FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
_______________Bile su to dobre i loše godine. Bile su to godine aktivnosti i uspavanosti, godine uvažavanja i nerazum(ij)evanja, godine druženja i ljutnje, odlazaka i dolazaka, nagradjivanja i kažnjavanja, ukora i oprosta, godine radosti i tuge... svega je bilo izuzev: mržnje. Sedam godina postojimo. Branimo pravo na s(j)ećanja! Vaš Forum BPN JNA.

Share | 
 

 Kratke priče

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
AutorPoruka
Kaplar M
Stariji Vodnik
Stariji Vodnik


Broj komentara : 650
Član od : 2010-11-06
Dob : 51
M(j)esto Belgrade

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   14.03.12 14:16

Zivotinje su oduvek bile covekov veliki prijatelj... Vido kako mu je pomogao da preskoci ogradu!
Na vrh Go down
Vojnik Graničar
Kapetan
Kapetan


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 3997
Član od : 2011-09-05
Dob : 46
M(j)esto Split

KomentarNaslov komentara: Kratke priče   16.03.12 12:24



Arrow CAREV Arrow NASLJEDNIK.!!! sunny bounce

Arrow Car je već bio u poodmakloj dobi i znao je da će uskoro trebati izabrati svog nasljednika. bounce
Jednog je dana pozvao sve mlade ljude kraljevstva na sastanak.
Tada im je saopštio: Vrijeme je da odstupim sa svog prijestolja i izaberem nasljednika.
Odlučio sam izabrati jednog od vas ovdje prisutnih.
I nastavi: Svakom od vas ću dati po jedno sjeme.
Želim da to sjeme posadite, zalijevate i vratite se ovdje tačno za godinu dana zajedno s onim što ste iz tog sjemena uzgojili.
Tada ću prosuditi i izabrati svog nasljednika.”
Mladić Ling primio je sjeme kao i ostali.
Vratio se kući i uzbuđeno ispričao majci šta se dogodilo.
Ona mu je pomogla pronaći posudu te je pažljivo posadio sjeme.
Svaki dan ga je zalijevao i pratio da li je nešto izraslo.
Nakon tri nedjelje, ostali su mladići počeli pripovijedati o svojim biljkama koje uzgajaju.
Ling je neprestano bdio nad svojom posudom, ali ništa No nije raslo.
Prošlo je tri, četiri, pet nedjelja, ali napretka nije No bilo.
Drugi su pripovijedali o svojim biljkama, a Ling se osjećao gubitnikom.
I šest mjeseci je prošlo, ali ništa nije No izraslo.
Vjerovao je da je ubio Sad sjeme.
Biljke drugih bile su već velike Rolling Eyes Shocked , a on nije imao ništa.
Ali, i dalje se nadao. Rolling Eyes
Nakon godinu dana donijeli su mladići svoje biljke caru da prosudi ko će od njih biti nasljednik.
Ling se potužio majci da ne Evil or Very Mad želi caru nositi praznu posudu, ali majka mu je savjetovala da bude iskren zbog onog što se dogodilo.
Osjećao je veliku mučninu u želucu, no znao je da je majka u pravu.
Kad je stigao na skup bio je zaprepašten pale Embarassed veličinom i vrstama biljaka koje su ostali mladići uzgojili.
Spustio je svoju praznu posudu na pod i svi su mu se smijali. Very Happy Smile Laughing
Nekoliko njih je osjećalo sažaljenje Rolling Eyes Wink prema Lingu i reklo mu: Barem si pokušao.
Kad je car stigao, pozdravio je mladiće i počeo prelaziti prostorijom.
Ling se trudio što više sakriti u pozadinu.
Kako ste velike i lijepe biljke uzgojili, reče car. bounce
Danas će jedan od vas biti imenovan sljedećim carem.”
Iznenada car spazi Linga i njegovu praznu posudu na podu te naredi straži da mu dovedu tog mladića.
Ling je prestrašen pomislio: Car zna da sam gubitnik!
Možda će me zbog toga ubiti!
Kada se Ling našao pred carem, car ga upita za ime.
Ime mi je Ling, odgovori.
Svi su mu se mladići smijali i izrugivali ga.
Car ga pogleda i svečano obznani svima: Čuvajte se svog novog cara!
Ime mu je Ling!
Ling nije mogao vjerovati svojim ušima.
Nije bio u stanju da uzgoji ni obično sjeme, kako onda da bude car?
Tada car reče: Prije tačno godinu dana, dao sam svakom od vas po jedno sjeme.
Rekao sam vam da ga uzmete, posadite, te uzgojite biljku od njega i da tu biljku donesete nazad meni.
Arrow Ali ja sam vam Arrow dao Arrow mrtvo sjeme Arrow koje ne daje biljku. Embarassed No
A vi ste svi, osim Linga, donijeli velike biljke. Rolling Eyes
Jer kad ste otkrili da vaše sjeme neće uroditi plodom, zamijenili ste ga drugim.
Ling je bio jedini od svih vas koji je imao dovoljno hrabrosti i iskrenosti da mi donese zdjelicu sa mrtvim sjemenom.
I zato će on biti sljedeći car!

***
“Iskrenost se uvijek isplati.” – Mudre Misli
Na vrh Go down
http://www.liveleak.com/
hercog
Gušter
Gušter


Broj komentara : 41
Član od : 2011-11-29

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.03.12 22:38

Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo moćne obitelji. Obitelj je bila netaktična i nije im odobrila da se smjeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umjesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.
Slijedeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podijelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gdje će se moći dobro odmoriti. Kada su se slijedeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posjedovali, čije je mlijeko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je bijesan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovjek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podijeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.
“Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine” odgovori stariji anđeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primjetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsjednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”
“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne obitelji, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo željeli…
Neke osobe ulaze u naše živote i brzo odlaze iz njih…

Neke osobe
nam postaju prijatelji
ostaju sa nama dugo
ostavljajući prekrasne tragove
u našim srcima...

i nećemo biti isti kao prije
jer smo imali dobroga prijatelja!!

Jučer je povijest.
Sutra, jedna zagonetka.
Danas, jedan poklon.
I zbog toga se zove sadašnjost!

Vjerujem da je život poseban...živi ga i upijaj svaki trenutak... Wink Wink

Na vrh Go down
alexandar
GENERAL JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ
GENERAL  JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ


Orden za vojne zasluge s velikom zvijezdom (I.red) Orden za VZ
Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Broj komentara : 4380
Član od : 2011-06-23
Dob : 53
M(j)esto Loznica , Srbija

KomentarNaslov komentara: Re   28.03.12 22:30

PRIJATELJSTVO, ZANAT NAJSTARIJI

Godina je sve više – prijatelja sve manje. Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca,
njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja. Održavamo panično neka klimava prijateljstva, krijući sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najveći broj naših prijateljstava su neka vrsta bednog sporazuma sa savešću, bekstvo od samoće. Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna – koliko mnogo
razumevanja da se održi ta slabašna, krhka biljka prijateljstva između dva starca što se duže od jednog ljudskog veka nalaze u “Mažestiku”, u podne, posle svih dobrih i loših godina! Dva starca u “Mažestiku”, u podne – dva preko noći ostarela dečaka što poznaju neke samo njima znane prolaze kroz zabranjene kapije kojih više nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u iščezlim vrtovima, sada posle svega i druže se svakoga dana u podne: jedanput kafu plaća jedan, drugi put – drugi. Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili sklonost ka novim prijateljstvima. Što se mene tiče, stari prijatelji su mi prave dragocenosti u životu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama.

Momo Kapor

_________________
BONA FIDE......
Na vrh Go down
alexandar
GENERAL JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ
GENERAL  JNA - Zam(j)enik Načelnika GŠ


Orden za vojne zasluge s velikom zvijezdom (I.red) Orden za VZ
Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Broj komentara : 4380
Član od : 2011-06-23
Dob : 53
M(j)esto Loznica , Srbija

KomentarNaslov komentara: Re   28.03.12 22:41

FENJER U GLAVI

Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi.
Da mu svetli danju i noću.
Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne živi; Exclamation
fenjer pomaže da bolje vidimo lica, predmete, šta se događa.
On pomaže da odaberemo, nanižemo
i svaku sitnicu povežemo u sliku, u pletivo;
da u jednom životu otkrijemo sto drugih.
Bez upaljenog fenjera nema ni reči;
nema priče u kojoj život diše,
jeca ili se razliva od miline. Exclamation

Bora Stanković

_________________
BONA FIDE......
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   29.01.16 21:32

Život je dosta kratak i nema se puno prilika za nešto novo i šansu. Šansi za sve ljude da pokušaju nešto od sebe da urade i za dobro drugih, sve je manje. Za neke kriva je država, za druge svi po malo, a za one svesnije i odgovornije razlog za slab napredak je u samom pojedincu i ličnoj moći da od sebe nešto pametno urade.
Živeti kako dolikuje čoveku u jednom društvu, sa istim šansama i u društvu gde će čovek biti poštovan a ne ponižavan, ostaje trenutno nedostižan san... San za koji se treba boriti i sve snage uložiti da društvo bude tako ustrojeno gde će osmeh biti ponovo na licu a istinske vrednosti doći do punog izražaja.
Kad u nešto čvrsto verujete, onda se to i ostvari, tako i ovde... Čvrstom verom, možemo napraviti pravedno društvo i na taj način unaprediti socijalnu pravdu koje gotovo da i nema.
Na vrh Go down
PORUCNIK
Kapetan I klase
Kapetan I klase


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 4114
Član od : 2014-08-01
Dob : 54
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   30.01.16 1:22

@alexandar (citat):
Jedan regrut dobio je zadatak da strazari na ulazu u kasarnu i ne propusta  nikoga bez posebne propusnice.U jednom trenutku naisao je automobil u kome se vozio neki general, koji je naredio vozacu  da ignorise strazu  i prodje u kasaranu. Na to je regrut stao ispred vozila i spokojno se obratio generalu:

"Oprostite, nov sam u ovom poslu. U koga treba prvo da pucam - u vas ili u vaseg  vozaca!"

Velicina  se dostize  kada zaboravimo rang onoga ko je iznad nas i kad se isto desi u vezi s onim ko je ispod nas.
Kada  covek nije nadmocan  u odnosu na ponizne, niti ponizan u odnosu na nadmocne









E, nek sam i ovo procitao cheers study

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   08.05.16 21:46

**** „Nisam dobro… ! Nalazim se u tunelu, tražeći svetlost na izlazu. Grad je nekako siv, taman, ali su ljudi topli i prijatni. Ne znam kada ću se vratiti. Svako dobro“ *****
Ove kratke reči stajale su ispisane na jednoj razglednici upućenoj iz jednog evropskog grada, na ime svoje drugarice koja je živela u maloj sremskoj varoši. Radnja je smeštena u drugu polovinu 1980. te godine, u doba kada je još uvek sve bilo mirno, stabilno i „moglo se“. Zvala se Vesna, imala je tada dvadesetak godina, lepa crnka iz dobrostojeće kuće, kako se tada govorilo. Sve ono što većina nije imala, Vesna je mogla da priušti i da ne oseti, da kupi šta god hoće i otputuje gde poželi.
Ta lepa devojka, crne kose, kako je vreme odmicalo postajala je sve usamljenija, otuđenija i drugarica je primetila te neke prve znake i pokušala je uz razgovor da vidi o čemu se radi. Bogatstvo roditelja počelo je da se topi a navika ka lagodnom životu i trošenju unosila je nemir pod kožu, jer nije se više tako imalo kao ranije i suočenje sa stvarnošću / to je ono najteže / lebdelo je iznad nje i čekalo je…
Devojka je tonula sve više i više a u kuću su počeli da dolaze neki likovi, da ih tako nazovem koji nisu ulivali baš poverenje, a što je njena drugarica zapazila. Nije odmah znala o čemu je reč, ali jednom prilikom došla je onako nenajavljeno i poljubila vrata. Unutar zidina ogromne kuće dešavalo se nešto što nije bilo pogodno za oči njene drugarice koja je vraćena sa praga kuće: “ Bolje da ne ulaziš, ovde su neki ljudi i nešto, što ne treba da vidiš… Izvini “ …. Posle ovih reči, više nego je očigledno da niste poželjni. Tek kasnije, drugarica je otkrila o čemu se radi i zašto joj nije bilo dozvoljeno da uđe u kuću. Drugarica joj beše uvučena u svet poroka koji je polako i tiho uništavao. Nedostatak ljubavi i pažnje a veća količina materijale dok je bilo, uticali su na sve ovo što se desilo.
Kontakti i druženja posle ovoga prestali su ili su bili na izdisaju a ubrzo dođoše i ona zla ratna vremena i sve je otišlo u krivom smeru kako po državu tako i njene građane. Vesna je sada pedesetih godina, vidno lošeg izgleda, živa je ali sa velikim ožiljcima vremena koje je iza nje i sudbinom koja se nikom ne bi poželela. Da li se mogla odupreti tim porokom, toj zavisnosti ostaje večito pitanje i dilema, ne samo za nju već i ostale mlade momke i devojke. To je nešto jače toga trena ili nedostatak pozitivnog okruženja a kada se nema dovoljno roditeljske ljubavi onda sve ide u neželjenom smeru.

Ovih nekolika rečenica, ispisanih na razglednici, kratkih, dali su mi nadahnuće da napišem ovaj kratki tekst, kao sećanje na jednu devojku koja je iskusila svet zavisnosti ali na sreću ostala živa.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   10.05.16 19:35

Kosovska Mitrovica... Istorijat ...
Polje između Ibra i Sitnice, gde se danas nalazi Kosovska Mitrovica, u srednjem veku je bilo nenastanjeno Dmitrovo polje sa jednom jedinom građevinom – crkvom. Za Evliju Čelebiju Dmitrovica je samo stanica na Bosanskom putu.
Pošto Zvečan, zatvaranjem rudnika, prestaje da biva naselje veće važnosti, počinje naseljavanje Dmitrovog polja i tako nastaje današnja Mitrovica, koja je u XVIII veku imala jedva tri stotine kuća. Za vreme turske vladavine karavanski putevi ka Bosni vodili su Kosovskom kotlinom i gladne kamile, umorni ljudi i vredni trgovci bi tu zastajali na gotovo poslednji odmor pred ulazak u Bosnu. Ovde su ih sačekivali trgovci sa Jadrana i odavde bi deo karavana, snabdeven novim količinama hrane, krenuo kroz šume Ibarskom dolinom ka Podunavlju.
1873. godine izgrađena je železnička pruga. Graditelji su Mitrovicu odredili kao najvažniju stanicu na tome delu pruge i tako pružili mogućnost naselju za razvoj. Ovu priliku Mitrovčani nisu propustili.
Posle balkanskih ratova u Kosovsku Mitrovicu stižu izbeglice iz Srbije; stvaraju se novi delovi naselja i Mitrovica postaje grad. Od 300 kuća u XVIII veku, grad ima 11000 stanovnika 1931. godine, 14000 stanovnika 1948. godine, a 1971. godine Mitrovica ima 42421 stanovnika…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   12.05.16 20:32

Kljun je za pticu “alatka” za sve. Služi joj, kako da jede i pije, tako i za odbranu, veranje, držanje grane i stabla drveća, prilikom pravljenja gnezda, čišćenja perja i prikupljanje hrane za mladunce. Postoje razne vrste kljunova a svi su prilagođeni za vršenje određenih radnji.
1) Orao: Kao sve ptice grabljivice, orao ima povijen i oštar kljun, koji mu pomaže da komada i usitnjava žrtvu koju drži među svojim snažnim kandžama.
2) Tukan: To je neka vrsta Sirano de Beržeraka u ptičjem svetu. Nagrđen je ogromnim kljunom. Dešava se da je kljun duži od čitavog tela, ali mu nimale ne smeta, jer je taj kljun neobično lagan. Tukan ga koristi da bi kidao peteljke svog omiljenog voća. Njegov jezik, podjednako dugačak kao i kljun, omogućava da to voće stigne na pravo mesto – stomak.
3) Norka: Višebojni norkin kljun, može da “primi” nekoliko riba odjednom. Služi joj takođe da iskopa rupu u zemlji, da bi se ugnezdila. Crvene, plave i žute boje leti, kljun ovog “morskog klovna” zimi postaje žućkast.
4) Čaplja: Iskusni ribolovac, “čaplja dugog kljuna koji se nastavlja u dugačak vrat” pravi je specijalista – harpunist. Ako je riba mala, nema problema da nađe put do stomaka, ali u slučaju da je npr. jegulja, čaplja će prvo baciti svoj plen u vis i širom otvorenog kljuna, pokušati da ga proguta direktno.
5) Žuna: Veoma snažnim kljunom, kao dletom, žuna udara u stablo da bi pronašla larve koje se kriju ispod kore drveta i koje prihvata svojim dugim jezikom punim kvržica.
***** Sledi nastavak…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   13.05.16 22:49

U ovom nastavku sledi opis sledećih vrsta kljunova.
1) Kolibri: Nesrazmerno dugačak, a uzan, kljun omogućava kolibrima da usisavaju nektar iz unutrašnjosti cveta. Takođe im služi za hvatanje sitnih insekata.
2) Sabljarka: Poseduje dugačak kljun povijen naviše, a sužen pri kraju, koji omogućava da se hrani dok hoda kroz vodu. Sabljarka vrlo brzo vuče vrh kljuna po površini vode, pa i mulja, loveći sićušne ljuskare.
3) Trešnjar: Ova ptica ima svakako najjači kljun. Kratak i masivan, može da razbija koštice trešnje, koje su njena omiljena hrana.
4) Krstokljun: Već posle nekoliko nedelja od dolaska na svet, kljun ove ptice će dobiti ukrase. Takva hvataljka omogućava krstokljunu da guli tvrde ljuspe sa šišarki četinara, kako bi došao do semena.
5) Morska Svraka: Ako ste nekad otvarali ostrige, znate da to nije baš lako ni kad imate specijalan nož. Zahvaljujući svom kljunu, nalik na nož, morska svraka je pravi majstor za otvaranje školjki, kojima se isključivo hrani.
***** Sledi nastavak…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   14.05.16 20:49

U ova dva prethodna dela, kao i u ovom upoznaćemo se sa još nekoliko karakterističnih kljunova.
1) Šljuka: Znate li kako šljuka uspeva da pronađe dovoljno crva iz zemlje da bi se hranila? Udaranjem o tlo dugačkim kljunom, oštrim kao nož. Iznenađuje podatak da gliste, uplašene tim kljucanjem, žurno izlaze na površinu. Šljuka ih tada ulovi i proguta čitave.
2) Kašikara: Da bi jela, ova ptica ulazi u vodu, bočno pokrećući svoj pljosnati kljun. Suprotno od patki i flaminga, ona ne filtrira vodu, već bira ribice i larve, koji su joj omiljena hrana.
3) Papagaj: Dug i povijen, gornji deo kljuna, zajedno sa kratkim i čvrstim donjim delom, čini klješta, koja lako izlaze na kraj sa orasima i ostalim najtvrđim semenjem. Pazite! Nemojte da prilazite papagaju sa namerom da ga golicate ispod brade, jer će vas uštinuti.
4) Noćna lasta: Kad je zatvoren, veoma kratak kljun noćne laste jedva da se primećuje. Ali, on se lako otvara “do ušiju”, a to je za nju vrlo korisno jer se hrani u letu, samo kad se smrkne. Zahvaljujući tom kljunu -zamci, uvek otvorenom, ona sa lakoćom hvata noćne leptire i insekte pred zoru.
5) Flamingo: Kratak i nezgrapan, ružičast sa crnim vrhom, kljun flaminga nije uzalud povijen na unutra. Da bi se hranio, sasvim uroni svoj kljun u muljevitu vodu, i napuni ga muljem u kome živi mnoštvo sitnih organizama. Iz zatvorenog kljuna, kroz filtrirajuće rupice istiskuje vodu i mulj a zadržava žive organizme kojima se hrani.
***** Ovo je ujedno bio i završni deo priče o kljunovima.
Na vrh Go down
Lazo30/2
Razvodnik
Razvodnik


Broj komentara : 222
Član od : 2016-01-18

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   14.05.16 23:38

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebalo dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do polaska aviona.
Pored knjige, kupila je i paketić keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin, koji je čitao novine. Kada je ona uzela jedan keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se začudila, ali nije ništa rekla.
Nastavila je da čita knjigu, a u sebi je pomislila: "Ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila." Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin koji je sedeo pored nje, ne obazirući se, takođe je uzimao keks.
Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u paketiću. Devojka pomisli: "Šta li će sada da uradi?" Čovek uze taj keks i podeli ga na pola.
Devojka je bila zapanjena. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i pošla u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. Kada se malo pribrala i kada ju je prošao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu, i u torbi je videla paketić keksa, koji je bio netaknut.
Postidela se, kao lopov, i tek tada je shvatila da je keks, isti kao njen, pripadao gospodinu koji je sedeo pored nje, ali koji je bez vređanja ili nervoze podelio i svoj poslednji komad sa njom, za razliku od nje, koja se osećala povređenom u sopstvenom ponosu.

_________________
Najveći deo onoga što znamo je samo mali deo onoga što ne znamo!
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.05.16 18:24

 Artemidin hram u Efesu - prvi deo -
Poput većine svetskih čuda antičkog sveta, Artemidin hram danas ne postoji. O njegovom izgledu zaključuje se na osnovu pronađenih iskopina. Zna se da je narod iz grada Efesa u Maloj Aziji obožavao Artemidu, boginju Meseca, lova, bregova i šuma. O ovome nalazimo pomena i u Novom zavetu. Ona je smatrana majkom svih vidova života. Verovalo se da je Artemida došla s neba, pa naučnici pretpostavljaju da je legenda zasnovana na padu meteorita koji je kasnije obožavan kao sveti kamen.
U blizini grada nalazi se svetilište. Početna građevina iz VIII veka pre naše ere bila je jedna ograđena platforma sa svetim drvetom, oltarom i drvenim likom boginje. Svetilište je u kasnijim vekovima više puta dograđivano i proširivano. U četvrtom veku pre naše ere, hronološki četvrta od ovih građevina izgorela je u požaru. 
Jedan čovek po imenu Herostrat zapalio je hram i Artemidinu statuu samo da bi njegovo ime ostalo zapisano u istoriji...
Te noći, kada je došlo do požara, u Aleksandriji se rodio Aleksandar Veliki. Napunivši 22 godine rešio je da ponovo podigne hram. Tako je i bilo...
Graditelj novog svetilišta bio je Hirokrat...

*** Šta se dalje dešavalo, u sledećem nastavku...
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   17.05.16 16:57

Artemidin hram u Efesu - drugi deo -
Zgrada je podignuta od parskog mermera. Razlikovala se od ranijeg svetilišta samo po tome što je podignuta na postolju od trinaest stepenika, tako da je bila viša za desetak metara. Postavljenju novog kipa boginje prisustvovao je lično Aleksandar. Bila je to prilika za vojnu paradu i svečane igre. To nije bio običan hram već neka vrsta muzeja s najlepšim grčkim slikama i skulpturama. Na žalost, ovu građevinu, koja se ubraja u svetska čuda, zapalili su Goti 262. godine pre naše ere.
Ostaci hrama koji su kasnije otkriveni, prilikom arheoloških iskopavanja, čuvaju se u Britanskom muzeju. Pretpostavlja se da je hram bio dug 125, a širok 70 m. Sto dvadeset sedam stubova visokih preko 15 m i debelih 2 m doprinosili su prekrasnom izgledu ove zgrade. Stubovi su, uglavnom, bili izgrađeni u vidu kipova. Crep je bio urađen od belog mermera. Skulpture, divne slike i zlatna dekoracija u unutrašnjosti hrama delovali su impresivno.
Hram se nalazio pored mora, u zalivu, koji se vremenom sve više punio zemljom. Mesto je tako pretvoreno u močvaru, pa je ova znamenitost doživela žalosnu sudbinu. Tek 1863. godine pronađeni su neki fragmenti iščezlog hrama.
*** Kraj priče...
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.05.16 20:06

Sava Šumanović- Umetnost- I DEO

Rođen je u Vinkovcima. Studirao je u Zagrebu, a kasnije u Parizu, u kome je dugo živeo. Poslednjih nekoliko godina proveo je u Šidu, gde je i ubijen 1942. godine.
U toku boravka u Parizu i studija na Akademiji, na njegovo slikarstvo je, pored Sezana, najveći uticaj izvršio Andre Lot, “umereni” francuski kubista. Kao veliki poznavaoc starih majstora, Lot je mirio kubizam i renesansu uvek iznova verujući u kontinuitet neophodan za razvoj slikarstva. Šumanović je bio jedan od najistaknutijih i najnadarenijih Lotovih đaka. Međutim, kako sam u svojoj autobiografiji kaže, Lot nije isključivo uticao na njega. Izvesnog traga na njegovo stvaralaštvo ostavili su i Pikaso, Gromer, Deren i Friez.
Šumanovićev kubistički i postkubistički period trajao je od 1920-1925. godine i on obuhvata tri siklusa: sezanistički, analitički i sintetički. Iz ove faze su naročito vredna sledeća dela: “Skulptor u ateljeu”, “Mrtva priroda sa satom” (obe iz 1921) i “Mrtva priroda”. Kada je u pitanju estetička problematika, najznačajniji je analitički ciklus.
Šumanović nije do kraja ostao dosledan kubizmu. Već oko 1925. godine evoluira prema kolorističkom ekspresionizmu koji predstavlja punu negaciju dotadašnjeg razvitka. Njegova umetnost u tom kasnijem periodu donosi posebne tonove intenzivnog doživljaja rodnog predela, gde dominiraju svetli tonovi. Uspešno je dočarana prostorna dubina…

*** sledi nastavak…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.05.16 22:30

Sava Šumanović-Umetnost- drugi deo

Dela “Doručak na travi” i “Pijana lađa” ubrajaju se u najznačajnija dela jugoslovenskog modernog slikarstva. Forme su snažno istaknute, linija je oštra, kolorit svetao. “Pijana lađa” podstaknuta Žerikoovim “Meduzinim splavom” predstavlja ključno ekspresionističko delo.
Pored velikog broja ženskih aktova, njegova omiljena tema je mrtva priroda, a najviše pejzaži iz Pariza i rodnog Srema. U završnoj etapi svog stvaralaštva Šumanović polako ulazi u podneblje poetskog realizma. Materija postaje gušća, boja tiša, forma mirnija. Slika “Crveni ćilim” koja pripada tom poetsko-realističkom ciklusu čuva afektivni naboj. To isto važi i za slike nastale pošto se razboleo i vratio u Šid. U njima se javlja gusta, reljefna površina kao pozadina samog motiva (Akt u crvenoj fotelji, 1932-34).
Na kraju treba istaći da Sava Šumanović ostaje zabeležen u istoriji jugoslovenskog slikarstva kao jedna od najznačajnijih ličnosti 20. tog veka.
*** završni deo…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   24.05.16 21:01

Ulcinj - nekadašnje gusarsko gnezdo -

Pre opisa glavne radnje, reč dve o Ulcinjskom primorju. Poznato je po toplim i sunčanim danima sa malo padavina i zato spada u najtoplije i najsunčanije predele evropskog Mediterana. Primorje poseduje i nekoliko mineralnih izvora čija se voda upotrebljava za lečenje mnogih oboljenja. Mediteransko rastinje je poseban ukras Ulcinjskog primorja. Plaže su peščane i njihova dužina prelazi deset kilometara, a na nekim mestima su široke i do sto metara.
U ovom najtoplijem delu Jadrana, u podnožju živopisne Rumije, čiji se najviši vrh izdiže blizu 1600 metara, leži grad ULCINJ.
Na kamenitom poluostrvu je Stari grad Ulcinj. Tvrđava i zidovi, drvena zdanja unutar zidova, građevine su iz vizantijskog, mletačkog i turskog doba. Stari Ulcinj, zbog svog izvanrednog položaja, bio je u prošlosti svetionik i osmatrač na izlazu iz Otrantskih vrata. Zbog toga je imao burnu prošlost i mnoge gospodare. Pouzdano se zna da je turski sultan Selim drugi, krajem šesnaestog veka, kada je od Mlečana preoteo Ulcinj, u drevni grad naselio četiri stotine alžirskih gusara, koji su postali strah i trepet ne samo za Jadran, već i za čitav Mediteran. O gusarskim pljačkama i danas se mogu čuti priče u narodu. U jednom starom zdanju Ulcinja, postoje i freske koje prikazuju brodove i pirate.
U to vreme na trgu drvenog grada prodavani su robovi. U romanu “Na Drini ćuprija” naš nobelovac Ivo Andrić opisao je roba Arapa Ulcinjanina. U prvom i drugom svetskom ratu ulcinjski jedrenjaci sasvim nestaju.
Nadam se da Vam se ova kratka priča, sa osvrtom na mnogo davna vremena dopala.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   25.05.16 20:56

Hiv - Sida

Odmah da se razumemo, nisam ni lekar, ni farmaceut niti iz zdravstvene struke, tako da mi nemojte gledati u svako slovce i izrečenu misao u smislu, da li je nešto dobro napisano i koliko je tačno.
Pišem kao običan čovek, koji voli da piše, iznosi svoje utiske i viđenja određenih pojava koja postaju zabrinjavajuća za jedno društvo. U ovom slučaju imam skromna saznanja ali povećanje slučajeva inficiranih osoba, dalo mi je nadahnuće da kažem neku reč. Kako i sam naslov kaže “Hiv-Sida”, mišljenja su da to nije isto i treba razlikovati, ali čemu to ? Nije šija nego vrat ! Malo je zapetljano, jer imati jedno ne znači imati ovo drugo, a imati ovo drugo znači imati ovo prvo !! Obrni-okreni, između Hiv i Side, postoji uzročno-posledična veza, da se u najkraćem izrazim. U ovoj maloj zemlji, povećanje broja zaraženih je znak da se upale sve moguće lampice i traže rešenja kako bi se ta pojava smanjila i iskorenila u završnoj fazi. Načina ima raznih, ali najvažniji je mozak čoveka, koji treba da onog časa kada poželi da vodi ljubav i upusti se u seks, da uključi glavu a ne onu stvar. Uključiti glavu, znači staviti gumicu na “onu” stvar i time se zaštititi. Obzirom da sam muškarac i znam filozofiju razmišljanja toga časa, kada se ne razmišlja ni o čemu, pa ni o posledicama, već samo kako staviti “ono” tamo gde treba… Muške mrzi da navlače gumu na muškost, to im je dosta “teško” i u glavi komplikovano, a taj komadić gumice, glavu čuva… Lično sam čuo više puta: “Sa gumom neću da”… ili “To ne dolazi u obzir”… ili “Šta imam ja da mislim, neka ona razmišlja”, ovo poslednje kažu u smislu mogućnosti ostajanja u drugom stanju, ali ne i u delu da se mogu ili može zaraziti. O tome, da je najbolji i najbezdniji izbor za seks, osoba koja je udata a hoće, neću ni da pomišljam u smislu da ih ta “relaksirana situacija” čini bezbednim.
Verovatno ste primetili da sam kao izvor zaraze i fatalnog stanja stavio akcenat na vođenje ljubavi bez zaštite, nebitno ko je koliko siguran u svoj izbor partnerke ili partnera, i da nisam pominjao ostale mogućnosti zaraze tipa “igle”… Smatram da ovaj deo što sam akcentirao, je deo gde možemo uticati i dati najveći doprinos, naravno ako uključimo glavu i razum. Za sve one druge, mislim mlađe, ostaje edukacija i samo edukacija, na svakom mestu, svakoj prilici i samo tako, kada uđe od stalne priče u uši mladim naraštajima, mora da ima efekta, inače…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   31.05.16 21:40

Potonuli gusarski grad... / I deo /
U leto 1950. godine američki poručnik Hari Risberg opremio je mali istraživački brod i sa petoricom drugova zaplovio prema Jamajci. Još od detinjstva Risberg je mnogo čitao o gusarima i njihovim pustolovinama i krenuo je u potragu za gusarskim blagom.
Sve knjige, putopisi i istorija upućivali su ga u Karipsko more, pravu riznicu dragocenih tovara koje su progutali talasi. Naime jedna španska galija koja je nosila bogat tovar zlata i srebra, nastradala je 4. aprila 1683. godine. Kada je obukao gnjuračko odelo i zaronio bio je ubeđen da će tovar pronaći. Začas se našao na peskovitom dnu. Voda oko njega bila je prozirna. Gnjurac je ugledao koralne grane i mnogobrojne sunđere. Ali, od brodskih olupina ni traga. Risberg je već hteo da se vrati na površinu pretpostavljajući da su galiju odvukli talasi dalje prema pučini kad se iznenada iz maglovite morske dubine pred njim ukazao neverovatan prizor, kuća obložena koralima. Iza nje još jedna. Risberg je pomislio da su to halucinacije od jačeg priticanja kiseonika iz aparata za disanje. U svom koralnom nakitu kuće su ličile na dvorce, katedrale i tvrđave... Ribe najčudnijih oblika bila su jedini stanovnici ovog začaranog grada...
Krenuo je tada prema najbližoj kući i ušao kroz provaljeni zid unutra jer mu je cev za dovođenje vazduha dozvoljavala da ide još malo dalje. Iznenada, iz pomračine su se pojavili ogromni rakovi kraci a s druge strane pružili su se prema njemu pipci džinovskog polipa. Uplašen, povukao je uže za signalizaciju i za kratko vreme našao se na površini. U rukama je stezao omanji sanduk obrastao algama, jedino što je uspeo da ponese iz podmorskog grada. Kada je sanduk očišćen, videlo se da je to, u stvari, starinski časovnik, čije su kazaljke stale u 15 minuta do 12. Tek tada Hari Risberg setio se starog gusarskog gnezda Por Roajala koje je stradalo pre više od tri veka...
***** sledi nastavak *****
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   01.06.16 20:47

Dirigent i car

Slavni kompozitor i dirigent Gustav Maler bio je deset godina naprasit i nepopularan direktor Bečke carske opere kojom je upravljao gvozdenom rukom. Niko se nije usuđivao ni da zucne, a kamoli da ga otvoreno kritikuje jer se odlično znalo da je samo zahvaljujući njemu Bečka opera stekla veliki međunarodni ugled.
Maler je prisustvovao svakom izvođenju. Kada nije dirigovao, previjao se preko ograde svoje lože i siktao na članove orkestra koji su stizali na posao posle podizanja zavese. Jedne noći, dok je Maler iz sveg glasa zakerao, u carsku ložu ušao je imperator Franja Josif koji je zemljom upravljao gvozdenom rukom. Pojava carskog veličanstva nije ućutkala Malera i nekoliko trenutaka izgledalo je da će doći do sukoba. A onda je Franja Josif bolje pogledao i prepoznao kompozitora.
– Oh, to je Maler! – rekao je car, milostivo mahnuo rukom svom despotskom kolegi i seo bez daljeg komentara.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   01.06.16 20:50

Pomoć prijatelja

Pružimo ruku prijateljstva…
Učinimo lični život lakšim tim osećajem da nismo sami i da ima kutak prijateljstva tu oko nas…Taj kutak prijateljstva oličen u ljudima naše blizine, vredan je i čini nas sigurnim u ovom teškom i sumornom životnom okruženju…
Koliko samo ima primera iz naše svakodnevice, gde je prijateljstvo došlo do izražaja u bilo kom smeru… Smer u stvarnoj pomoći ili savetu, ima jednaku težinu. Posebno ta težina dobija na značaju, kad znamo da rodbina koju imamo više nije ono što je bila, i kako godine teku, sve ono što je nekad bilo, postalo je sada bledo i zaboravljeno…
Stvarnost je takva da pomoć dobijete od osoba od kojih ste to najmanje očekivali, što ukazuje na plemenitost ljudi, van onih “naših i rođenih”…Deluje pomalo čudno i sigurno se pitate: – Zašto bi neko nekom nešto učinio, pomogao a ni u „rodu rod ni pomozi bog“ ( tako se nekako kaže ) a opet čini dobro delo. Rodbina koju imamo bilo dalja ili bliža, mnogo se otuđila i nisu to više one osobe koje smo nekad poznavali, kod kojih smo išli u kuće delili dobro i zlo. Sve to vezano je za neka sada davna vremena iza nas i što je najtragičnije, ni njihova deca se ne posećuju niti druže, sve se odrodilo i na ulici se i ne poznaje !? Ne znam, ko je za to kriv… I šta je to uticalo da odnos među bližnjima u ono socijalističko doba bude besprekorno, humano i plemenito a potom počelo da bledi do potpunog potonuća, kao da smo postali stranci jedni drugima, a naši smo !

Neko će reći, došlo je novo doba, ostarilo se, sistem se promenio, pa ratovi, inflacija, sankcije itd… itd… Ipak je to žalosno, i mora se priznati, da je skup svega toga učinio da se otuđimo umesto zbijemo i oživimo sećanja na neka lepa vremena iz ne tako davne prošlosti. Mnogo smo se promenili… Mnogo… A, stari se,
tiho… Polako i
Neosetno…
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   02.06.16 22:28

Udisanje poroka
Verovatno ste primetili, ako nam se dešava radost ili ne daj bože tuga, odmah se pribegava alkoholu ili cigaretama...
Ono što je problem, te pojave postaju opšte prihvatljive u društvu ali nanose štetu svim onima koji ne puše ali udišu dim.
Štetnost ovih poroka je velika i samo stroga primena zakonskih propisa može stati na put, što će reći ništa bez kazni... Ipak sve potiče iz kuće i kućnog vaspitanja i ukazivanja deci na štetnost istog. Kontrola roditelja nad decom iz onog moga doba, a to su doba 1970. pa i 1980. godine, bila je daleko bolja i posvećenija. Moguće da je to bilo zato što smo živeli u jednom da kažem stabilnom društvu gde se znao rad i red i kultura ponašanja. Naši roditelji u to doba, kao da su imali više vremena da se posvete nama deci u odnosu na današnje roditelje koji i nemaju toliko slobodnog vremena jer su pritisnuti grčevitim radom od jutra do sutra. I to parče slobodnog vremena koje imaju, provedu u odmoru i ne mogu dovoljno biti sa decom, kako bi im ukazala na štetnost duvanskog dima i konzumiranja alkohola.

Džaba što lice ne puši ako pored njega prođe osoba koja puši i prosto duva u njega, i to je jako strašno, a pogotovo ako je lice u onoj šoferskoj kožnoj jakni, koja kad upije duvanski dim, nema te veš mašine koja to može oprati... Dim uđe i u kožu, a kad vam u kuću uđe pušač, onda vam ne gine luftiranje par dana. Ne znam kako se zaštititi od pušača ali na lep način i da ne truju nas i sve druge koji ne puše, a da se takvi ne naljute...
To udisanje poroka jako je opasno iako lično ne pušimo i mislimo da to nije tako strašno ali blizina aktivnog pušača u našem neposrednom okruženju svakako je više nego pogubna.
****** Ovim kratkim osvrtom želeo sam da ukažem na konkretne pojave koje su u našem okruženju a mogu dovesti do zdravstvenih problema******
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   03.06.16 23:38

Potonuli gusarski grad... / drugi deo /

Bilo je to 7. juna 1692. godine u prvim jutarnjim časovima dok je čitav grad sa svojih 8000 stanovnika mirno spavao na peščanom sprudu. Iznenada počele su da sevaju munje uz strašnu grmljavinu i kišu. Pljusak se ubrzo pretvorio u potop, orkan je nosio krovove s kuća. A onda se zatresla zemlja. Ogromne pukotine otvorile su se na mnogo mesta, gutajući čitave zgrade. Planuli su požari, naročito u radionicama šećera, i sladunjavi žuti dim prekrio je grad. Sve je to trajalo samo nekoliko trenutaka. A tada su se sastavili zemlja i more. Kada se posle izvesnog vremena sunce s mukom probilo kroz guste oblake, od grada više nije bilo traga. Na dnu Kingstonskog zaliva ležao je Por Roajal sa svojim riznicama zlata i magacinima punim najdragocenije robe. Sa lica zemlje nestalo je čuveno gusarsko utočište u kome su se sklanjali sa svim svojim bogatstvom pirati iz čitavog sveta. Port Roajal zvali su u to vreme piratskim Vavilonom.
Mali broj preživelih stanovnika odlučio je da svoje nove domove sagradi dalje od obale. Por Roajal je prestao da postoji a osnovan je Kingston. Poručnik Hari Risberg prvi je čovek koji je na dnu Karipskog mora ugledao potonuli grad Por Roajal. Njegovim tragom krenuli su mnogi avanturisti pokušavajući da pronađu gusarsko blago, posle puna tri veka ležanja na morskom dnu… Ipak do danas to nikom nije uspelo.
***** kraj priče *****
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 856
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   04.06.16 22:21

Tehnika disanja

Tehnika disanja, vrlo je značajna i može se izvesti na više zgodnih mesta. Kad god to uradimo vrlo je poželjno, zdravo, opuštajuće i to je vid meditacije.
Ja to radim svako jutro, putujući na posao u gradskom, i nije bitno da li stojite ili sedite. Ja obično stojim jer je gužva i onda duboko udahnem, zažmurim i nastojim što duže izdržati. Tada misli usresredite na ono što vi hoćete, osluškujete svaki šum, zvuk..Registrujete ono što ne biste mogli u normalnom stanju.
Zatim, polakao izdahnete, ne naglo, već polako i otvarate oči. Osećaj je vrlo značajan i koristan, i Ja to radim u stanju dok stojim, iako imam osećaj da me neko gleda kako žmurim, ali to me ne dotiče. Uradim tako jedno dva-tri puta dok ne stignem do odredišta.
Probajte, jer prijatna energija struji kroz telo...
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   Today at 19:07

Na vrh Go down
 
Kratke priče
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 5/9Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
 Similar topics
-
» Kratke priče iz moga kraja...
» Kratke priče
» Vojničke priče
» BROM U ČAJU? ISTINA ILI SAMO PRIČA.....
» Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: CIVILNA PLATFORMA :: RAZNO-
Idi na: