je rekao..Ako se sećate tamo gde su bile one mete u onom brdu, pa u šali je rečeno ko debelo promaši: :Ode ti u Grahovo.."

Netačna je tvrdnja da je trajao do početka 80 tih godina.

Minobacač 120mm UB M-52 nikada nije bio pešadijsko oruđe. Kada je proizveden LMB 120mm M75 počelo je uvođenje tog klibra u pešadijske bataljone, a UB M-52 je još neko vreme opstao u artiljeriji da bi se početkom 80-tih godina potpuno izbacio iz upotrebe, a artiljerija je ostala bez minobacača.
Najpre su bile mešovite minobacačke baterije, pa su preimenovane u minobacačke čete, a MB 82mm su spušteni na nivo čete, gde je u vodu za podršku (ili pratećem vodu) bilo odeljenje MB 82mm.
Artiljerija nije ostala bez minobacača, jer 87 godine služio sam vojsku u minobacačkoj bateriji pod komandom kapetana Brojčina Branislava...

Sad vidim da više nisam gušter, već džomba što je vidan napredak...Zahvaljujem se

Ovo nije točno.....

JNA je u sastavu obalske odbrane posedovala sovjetski raketni sistem dugog dometa Obala-More tipa P- 5K Pyatyorka (NATO oznaka SS-N-3C Shaddock) tačnije njegovu mobilnu obalsku verziju nazvanu NATO kodnim nazivom SEPAL.
Domet rakete je 450 km i sa ovim sredstvom mogli smo kontrolisati, a i gađati svaki cilj koji bi ušao u Jadransko more vec na Otrantskim vratima. Ako izuzmemo teški frontovski mobilni raketni sistem tipa LUNA (FROG-7) koji je bio u sastavu KoV JNA i imao domet 60 do 80 km ipak je Shaddock bio bez premca.

'Zanimljiva' je rečenica:
Za Sepal (Shaddock) šira javnost je saznala negde sredinom 90-tih kada je poznati vojni komentator M. Lazanski pravio reportažu o vojnim manevrima ratne mornarice gde je predstavljajući sistem BROM (Baterija Raketa Obala-More SS-N-2C), spomenuo i Shaddock, ali ga nažalost nije snimio.

http://exyugoslavija.com/strogo-cuvana-vojna-tajna-da-li-znate-koje-je-bilo-najubojitije-oruzje-jna/