FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeRegistracijaLogin
_______________Bile su to dobre i loše godine. Bile su to godine aktivnosti i uspavanosti, godine uvažavanja i nerazum(ij)evanja, godine druženja i ljutnje, odlazaka i dolazaka, nagradjivanja i kažnjavanja, ukora i oprosta, godine radosti i tuge... svega je bilo izuzev: mržnje. Sedam godina postojimo. Branimo pravo na s(j)ećanja! Vaš Forum BPN JNA.

Share | 
 

 Kratke priče

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
AutorPoruka
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.08.16 22:45

Nepal...

Za ovu zemlju, gde je glavno zanimanje poljoprivreda, i gde se gaje pirinač, kukuruz, krompir, aromatično i lekovito bilje... Postoji dolina Katmandua, koja predstavlja ekonomsko i političko središte Nepala, a nastala je ovako...

Prema jednoj legendi dolina Katmandua je nekada bila veliko jezero prepuno otrovnih zmija. Lutajući zemljom, tu je stigao Mandžušri, jedno od kineskih božanstava. Da bi dobio snagu i isušio jezero, on je tri dana i tri noći proveo u molitvi i na kraju je kao žrtvu lokalnom bogu prineo sto hiljada cvetova. Molitva mu je uslišena. Dobio je snagu, mačem je presekao stenu i napravio otvor kroz koji je otekla jezerska voda sa zmijama. To mesto danas se smatra svetim.
Kad se popne na jedan od brežuljaka izvan glavnog grada, vidi se čitava dolina. U daljini su Himalaji koji kao da stražare i čuvaju ovaj kraj od moderne civilizacije. Prekrasna priroda i pitoma dolina u njoj kao da su uticali i na ljude. Priča se da ljudi iz ovog kraja imaju blagu narav i da su dobrodušni, pa neki ovu dolinu nazivaju i "Dolinom osmeha"...

****
Jedna od retkih zemalja koja se nije menjala i gde se može osetiti duh prošlosti...
Na vrh Go down
PORUCNIK
Kapetan I klase
Kapetan I klase


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 4113
Član od : 2014-08-01
Dob : 54
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.08.16 23:08

Na dobrom si putu, Slobo!
Taj narod ne zna ni da treba podici glas na nestasnu djecu, a kamoli upotrijebiti prut ili bilo koji oblik nasilja. Molim te, nastavi!

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.08.16 23:50

Hvala, što vam se sviđaju ove kratke priče sa raznih strana sveta. Nastojim da budu kratke i zanimljive bez mnogo brojki i opterećenja time... Zaista to je retkost da jedna zemlja sačuva se od moderne civilizacije i da se ne zagađuje npr... i da je sve netaknuto kao u prošlosti.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.08.16 23:54

Malo razonode

Kratke razonode
A, može i rubrika: Da li ste znali ? Evo nekoliko zanimljivosti širom sveta.

- Jezero koje nestaje...
U francuskoj pokrajini Kamargiji postoji jedan prirodni fenomen. To je jezero Fangasije, koje tokom leta potpuno presuši i tada predstavlja izvanredan prizor, jer njegovo dno prekriva debeo sloj soli, čiji kristali svetlucaju na suncu.

- Prvi oblakoder...
Prvi čovek koji je rešio problem lifta bio je Eliš G. Otis u 1850. godini. Ovo je ohrabrilo građevinare u Americi, tako da je 1885. godine sagrađen i prvi oblakoder u svetu i to u Čikagu.

- Prva anestezija...
30.09.1846. godine u Bostonu je prvi put u istoriji savremene medicine upotrebljena anestezija. Bostonski zubar Vilijam Tomas Grin Morton je izvadio zub pacijentu posle davanja anestezije
.
- Prvi telegram
01.09.1794. godine prvi telegram u istoriji javio je iz Lila u Pariz da je general Žurdan prisilio Austrijance da na svojim uporištima Kon-de-Sir-Leskou i Landresiju istaknu bele zastave. Telegram je prenet semaforskim znacima.

- Veverice i šume
Veverice nemaju razvijenu memoriju pamćenja. Po tvrđenju naučnika, one stalno zaboravljaju gde su sakrile deo svoga plena, pa je tako njihova slaba memorija važan faktor u razmnožavanju šuma...

****
Ovo su bile te, male i kratke zanimljivosti, pa se nadam da ste se malo razonodili...
Na vrh Go down
PORUCNIK
Kapetan I klase
Kapetan I klase


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 4113
Član od : 2014-08-01
Dob : 54
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   16.08.16 23:59

@Sloba1 (citat):
Hvala, što vam se sviđaju ove kratke priče sa raznih strana sveta. Nastojim da budu kratke i zanimljive bez mnogo brojki i opterećenja time... Zaista to je retkost da jedna zemlja sačuva se od moderne civilizacije i da se ne zagađuje npr... i da je sve netaknuto kao u prošlosti.
Nadam se da ce tako i ostati, ali 'zvijer' ne miruje i ima jos vremena.
Isa a.s. (Isus) je oprao noge svojim ahbabima (apostolima) i rekao: "Najpoznizniji medju vama ce biti najuzviseniji".
Sujeta je sejtanska rabota.

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   21.08.16 23:24

Nepriznati rekord

Džordž Ratlidž, koji je preko trideset godina proveo kao nosač na londonskoj pijaci Kovent Garden, uspeo je da ponese na glavi 18 korpi za voće, naslaganih jedna na drugu.
On smatra da je time postavio svetski rekord. Međutim, njegov podvig neće moći da uđe u Ginisovu knjigu, jer dosad još nije registrovan rekord u nošenju korpi za voće. Ratlidž će morati da podnese zahtev, pa će organizacija koja izdaje knjigu ispitati da li još neko polaže pravo na rekord ove vrste...


**** Ne znam, šta je kasnije bilo, i da li je uspeo u svojoj nameri, obzirom da se događaj zbio mnogo davno...
Na vrh Go down
PORUCNIK
Kapetan I klase
Kapetan I klase


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 4113
Član od : 2014-08-01
Dob : 54
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   22.08.16 5:06

Kako se prijavljuje za Ginisovu knjigu rekorda? Zna li neko?

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.08.16 22:10

Ja stvarno ne znam, nisam o tome razmišljao.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.08.16 22:14

Zanimljivosti od pre 35 godina - I -

Opštinska uprava švajcarskog mesta Le Žea, poznatog centra za zimske sportove, odlučila je da popularizaciji i razvoju skijanja doprinese time što će organizovati - Kup pingvina - takmičenje za decu do 12 godina.
Cilj je da takmičenje postane međunarodnog karaktera, jer će se na njemu okupiti mališani iz Austrije, Švajcarske, Italije i Francuske.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.08.16 22:15

Šator kao kišobran - II -

- Penzioner Džek Smit iz Jorkšira izumeo je šator za koji smatra da će označiti revoluciju u kampovanju. Jedna od glavnih prednosti mu je što se lako i brzo postavlja - na istom principu na kojem se otvara kišobran. Od vrha aluminijumskog stuba polazi šest ručica, koje se podižu i obaraju kao žice na kišobranu. Preko ručice je prebačeno šatorsko platno, dovoljno jako da izdrži vetar i da ne propušta kišu.
Ovaj pronalazak je izazvao veliko interesovanje na izložbi opreme za kampovanje održanoj u Londonu. Smit, koji ima 73 godine, kaže da novi šator nije rezultat trenutnog pronalazačkog nadahnuća, već plod iskustva dugog preko pola veka.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.08.16 22:17

Davna istorija - Povelja i Bitka -

- Povelja Kulina Bana Dubrovčanima

1/ " Ja bosanski ban Kulin kunem se tebi, kneže Krvašu, i svim dubrovačkim građanima da ću vam od sada pa do veka biti prijatelj i da ću, dok sam živ, čuvati s vama pravo prijateljstvo i pravu veru. Svi Dubrovčani koji budu išli po mojoj zemlji trgujući moći će se kretati kud koji hoće. Čuvaću ih pravom verom ne nanoseći im nikakvo zlo. Ako neko hoće, može mi od svoje volje dati poklon. A od mojih časnika da im ne bude sile. I dok budu kod mene, davaću im pomoć i savet kao i sebi samome, koliko mogu, bez ikakve rđave pomisli."


2/ Krbavska bitka
Jedan od najvećih pljačkaških pohoda Turci su preduzeli 1493. godine. Vraćajući se iz slovenačkih zemalja, pljačkali su Hrvatsku. Hrvatski ban Derenčin hteo je da ih u povratku razbije. Sakupio je hrvatske odrede pešadije i konjice, kojima se pridružio veliki broj slabo naoružanih seljaka.
Turke je dočekao na Krbavskom polju, kod Udbine. Kada je došlo do bitke, hrvatske snage su u prvi mah potisnule Turke. Međutim, jedan deo Turaka bio je sakriven u šumi, i on je s leđa udario na hrvatske snage. Uprkos žestokom otporu, hrvatske čete bile su razbijene.
Uhvatiše Derenčin-bana, i još mnoge druge. Okovaše ih i poslaše sultanu. Turski ratnici, toliko blaga zadobiše, da to niko neće umeti da izbroji ni da kaže...

***** Sve ovo beše mnogo davno, pa mi se učinilo zanimljivim da se objavi...
Na vrh Go down
milutins
Poručnik
Poručnik


Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 2742
Član od : 2009-08-19
Dob : 55

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.08.16 22:28

Evo jos jedne povelje iz davnih dana, tacnije iz 1323 godine.Dobio sam je od prijatelja istoricara, novinara i publiciste.Uokvirio sam je.

_________________
ko istinu gudi,gudalom ga po prstima biju
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.08.16 23:34

Super, Milutins, volim ove istorijske stvari, pa ću sada sa uživanjem pročitati.
Na vrh Go down
milutins
Poručnik
Poručnik


Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 2742
Član od : 2009-08-19
Dob : 55

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   24.08.16 0:10

Da dam malo pojasnjenja oko ove povelje.
2005 sam osnovao zavicajno udruzenje.Bio je to veliki posao, od izrade nekakve maticne liste iseljenika sa prostora Trebave, preko izrade osnivackog statuta, radnih akata, prikupljanje istorijskih materijala, clanskih karata i sl
Zamolio sam prijatelja istoricara, rekao sam mu : treba mi " krstenica" udruzenja.
I tako mi je on poklonio kopiju povelje koju je dobio Grgur ( Djordje) Stjepanovic od brace Stjepana i Vladislava godine 1323- pomenuta dvojica su bili gospodari od Save do mora, od Cetine do Drine.
Znaci poklonio im je zemlju koja pripada mom kraju, veci deo Trebave, tj desnu obalu Bosne i jedan deo s druge strane rijeke Bosne( lijeva obala), selo Jakesh.

_________________
ko istinu gudi,gudalom ga po prstima biju
Na vrh Go down
Max Blitz
KONTRA ADMIRAL
KONTRA ADMIRAL


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 18486
Član od : 2012-10-30
Dob : 48
M(j)esto Zagreb

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   27.08.16 13:43

Muškarac je došao kući s posla i pronašao svoje troje djece u dvorištu, još u pidžamama, sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade bile su razbacane po cijelom travnjaku.
Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće također, a nigdje nije bilo ni njihovog psa.
Ušavši u kuću pronašao je još veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan pored jednog zida. Televizor je radio na najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila zatrpana raznim igračkama.
U kuhinji je sudoper bio krcat prljavim suđem, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla, u sredini kuhinje nalazila se mala hrpa pijeska.
Brzo je krenuo na kat preskačući preko hrpa igračaka i odjeće. Tražio je ženu sav zabrinut; možda je bolesna ili joj se nešto dogodilo. Iz kupaonice je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih ručnika, voda je tekla iz umivaonika, a u kadi je bila prljava voda prepuna pjene.
Metri toaletnog papira bili su razvučeni cijelom kupaonicom. Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pidžami kako čita knjigu.
Pogledala ga je, nasmijala mu se i pitala ga kako mu je bilo na poslu.
Gledajući je u nevjerici pitao ju je: "Šta se ovdje dogodilo danas?"
Ona se opet nasmijala i rekla: "Znaš ono kad svaki dan dođeš živčan sa posla i izdereš se na mene i pitaš me - "Od čega si umorna, što li si to ti radila po cijeli dan?
"E pa danas to nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati.


(Da ne spominjemo žene koje uz sve rade i puno radno vrijeme u poduzeću.
Ali - kod mlađih parova je primjetno da nije više sve ovako.)

Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   27.08.16 14:20

Hvala Milutins na pojašnjenju i više detalja oko povelje.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   27.08.16 14:24

Maks, baš je interesantna priča, kako li se suprug iznenadio kad je video sav taj krš i lom, i odma poleteo da pita šta se desilo, ali dočekao ga je osmeh supruge Very Happy
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   01.09.16 22:29

Rađanje ljubavi

Na drvenim klupicama, sa mračkom noći, rađale se ljubavi, velike i male… Ima ih još, “drže” se, iako zub vremena čini svoje ali nema tu moć, da izbriše urezana sećanja, misli i uspomene na lepotu trenutaka, jedne mladosti i ljubavi…
Boje noći sa svojim čarobnim mirisima, prosto svetlucaju nad tim klupicama i mladima, dok se rađaju ljubavi… Velike i male… Čvrsto ušuškani zagrljajem, stopljeni jedno u drugo, osećaju kako srca kucaju i plešu po duši. Pod tim prijatnim okriljem mraka, pravila nikakva ne važe, niti ih sputavaju, da se vole, maze i paze. Rađaju se ljubavi uz prijatnu toplinu duša, uz neizbežan poljubac… Do mnoštva lepih, slatkih dodira usana.
To su trenuci kada se uz šapat reči, voli, zaljubljuje i gde “ćutanje” nije smetnja, već govori više od svake izgovorene reči ili rečenica. Tu prijatnu ćutnju, zamenjuju njihove misli, postupci, poljupci, dodiri tela… Prsti u kosi.
*****
… Sledi, kratak rastanak od tih drvenih klupica, odlazak iz svetlucavih noći, ka svojim kućama, onako zagrljeni u jedno telo, u jednu dušu… Pa do narednog viđenja.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   01.09.16 22:32

Šta kažu - Šta rade

Sa prostora bivše Jugoslavije, sa radnjom od pre nešto više od 4 decenije, izdvojio bih ove tri zanimljivosti.

1/ Viski i voda
Na jednoj večeri s beogradskim novinarima, britanski ambasador gospodin D. L. L. Stjuart rekao je nešto što je prisutne naročito zainteresovalo ;
- Glavni prihod Engleskoj donose turizam, automobilska industrija i - viski. Turizmu ne smeta ni magla, automobili uživaju dobar glas, ali s viskijem nije lako. Da bi se napravio dobar viski, vrlo je važna voda. Kažu da je najbolja ona koja prolazi preko granita a ispod treseta. Ali takvu vodu je vrlo teško naći. Nađite takvu vodu i svi ćemo postati milioneri !

2/ Skromnost
Niko nije ni dosad verovao da će mladi pevač i kompozitor Boris Bizetić umreti od skromnosti, a sada to postaje izvesno. Za osmi mart Boris obećava ženama neobičan poklon - album s pločama i knjigu o sebi koja će predstavljati kako kaže, "generalnu reviziju mog života".
- Inače, taj generalni revizor sa bogatom i burnom biografijom, ima dvadeset godina, pa će tako u knjigu verovatno morati da uđe i ono što je doskora radio na pesku...

3/ Izraz nedelje
Mada je svoju misao mogao izraziti na više načina, u pustoj želji da bude što učeniji (i nerazumljiviji), jedan govornik onomad je izjavio da bi ;
... aspekte na određeni problem trebalo multiplicitno prestabilirati !
Šta li je pesnik, time hteo da reče ?

**** Meni se učinilo ovo zanimljivim, nadam se i vama.
Na vrh Go down
Max Blitz
KONTRA ADMIRAL
KONTRA ADMIRAL


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Jubilarna Medalja "Prva Petol(j)etka Prva Petol(j)etka
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 18486
Član od : 2012-10-30
Dob : 48
M(j)esto Zagreb

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   04.09.16 22:52

http://balkanbreakingnews.com/2016/09/02/abdulah-sidranpocivaj-u-miru-covjece/

Gdje ću s tobom sada?
-Vozi me Rabiji u Travnik! – rekla je majka svom bratu, a mom dajdži.
-A, ako te Rabija ne primi?
– Primiće me neko već. Zemlja, nebo, voda… – promrljala je majka Hiba.
U rukama je držala mali zamotuljak od 1700 grama. Bila je to prijevremeno rođena djevojčica, proizvod zabranjene i nasilno prekinute ljubavi – dijete koje je prije imena unesenog u rodni list, u roditeljskoj kući svoje majke i u komšiluku dobilo pred-ime. Zvalo se xxx.
Ta moja majka… bila je to izrazito lijepa žena. Skojevka.Vrijedna i inteligentna. Poslije drugog svjetskog rata se zaposlila i radila kao knjigovođa u jednoj firmi. Tu je upoznala zgodnog i mladog Čovjeka.
Ne znam kad i kako je taj Čovjek postao majčina velika ljubav. Ta neka… zabranjena ljubav.
Bio je katolik, vjernik, a ona… moja majka, muslimanka iz kuće u kojoj je nana redovno obavljala svih pet vakata namaza.
I kako obično biva, brzo se pročulo za to neko njihovo vodanje, hodanje i sakrivanje. U obje porodice se svijet okrenuo naopačke.
Njega, tog Čovjeka su zaključavali u kuću, nisu mu dali da iziđe napolje. A, po Hibi su pljuštali šamari i pogrde razne.
Nije moja majka tada, u tim previranjima i mukama svojim bila odmah svjesna da oni ne šamaraju samo nju… nego i mene. Mene u njoj.
I eto… taj Čovjek je popustio pritisku svoje porodice. Povukao se i ostavio moju trudnu majku na milost i nemilost njenog oca, braće, surove i konzervativne sredine u kojoj je živjela.
Stezala se, utezala, skakala… pomjerala ormare, moleći Boga da je oslobodi bremena njenog.
Ali, Bog k’o Bog… on tjera po svom.
Bog nije dozvolio da pobaci, nego da rodi sedmanče od 1700 grama za koje niko živ nije mogao povjerovati da će preživjeti.
Iz kuće je bila izbačena čim se stomak počeo ukazivati, s posla je uklonjena kao nepodobna jer nosi vanbračno dijete – dijete koje je nastalo kao plod ljubavi koju je dragi Bog dozvolio, ali ljudi koji su se poigravali Boga, preuzimajući njegovu ulogu… eto, nisu.
A, Čovjek, taj neki Čovjek, tamnoput, visok, na motoru… u kožnoj jakni…svojim postupkom i odlukom dopustio je da na ovaj svijet dođem, tako… kako uglavnom ne dolaze djeca nastala u ljubavi.
Porodilište u Zenici se početkom 50-tih godina, nalazilo na mjestu današnje Muzičke škole. Moja majka je sama, svojom nogom kročila i otvorila vrata porodilišta, te legla na sto za porađanje.
Hladan i gladan je bio taj decembar 1952. godine. Bebama se kuhala voda od graha i tako su ih dohranjivali ako dojilje nisu imale dovoljno mlijeka.
A, ona… ta moja majka, ona nije imala ništa.
Ni mlijeka, ni novaca, ni okruženje… a ni roditelji nisu htjeli da čuju za nju. Nikoga, pa ni tog Čovjeka s kojim me začela nije imala na svojoj strani.
Postojala je samo jedna njena prijateljica Rabija, udata u Travnik koja joj nije okrenula ledja. I brat koji se tog decembarskog dana sažalio nad porođenom i odbačenom sestrom koja izgubljeno i bespomoćno stajaše, potpuno sama sa zamotuljkom u rukama ispred zeničkog porodilišta, ne znajući na koju stranu da krene.
– Primila nas je majčina prijateljica Rabija… nju tek porođenu, a mene poluživu, prijevremenu… sa tačno 1700 grama težine.
Tako nas je obje spasila od sigurne smrti. I smještaja… onog koji se mojoj promzrloj majci tog dana vrzmao po glavi: u zemlji, u vodi, na nebu ili bilo gdje…
Kad mi je bilo dvije godine, nana i dedo su se smilovali svojoj kćerki i njenoj preživjeloj “kopilici”. Primili su nas ponovo u svoju kuću.
Majka je ubrzo imala posao i redovnu platu opet… ali u kući… u kući nije imala pravo glasa. Služila je danonoćno. Ujutro je ustajala prije svih da naloži vatru, pripremi i postavi doručak svima. Tek kad bi sve njih podmirila trčala bi na posao.
U porodici su se teške sudbine nizale poslije toga, nana je umrla mlada, dajdža je ostao bez nogu, a drugi je postao golootočki zatočenik. Sve je to ona sama iznijela na svojim plećima… šuteći, radeći i ne pokazujući ni tugu, ni bijes, ni bol, ni radost.
Sve svoje emocije zaledila je onog hladnog decembarskog dana i nikada, ama baš nikada ništa o sebi nije rekla i ispričala.
I nikada, ama baš nikada u svom životu nije imala novu ljubav.
Moja majka je sve u sebi i oko sebe ogradila nevidljivim, neprobojnim i ledenim zidom.
Tog Čovjeka, a mog oca nikada nije spomenula.
A, ja… ja sam oduvijek znala da on postoji.
I da mi fali. Nisam znala kako mi fali, ali njegova neprisutnost bilo je nešto najprisutnije u cijelom mom odrastanju.
Majka me dotjerivala i sve što je imala ulagala je u mene. Ponekad sam joj služila kao prkosni, a pokazni materijal prema toj učmaloj i ograničenoj svjetini naše kasabe.
Sjećam se, kako me jednom, tako dotjeranu i začešljanu vodila za ruku i kako nam je na cesti prišao neki nepoznati čovjek.
Nastalo je koškanje izmedju njih. On me vukao na jednu, a ona na drugu stranu. Riječi se ne sjećam. Samo tog koškanja i povlačenja.
Nisam znala ko je čovjek koji nam je iznenada prišao. Znala sam samo da sam se nečega jako uplašila.
Onda sam krenula u školu. Jednog dana, ispred škole, ugledala sam onog istog čovjeka koji nas je onomad zaustavio na cesti. Gledao me, ali mi nije prilazio. I ja sam njega gledala.
I tako…godinama se taj čovjek pojavljivao ispred mene, gledao me kratko i nestajao brzo.
Znala sam da on ima značenje u mom životu i znala sam da njega i to nase bezriječno gledanje kod kuće nipošto ne smijem spominjati. Nikome! Pa, ni majci.
Prećutno smo se on i ja tako posmatrali sve do moje mature. Sjećam se kako bih prolazila ulicom, hodajući u svojim prvim štiklama i mini suknjama, silazeći niz Đurino brdo… osjećajući njegov pogled na svojim leđima.
I zaista, kad god bih se okrenula, na ćosku ulice ugledala bih istog Čovjeka, visokog, tamnoputog… već prosijedog, jako mračnog izraza lica… kako stoji i gleda za mnom poput tamnog oblaka.
Nekada bih ga pogledala pomno i ozbiljno. Tada sam već i sama mogla zaključiti da od tog Čovjeka imam oči, nos, usne i prezime.
I nista više!
Onda sam otišla u Sarajevo da studiram. Čovjeka nije bilo na sarajevskim sokacima. Ni sjene njegove, ni pogleda u leđa…
Spominjati se, svakako, nikada nije smio, a ja sam se s godinama navikla i da ne mislim na njega. Rijetko bi mi, kao studentici, onaj pogled sa druge strane ceste prošao kroz glavu.
Neki novi pogledi i neke druge oči postale su prioritet u mom zivotu.
Majka je jednom s dajdžom došla u Sarajevo da me posjeti i da mi nešto donesu. Bio je petak i krenula sam s njima do Zenice, preko vikenda. Negdje na pola puta, u autu, majka je progovorila glasom koji nije bio njen. Hrapavo, hladno i grubo je procijedila:
– Umro ti je otac.
– Kad? – upitah, prvi put čuvši riječ “otac” iz njenih usta.
– Nedavno.
– Od čega? Kako?
– Ciroza jetre.
– Da sam znala… – zaustih tiho.
– Šta? Šta da si znala? – reče majka prijetećim glasom.
Preskočih taj prijeteci ton i nastavih zrelo, kao odraslo dijete onog Čovjeka s druge strane ceste.
– Da sam znala, otišla bih da ga posjetim i vidim!
– Ne mogu da vjerujem! – odvrati mi majka – Da vjerujem, ne mogu! – nastavi sa bolnim grčem na licu. Takav grč i mrak preko njenog lica nije prešao ni onda kad je sahranjivala majku, oca, brata… Nikad nisam vidjela toliko tame i bola u očima svoje majke.
– A, zašto bi otišla? Da vidiš? Koga? Čovjeka koji je…
I tu zastade. Glas joj se prekinuo.
Pogleda me u oči poslije nekoliko minuta i reče:
– A, šta ti imaš od njega? Šta ti je dao? A, šta uzeo?
Ne rekoh joj ništa. Zažmirila sam misleći:
– Dao mi je ove moje oči, fizionomiju i prezime. To prezime koje samo ja nosim u cijeloj našoj kući i porodici. To prezime koje ni objasniti ne znam! I koje ne volim. A, oboje… vas oboje ste mi dali život koji niko ne želi. NIKO!
Ko to želi biti i odrastati kao nečije “xxx”?!
I ko to još želi u svojim starim bilješkama, imati zapisano:
„Danas je 18. decembar. To je dan kad se niko živ na ovom svijetu nije obradovao što sam se rodila. Niko. Danas je opet osvanuo dan na koji se nekada rodilo neželjeno dijete, unaprijed omraženo i osuđeno na nebo, zemlju ili vodu. Danas je moj rođendan!“
Tim njenim pitanjem „Šta mi je on dao?“ i mojim nečujnim odgovorom okončan je prvi i poslednji razgovor sa majkom o mom ocu, koji se zvao Čovjek. Baš kao što sam se ja zvala xxx.
Završila sam fakultet i ubrzo prestala nositi njegovo prezime.
Kroz posao i kontakte sa ljudima sam slučajno saznala da imam polusestre i da se taj Čovjek oženio dvije-tri godine poslije mog rođenja, onako po „propisu“ kako su mu vjera i roditelji nalagali. I saznala sam da je pio kao smuk. Jednom, u firmi u kojoj sam radila, stariji radni kolega me zaustavio i rekao:
“Jasminka, ja sam dugo radio sa tvojim ocem. Bio je to izuzetno inteligentan i još izuzetnije nesretan čovjek. Mislim da nesretnije biće u svom životu nisam sreo. Jednom mi je rekao: Ja sam rođen sa misijom da sve što dohvatim i unesrećim. Zauvijek.
I da… rijetkost je da dvije osobe na ovom svijetu imaju tako identičan rukopis, kriv, okrenut na lijevu stranu, kitnjast, a jasan. Da nema tih očiju i pogleda, prepoznao bih te po rukopisu.”
Te noći dugo nisam mogla zaspati. Jasno sam ispred sebe vidjela Čovjeka kako sjedi uz flašu i piše mi pismo… tim nekim mojim rukopisom, na požutjeloj hartiji… i sebe kako to čitam, daleko od njegovog krila i zagrljaja:
„Nisam te nikada dodirnuo. I dobro je tako. Ako nekada budeš tražila pravo ime za mene, pogledaj u rječniku značenje riječi „Kukavica“. Nećeš pogriješiti!
Ako budeš presuđivala, slobodno napiši: Kriv je! Nećeš pogriješiti!
I sretna budi, hrabra djevojčice! Sretna budi! Ti nemoj pogriješiti!”
A, onda sam… onako tiho, da ne može biti tiše, odnekud iz dubine duše prvi put jasno promrmljala:
– Počivaj u miru, Čovječe! U miru počivaj… i nemoj nikada više pogriješiti! Za sreću je odveć kasno… svima nama.

Na vrh Go down
milutins
Poručnik
Poručnik


Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 2742
Član od : 2009-08-19
Dob : 55

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   04.09.16 23:18

@Sloba1 (citat):
Šator kao kišobran - II -

- Penzioner Džek Smit iz Jorkšira izumeo je šator za koji smatra da će označiti revoluciju u kampovanju. Jedna od glavnih prednosti mu je što se lako i brzo postavlja - na istom principu na kojem se otvara kišobran. Od vrha aluminijumskog stuba polazi šest ručica, koje se podižu i obaraju kao žice na kišobranu. Preko ručice je prebačeno šatorsko platno, dovoljno jako da izdrži vetar i da ne propušta kišu.
Ovaj pronalazak je izazvao veliko interesovanje na izložbi opreme za kampovanje održanoj u Londonu. Smit, koji ima 73 godine, kaže da novi šator nije rezultat trenutnog pronalazačkog nadahnuća, već plod iskustva dugog preko pola veka.

nesto slicno sam postavio kod zeta i cerke na terasi, sator je 4,8 m dugacak- terasa je moj rucni rad- naravno od drveta

_________________
ko istinu gudi,gudalom ga po prstima biju
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   06.09.16 22:56

Milutins, ovo jako lepo izgleda Very Happy
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   14.09.16 18:51

Povelja Kneza Lazara Dubrovniku ( Prvi deo )
Tekst povelje, malo je duži, pa zbog lakšeg praćenja, biće iz dva dela, a sastoji se iz sledećeg:
- Po neiskazanom milosrđu i čovekoljublju moga Vladike meni slatkog Hrista i po neiskazanoj svemilostivoj Njegovoj pažnji kojom je meni, kao što je i prvim svetim i pravoslavnim carevima takođe, (dao) blagodet Presvetog Svojeg Duha, (što) na mene On izli i postavi me za gospodara Srpskoj zemlji i Primorju, i podunavskim oblastima - ja u Hristu Bogu pravoslavni i samodržavni po milosti Božjoj Stefan Knez Lazar i gospodar koji sve ovo imam po Božjoj dobroj volji.
I kako meni posla Vladjući i vlastela grada Dubrovnika svoje vlasteline po imenu Nikolu Gundulića i Jakova Bavželića, i zamoliše me da im ja potvrdim naredbe i zakone koje su im izdali prvi srpski gospodari. I ja im potvrdih: Da one zakone, koje su imale pod prvim srpskim gospodarima i carem Stefanom, te zakone da imaju, i pod mojom vlašću, da im se ne izmene ni u čemu. I još im pokazah blagonaklonost koju su i ranije imali.
I ako dođe do neke rasprave među Dubrovčanima i Srbima,da se postavi polovina sudija dubrovačkih i polovina Srba, da se pred njima raspravlja. I da je porota Dubrovčaninu njegova družina: Dubrovčani koji su onde ili Dubrovčani koji se nađu u najbližem mestu. Ako bi htele svedoke obe strane, one koje se raspravljaju, da postave polovinu Dubrovčana a polovinu Srba. A od tih svedoka da se nijedan ne može povući.
Ako li dođe do rasprave između Sasa i Dubrovčana, takođe da se sude kao i Srbi: polovina sudija Sasa a polovina Dubrovčana. I da ne poziva Srbin Dubrovčanina nikuda drugde na sud već samo pred ovim sudijama. Takođe i Sasin da se raspravlja pred ovim sudijama a da se ne muče (dolazeći?) kod mene ni kod upravnika grada i područja.
I ako koji Dubrovčanin kupi konja i toga konja ako uhvati Srbin ili Sasin i kaže: "Ukraden mi je" ili "Opljačkan", da Dubrovčanin zakletvom porekne da nema svedoka da je ovaj konj opljačkan ni ukraden već da ga je kupio. Ako bude drago Srbinu da uzme svoga konja, ili Sasinu, ono što bude dao Dubrovčanin za onoga konja, to da mu oni vrate a istoga konja da nije slobodan zadržati.
I gde se Dubrovčanin nastani, ako je on ranije stanovao na tom mestu, da Srbin nije slobodan boraviti onde bez njegove želje. I koji god Dubrovčanin ide, ili s tuđim po pijacama, je bio zakon ranije za vreme prvih gospodara i za vreme cara Stefana, tako i, da im je zakon.

****
Sledi nastavak...
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   14.09.16 22:15

Povelja Kneza Lazara Dubrovniku ( Drugi deo )
Ostatak povelje u ovom završnom drugom delu:
- I što da Dubrovčanin Srbinu od svoje imovine na poverenje, ako mu Srbin to porekne i kaže: "Nisi mi dao", da Dubrovčanin reče po istini i duši... što mu je dobitak dao, da mu plaća.
- I kuda idu Dubrovčani po mojoj zemlji trgujući i gde Dubrovčanina pljačkaš ubije ili ako ga pokradu u selu, da im okolina plati ono što im pljačkaš uzme i što im ukrade. A ako okolina ne plati, onda da platim ja ono što im se uzme.
- I da nema poreza Dubrovčanima na mojim pijacama.
- I onaj Dubrovčanin koji je naslednik u Novom Brdu, taj da zida grad i da ga čuva. A oni koji su gosti, a nisu naslednici, neka čine to po svojoj volji, tj. ako žele.
- I ako se razbije dubrovačka lađa u Primorju, u mom "vladaniju", onaj zakon koji je za to bio za vreme prvih gospodara i cara Stefana, taj zakon da bude i sada.
- I ko želi ići iz moje zemlje u Dubrovnik, ili Srbin ili Vlah ili čiji god čovek, u kupovinu, svako da ide slobodno, da ga ja ne zaustavljam ni moj upravnik grada i područja. A onaj zakon koji im je bio za vreme cara Stefana, taj i sada da bude.
- I primorske pijace, koje su u mom "vladaniju", i solare gde su bile pijace za vreme prvih gospodara, i solare cara Stefana, tu da su i sada a drugde nigde da ne budu.
- I ako dođe do rasprave među Dubrovčanima, ili to bude kod Srba ili u Dubrovniku, da se raspravlja pred višim sudijom dubrovačkim i pred njihovim sudijama. A što presudi viši sudija i njegove sudije, na tome da ostane. A ako Dubrovčanin ne bi hteo da prihvati presudu, da je slobodan viši sudija i njegove sudije, ovoga svezati i držati ga dok ne plati za šta je osuđen. A ovaj zakon nije slobodan izmeniti ni upravnik grada i područja ni onaj koji vlada.
- I ako se dogodi smrt... Dubrovčaninu u mojoj zemlji, što se njegove imovine tiče... nemam ja posla ni upravnik grada i područja... samo da ono kome ga da onaj na samrti... ne svađam s Dubrovnikom da im javim... moje zemlje slobodno posle da ratujem ja... od mojih ili od moga roda ili... potvrđenom kao što i mi ne izmenismo ranije... tom mome gradu Kruševcu. U godini 1387.
****
Kruševac, 9. januara 1387. g.
Na vrh Go down
Sloba1
Zastavnik
Zastavnik


Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 847
Član od : 2014-12-21
Dob : 53
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   18.09.16 18:59

Živećemo 160 godina

Doktor Johan Bjorksten, biohemičar svetskog glasa, iznenadio je naučni svet rezultatima svojih istraživanja, koje je izneo na nedavnom sastanku Udruženja američkih hemičara. On je rekao da se nalazimo na pragu jednog epohalnog otkrića. Izvesni encimi, koji su već pronađeni, mogu drastično da uspore proces starenja. Krupan napredak bi se mogao postići već u sledećih pet do deset godina ako bi se izdvojila potrebna naučna sredstva; ljudski vek bi se u tom slučaju mogao produžiti na 160 godina.


Po rečima doktora, čovek je "napravljen" da živi još duže. Ako bi u osamdesetoj počeo da prima one encime u obliku pilula ili injekcija, njemu bi se povratila vitalnost pedeseto godišnjaka. Po jedna injekcija svakih pet godina bila bi dovoljna da znatno produži aktivan život.
Ako bi se ostvarila obećanja ovog naučnika, koga njegove kolege nazivaju "genijem u oblasti proučavanja starenja", ljudi bi odlazili u penziju u 120. godini, u šezdesetoj bi se još aktivno bavili sportom, a žene bi rađale do sedamdesete godine.

**** Arhivske vesti iz druge polovine 20. tog veka, uz napomenu, da su te cifre svemirski udaljene od nas, što stvarnost i pokazuje.
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   Today at 13:32

Na vrh Go down
 
Kratke priče
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 8/9Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
 Similar topics
-
» Kratke priče iz moga kraja...
» Kratke priče
» Vojničke priče
» BROM U ČAJU? ISTINA ILI SAMO PRIČA.....
» Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: CIVILNA PLATFORMA :: RAZNO-
Idi na: