FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA

Sva(t)ko ima pravo na sjećanja - Свако има право на сећања - Vsak ima pravico na spomine - Секој има право на сеќавање - Gjith kush ka të drejt për kujtime - Mindenkinek joga van az emlekeihez
 
HomeObjaveRegistracijaLogin

Share | 
 

 Kratke priče

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11  Next
AutorPoruka
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   20.09.16 19:26

Postojanost

Mirisi prošlosti dovoljno su jaki i postojani, osećaju se na svakom koraku i svako od nas, uzima, pamti… Seća se više lepih a manje ružnih stvari.

Generacije koje pamte ta prošla vremena, sada su u ozbiljnim godinama, žive sadašnjost a sa zebnjom u srcu, šta će doneti buduća vremena. Uređaj koji će nam pokazati kako će biti, i šta će biti, ne postoji, a vrlo je izvesno, da bi svako voleo “malo” da zaviri, šta će mu doneti neka buduća vremena. Ono što je izvesno i sigurno, je današnjica, koju svako živi kako zna i ume. Neko se lako prilagodio, nekoga i dalje zapljuskuju mirisi prošlosti (mogu slobodno reći, veliki broj ljudi), ostatak sveta živi neki mix svega toga.
Novo doba, donelo je gomilu noviteta, novih tehnologija koje (nove) mlade generacije sa lakoćom prihvataju, rešavaju i žive sa njima. Ipak, te mirise prošlosti, tu postojanost, mogu da osete naše bake i deke, pa potom roditelji, ali pitanje, koliko je mogu preneti na svoje potomke, omladinu, obzirom na izmenjene uslove života, tehniku i tehnologiju…


Naslanjajući se na te naše mirise prošlosti, živimo ovu sadašnjost, ali sa neizvesnim budućim vremenima. Svako razmišljanje u smeru: Šta će biti ? Kako će se odvijati ? može samo da nas dodatno tereti, crpi, odvlači energiju, a bez jasnih odgovora…
Takav odgovor i kakvi će biti mirisi budućeg vremena, niko ne zna…
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   24.09.16 0:56

Život od 160 g

Doktor Johan Bjorksten, biohemičar svetskog glasa, iznenadio je naučni svet rezultatima svojih istraživanja, koje je izneo na nedavnom sastanku Udruženja američkih hemičara. On je rekao da se nalazimo na pragu jednog epohalnog otkrića. Izvesni encimi, koji su već pronađeni, mogu drastično da uspore proces starenja. Krupan napredak bi se mogao postići već u sledećih pet do deset godina ako bi se izdvojila potrebna naučnasredstva; ljudski vek bi se u tom slučaju mogao produžiti na 160 godina.


Po rečima doktora, čovek je “napravljen” da živi još duže. Ako bi u osamdesetoj počeo da prima one encime u obliku pilula ili injekcija, njemu bi se povratila vitalnost pedeseto godišnjaka. Po jedna injekcija svakih pet godina bila bi dovoljna da znatno produži aktivan život.
Ako bi se ostvarila obećanja ovog naučnika, koga njegove kolege nazivaju “genijem u oblasti proučavanja starenja”, ljudi bi odlazili u penziju u 120. godini, u šezdesetoj bi se još aktivno bavili sportom, a žene bi rađale do sedamdesete godine.

**** Arhivske vesti iz druge polovine 20. tog veka, uz napomenu, da su te cifre svemirski udaljene od nas, što stvarnost i pokazuje.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   02.10.16 13:42

Svadba ptica

Gotovo svi slovenski narodi sačuvali su u svojim običajima sećanja na razdoblja svoga postojanja. Tako je u Lužičkih Srba najpoznatiji običaj - Svadba ptica - O čemu se zapravo radi, ovde želim istaći.

Krajem januara meseca se slavi Svadba ptica. Počinje starom pesmom koja govori o želji ptica da u šumi prirede venčanje. U predvorju svake kuće na zid se postavi velika tapiserija koja prikazuje svadbenu povorku ptica u letu. Glavna prostorija kuće okićena je raznobojnim pticama izrađenim od papira i obešenim na velikim još golim granama. Domaćice spremaju i kolače u obliku ptica.
Devojčica u ulozi mlade odevena u belo, a na glavi ima veo. Mladoženja na glavi ima crni šešir i ozbiljnog je držanja. Ostali oponašaju petliće, guske, detliće, čvorke... Takmiče se u kreštanju, a podbadaju ih veseli dečačići u plavim uniformama i s kapama na kojima je plavobela crvena traka. Takva je inače i zastava Lužičkih Srba.
Svadbena se povorka kreće kroz mesto, ulazi i u kuće i u njima izvodi splet plesova i pesama. Domaćini ih ugošćavaju, a deca na prozorima ostavljaju tanjiriće. Posle, kada se vraćaju, pokupe iz tanjirića darove za koje veruju da su ih ostavile ptice.

****
U hronikama se spominje svetkovina od 1530. godine, ali vlada mišljenje da su njeni koreni daleko stariji...
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   04.10.16 20:46

 Šahovska ploča
Ako niste znali, a Ja nisam znao, evo jedne zanimljivosti:
- Poznata je priča o "skromnosti" jednog podanika koji je od vladara tražio "samo" zrna pšenice postavljena na šahovska polja i to na prvo polje jedno zrno, na drugo dva, na treće četiri, na četvrto osam i sve tako dvostruko više od prethodnog. Činilo se - kada su dvorjanici počeli stavljati zrna - da je brojka neizmerna.
Međutim, i to je izračunato: Da biste pokrili sva šahovska polja po sistemu dvostruko više od prethodnog treba vam - 18.446.744.973.709.551.661 zrno pšenice !
****** 
Da li je tačno, ne znam, moguće da jeste, ali cifara ima za "dva digitrona" džepna Smile
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   04.10.16 20:47

Od Aspirina do...
1/ Starost aspirina
- Aspirin, verovatno najpopularnija tableta na našoj planeti, u medicinskoj upotrebi je još od 1899. godine.

2/ Novi vlasnik
- Na vratima krčme "Zlatna čaša" u Marmandeu, Francuska, pojavio se natpis: Gostionica je promenila vlasnika! Zabrinuti stalni gosti ubrzo su saznali da lokal nije prodan, nego se samo stari vlasnik - oženio!
3/ Prve dve
- Prve dve knjige koje su štampane u prvoj Gutenbergovoj štampariji, 145. godine, bile su Biblija i knjiga o lekovitom bilju.
4/ Tri žene
- Prvi put u istoriji putničkog avionskog saobraćaja, 1979 godine jednim avionom, na redovnoj liniji Kalmaso - Čikago, u pilotskoj kabini bile su tri žene: glavni pilot Barbara Wiley, kopilot Ramone Larson i navigator Karen Klein.
5/ Zaostavština
- Pisana zaostavština Isaaca Newtona, engleskog matematičara, fizičara, astronoma i filozofa na teme "izvan istraživanja" /astrologija, alhemija, okultne nauke) kojima se takođe bavio, iznosila je oko 100.000 ispisanih stranica smeštenih u povećem sanduku.
6/ Piramida iznad piramida
- Najveća piramida na svetu ne nalazi se u Egiptu, nego u Cholulu de Rivadahii, Meksiko. Ta je piramida visoka 531 metar.
7/ Ime Mirogoja
- Centralno gradsko groblje u Zagrebu, poznati Mirogoj, bio je nekada vlasništvo ilirca Ljudevita Gaja. Ime Mirogoj dao je čitavom tom kompleksu (nekad pod šumama) sam Ljudevit Gaj, a prema imenu najstarijeg poznatog vlasnika - Miroslava Herkuka Mirogojskog.
******
Od mnoštva kratkih zanimljivosti, ove mi se učinile zanimljivim. Nadam se i vama...
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   08.10.16 14:25

Моје време

У последње време, све чешће користим реч у "моје време", као да то моје време некоме сада нешто значи, поготово младим нараштајима.
Баш као и прича генерација старијих, пре мене, јер и они су имали неко своје време. Ја сам слушао од њих, то њихово време, нешто усвојио, а нешто из пристојности "саслушао" и пропустио на друго уво !, али и то је нешто, у односу на данашње генерације, које нису нешто расположене за слушање времена пре њих. Да не испадне, да сам строг и осуђујући, имам подељене осећаје, тј. део саслуша и нешто усвоји, а део младих, поступи слично као и Ја, када је слушао старије генерације, и није много се обазирао. Неко је рекао сигурно: "Шта овај маторац нама тупи, паметује"?...



Осећам, по њиховим погледима, реакцијама, дозу нелагоде, дозу лица које је прегазило време, јер данас су нова схватања и стремљења, мени не баш схватљива. Често их посматрам, онако скенирам, радње и поступке како у јавном превозу, тако на улици, јавном објекту и тражим у њима "себе" и оно што бих ја урадио у датој ситуацији у бусу, на улици или на неком јавном месту, то не видим код њих, да би то исто тако урадили. Далеко од тога, да сви морамо бити исти, али је проблем или моја ширина погледа или њихова "ограниченост" и слаба моћ да мало даље виде ! Моји, и осећаји, ајде да кажем дела младих нису исти, немају исту манифестацију, и одмах помислим: "Да ли им мајке, очеви, баке и деке, нешто кажу и сугеришу, како се треба понашати и поступати" ! Мислим да не, или недовољно, али ни ти родитељи нису криви, јер раде, муче се по цео дан да прехране породице, те и то треба разумети.
Све сам рекао, и ништа нисам рекао... Зависи од тачке гледања, разумевања и сагледавања свих делова, јер "моје време" је само моје и моје генерације а никако ово садашње "ново" време...
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   08.10.16 14:27

Deve u borbi
Uz ogradu borilišta načičkane glave strasno navijaju, opklade pljušte, ulozi se povećavaju ali ima i prepirki koje prerastu u tuče i onda stvar u svoje ruke mora uzeti policija ali i vojska.
Na svim delovima sveta od davnina bore se, petlovi, psi, bikovi, a u Turskoj u zimsko doba, omiljene su borbe deva. To je tradicionalna zabava najširih narodnih slojeva. Jedan od najvećih turnira deva održava se svake godine u staroj areni poznatog antičkog grada Efesa.
Takmičenje otvara Aga, koji se bira na početku sezone za celu godinu. Aga na početku sezone dobiva znakove svoga naslova - malu devu i bedž i on proglašava takmičenje otvorenim. Pripada mu i najbolje mesto u gledalištu, zadužen je za organizaciju.
U borilište izlaze dve deve. Njima su usta vezana da se ne bi međusobno ozledile ugrizima. Od malih su nogu dresirane za borbu, a cilj je pobednika, srušiti protivnika. Poklekne li jedna od deva dobiva bodove kao bokser koji je protivnika naterao u nok-daun. Sruši li se pak deva na tlo, ona je u nok-out. Ima i nerešenih borbi, ako sudije odmere da su snage protivnika izjednačene, ili ako je jedan povređen (ozleđen).
Nagrade pobednicima nisu osobito visoke - oko 130 dolara -, ali zato i te, kao i sve borbe, prati gomila prodavaca kojekakvih napitaka, cigareta i hrane za nervozno grickanje, a kladionice takođe obrnu veće svote novca.
Sirote su deve samo sredstvo da se ljudi ogledaju između sebe, da istresu nagomilanu agresivnost...
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   10.10.16 10:25

Sekretar kravu otelio

Događaj se zbio na prostoru bivše Jugoslavije, 1975 godine, meni se učinio zanimljivim a radi se o sledećem:

- Usred političkog sastanka u jednom selu - priča Ljuban Janjanin, sekretar komiteta SK u Vrginmostu - utrči u dvoranu neki seljak. Još sav usplahiren i prestrašen, našavši se očito u velikoj neprilici, počeo je pred svima na sav glas jadati kako mu se upravo krava teli, a veterinar je u drugom selu, i teško da će stići na vreme. Shvatio sam da je situacija ozbiljna, jer je pretila opasnost da bez veterinarove pomoći seljak ostane i bez teleta i krave. Prekinuo sam sastanak i ponudio se da mu pomognem u nevolji...


... Seljak me je pogledao nekako s nepoverenjem. Tek kad sam mu rekao da sam poljoprivrednik, pristao je. Tele je bilo u nezgodnom položaju, ali sam ga ipak uspeo izvući živo na svetlo dana. Ubrzo je stigao i veterinar, koji je u prvi mah pomislio da sam mu kolega po struci...
*******
Od tada je prošlo mnogo godina, ne znam šta je sa "sekretarom koji je otelio kravu", ako je uopšte i živ danas.
Na vrh Go down
PORUCNIK
GENERAL MAJOR Moderator stažist(a)
GENERAL MAJOR Moderator stažist(a)
avatar

Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 5416
REPUTACIJA : 57
Član od : 2014-08-01
Dob : 55
M(j)esto Bijelo Polje

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   11.10.16 0:50

Sloba1 (citat):
 Šahovska ploča
Ako niste znali, a Ja nisam znao, evo jedne zanimljivosti:
- Poznata je priča o "skromnosti" jednog podanika koji je od vladara tražio "samo" zrna pšenice postavljena na šahovska polja i to na prvo polje jedno zrno, na drugo dva, na treće četiri, na četvrto osam i sve tako dvostruko više od prethodnog. Činilo se - kada su dvorjanici počeli stavljati zrna - da je brojka neizmerna.
Međutim, i to je izračunato: Da biste pokrili sva šahovska polja po sistemu dvostruko više od prethodnog treba vam - 18.446.744.973.709.551.661 zrno pšenice !
****** 
Da li je tačno, ne znam, moguće da jeste, ali cifara ima za "dva digitrona" džepna Smile
To je trazio kao nagradu izumitelj igre SAH.
Vladar se uvrijedio i naredio slugama da mu daju dzak psenice i da ga otjeraju. Zabezeknuo se kad su mu objasnili da ne bi bilo dovoljno ni da godinama, po cijeloj zemaljskoj kugli siju samo psenicu, i to nakon isusivanja okeana.
Mogao mu je narediti da sam prebroji svoja zrna Laughing

_________________
Bili smo veca 'gospoda' dok smo bili 'drugovi', nego sto smo drugovi, sad, kad smo gospoda.
porucnik ness
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   18.10.16 18:35

Bajka o Časti

U neka vremena živeše ljudi bistrog uma i plemenite duše. Lutali godinama po različitim krajevima tražeći mesto za svoj dom. Kad dođoše do Velike Reke, rešiše da tu i ostanu. Podigoše svoje kuće, napraviše svoje selo, i izradiše veliko, brojno i zdravo potomstvo. Izabraše sebi i kralja po imenu Razum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tako nastade narod. Beše nadaleko poznat po svojoj čestitosti i mudrosti.

Vreme je prolazilo. Život im beše bogat. Ali sve što je dobro, privuče i zavidne ljude. Iz vrlo udaljenih krajeva, gde su vladale nesloga i mržnja, a kraljica im bila Zavist, krenuše da napadaju ovaj narod. Rušili su im kuće, otimali decu, palili knjige...
No, narod beše hrabar i neustrašiv. Zato Zavist reši da ubije Razum. Tako i bi. Narod osta bez kralja te odluči da vlast pripadne njegovoj ženi. Ona se zvala Čast. Imala je kćerku Slobodu i sina Život. I umesto da bez razuma narod propadne, oni su sa Časti postali još jači. Čast je vladala pošteno i dostojanstveno. Bila je skromna, iskrena i pravedna. Kćerka joj je u svemu pomagala. Sloboda je bila najlepša devojka na svetu i voljena u narodu.
Zavist, već besna, pokuša da ubije i Čast, ali bez uspeha. Zatim pokuša da otme Slobodu, ali je i ona bila neuhvatljiva. Narod ih je dobro čuvao, baš kao što se čuva najveći zavet predaka. No, Zavist nije mirovala. Tražila je put do zla. Tako nagovori Život da se odrekne majke i sestre dobijajući za uzvrat obećanje - večnu slavu i vlast. Život je poverovao. Na prevaru zatvori Čast i Slobodu u kutiju zaborava. Postade kralj. Narod se uplaši novog kralja jer Život bez Časti i Slobode je Život sa strahom. Tada su istina i nada daleko, a tuga i zlo prve komšije. Zavist je imala kćerku Laž koja se po nagovoru majke uda za kralja. Uz nju Život postade još suroviji, a narod nesrećniji. Život i Laž dobiše kćerku Prevaru i sina Zaborava...

Dođoše još crnji dani. Narod je propadao svakim danom sve više i više. Od razumnog, časnog i slobodnog, ostade samo prevareni narod. I - zaboravljen...

****
Šta se dalje dešavalo, u sledećem delu....
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   27.10.16 16:58

Bajka o časti... završni deo...
*******
Ne prođe mnogo, a Zavist odluči da ode odatle jer više nije imala na čemu da im zavidi. Sa njom odoše i kćerka Laž i unuka Prevara jer im je, ovakav kakav je, Život dosadio. Kad je kralj ostao sam, sa sinom Zaboravom, oseti neizmernu tugu i pokajanje za ono što je učinio svom narodu, te pade u postelju. Sin se sažali nad svojim ocem te odluči da nađe kutiju zaborava. Nije je bilo teško naći.
Bila je na putu, zaboravljena. Obradovao se, ali ju je uzalud pokušavao da otvori. Sedeo je tužan danima pored očeve postelje nadajući se da će nekim čudom ozdraviti.
Jednog dana vide ga mali dečak zlatne kose i upita ga:

“Poznaješ li ti Čast i Slobodu?”
“Ne, ja sam se rodio posle njih”, odgovori Zaborav, ali ih poznaje moj otac Život.”
“Slušaj me dobro”, reče zlatokosi, “ako želiš da Život ozdravi, moraš ispuniti tri zadatka-želje. Tako će se kutija zaborava otvoriti”.
– Prva želja: Učini da Život zauvek zaboravi na Zavist, Laž i Prevaru.
– Druga želja: Vrati narodu Čast i Slobodu!
– Treća želja: Ne dozvoli da jezik tvog naroda padne u zaborav!
Zaborav sve tako učini, pa se Život iznova probudi. Uz njega su Čast i Sloboda živeli dugo i srećno. Žive i danas ali ih treba čuvati od kutije zaborava.

*********
Ovim je ova poučna bajka završena, te se nadam da je privukla vašu pažnju.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   27.10.16 17:18

Ćulanje

Sam naziv asocira da je reč o nekoj igri i razonodi, gde ljudi sebi čine ugodu, a radi se o sledećem:

- Igra koja se u Crnoj Gori zove grabikapa. Igrači naznače na zemlji jedno malo kolo, pa oko onog podaleko jedno veliko. Polovina igrača uđe u malo kolo i svaki se načetvoronoži, a od onih što ostanu napolju svaki gleda da bi ugrabio kapu kome od onih što su u kolu, a oni to čuvaju i brane nogama.
Ako koji iz kola udari nogom koji hoće kapu da mu ugrabi, onda onaj valja u kolo, a ovaj ide napolje; kad koji kome ugrabi kapu, on s njom pobegne upravo k međi velikog kola, a onaj ga čija je kapa tera: Ako ga do naznačene međe stigne i uhvati, onda onaj valja da ide u kolo a ovaj ostane napolju; ako li ga donde ne uhvati, onda valja na leđima da ga nosi od međe velikoga kola do maloga, pa onda opet da ide unutra...


******
Ovo su pravila igre. Ovako kad se čita, deluju malo zapetljano, ali kad se proba i savlada, nije teško...
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   31.10.16 18:31

Pravila
"Neću da robujem pravilima" ! Često ovo kažem, ali mi liči na iluziju u suštini, jer na dobar deo stvarnosti u kojoj živimo, ne možemo uticati, a hteli bi biti "svoji" i imati svoje "ja"...
Smeta mi kad neko nema svoju sliku na društvenoj mreži i onda upravo setim se tih "pravila" i osoba koje ne žele da robuju istim, tako što će staviti svoju sliku kao i većina što ima. Ta lica, rade suprotno, želeći da pokažu da niko nema pravo uticati na njihov stav i opredeljenje šta će i kako postupiti.
Šta znači zapravo izraz: "Robovanje pravilima" ?
Percepcije nam nisu iste u pogledu shvatanja, ponašanja, običaja, ali je opasno nametati nešto, što je nama svojstveno i što smo u našim glavama zacrtali da je ispravno, u smislu, da to očekujemo od drugih. Na to nemamo pravo, tj. niko ne sme nametati svoje percepcije drugima i tražiti da se tako ustroji. Ovde dolazimo do ključne reči : Sloboda... Upravo ta sloboda, mora biti svakom dostupna, kako onom što robuje pravilima, tako i onima koji iskaču iz te matrice. Međusobna tolerancija, uvažavanje kao put da se razumemo i prihvatimo jedni druge. Ukoliko uspemo svoje lične frustracije obuzdati u sebi, pomiriti se time, da postoje i neki drugi ljudi, tada su vrata razumevanja otključana i vremenom širom otvorena.
Možda sam neke od vas dao u razmišljanje, možda dobar deo smatra i da nisam ništa novo rekao, ali sam pokušao ukazati na pojavu koja je svakako prisutna.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   18.11.16 16:12

Miris domaćeg 'leba

Generacije rođene u onoj Jugi, pamte stare pekarice u kojima se pekao onaj pravi domaći 'leb... 'Leb na drva, kako iz milošte kažu...

Kao mali gledao sam kako majstor Kića u mom mestu u jednoj od tri takve pekarice, stavlja umesene hlebove na onu dugačku drvenu lopatu i stavlja ih u duboko ložište furune. Lopata dugačka, hlebići poređani a On ih samo veštom rukom, postavlja u ložište na pečenje.
Ta slika iz 1970-tih godina, ostala mi urezana u sećanje. To je bilo doba kada se išlo po hleb do nekih deset sati pre podne /naravno/ i sve što se ispeče, munjevito se rasproda. Bilo je to doba oskudnog vremena, doba mira i srećnog detinjstva. Koliko sam samo puta išao po taj hleb biciklom, i to ne samo meni, već i komšiluku tu oko moje kuće, pa onako na korman okačim torbe i vozi...

*******
Od tada do sada prođe jako mnogo vremena a takvoga hleba ima sve manje, postala je retkost i sve se svelo na onaj industrijski i neke imitacije današnjih nazovi privatnih radnji gde prodaju hleb i peciva, koji je miljama udaljen od onog kojeg MI rođeni u onoj Jugi pamtimo...
Na vrh Go down
mirko bratuš
Poručnik
Poručnik


Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima Orden za VZ
Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik značka PV
Broj komentara : 2280
REPUTACIJA : 116
Član od : 2012-04-15
Dob : 69

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   18.11.16 17:42

Sloba1 (citat):
Miris domaćeg 'leba

Generacije rođene u onoj Jugi, pamte stare pekarice u kojima se pekao onaj pravi domaći 'leb... 'Leb na drva, kako iz milošte kažu...

Kao mali gledao sam kako majstor Kića u mom mestu u jednoj od tri takve pekarice, stavlja umesene hlebove na onu dugačku drvenu lopatu i stavlja ih u duboko ložište furune. Lopata dugačka, hlebići poređani a On ih samo veštom rukom, postavlja u ložište na pečenje.
Ta slika iz 1970-tih godina, ostala mi urezana u sećanje. To je bilo doba kada se išlo po hleb do nekih deset sati pre podne /naravno/ i sve što se ispeče, munjevito se rasproda. Bilo je to doba oskudnog vremena, doba mira i srećnog detinjstva. Koliko sam samo puta išao po taj hleb biciklom, i to ne samo meni, već i komšiluku tu oko moje kuće, pa onako na korman okačim torbe i vozi...

*******
Od tada do sada prođe jako mnogo vremena a takvoga hleba ima sve manje, postala je retkost i sve se svelo na onaj industrijski i neke imitacije današnjih nazovi privatnih radnji gde prodaju hleb i peciva, koji je miljama udaljen od onog kojeg MI rođeni u onoj Jugi pamtimo...
Pa čeprav (kruh) ni tak ,kot v naši mladosti,ga vseeno cenim  in spoštujem,pa nikoli,res nikoli,ne vržem v smeti.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   18.11.16 22:28

Mirko, slažem se, hvala na komentaru Smile
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   17.12.16 22:30

Tehnika -vodenice-

Značajnu prekretnicu u istoriji tehnike predstavlja pojava vodenice, jer se njom otkriva novi izvor energije - snaga vode - koja će sve do 18. veka imati eminentno značenje za proizvodnju. Preteča vodenice bio je točak za crpljenje vode.

Prva vodenica postojala je početkom 1. veka n.e. u kraljevini Pont (Mala Azija). Raširenost vodenice, zavisne o vodama, u prvo vreme u Rimskoj imperiji nije bila velika, pre svega zbog uske povezanosti mlina i pekare i zbog lokacija pekara u središtu gradova; u Rimu su, u Kaligulino doba (37-41) g. mlinove pokretali konji i magarci; u Ostiji i Pompejima iskopane su pekare, koje su u 1. veku n.e. mlele žito pomoću rotacionih mlinova na životinjski pogon. Tek u razdoblju kasne antike postojale su u blizini Rima, na Janiculumu, brojne vodenice, ali njih nisu pokretali prirodni vodotokovi, nego javni vodovodi.
Spominjanje vodenica u ediktu o cenama cara Dioklecijana navodi na zaključak da su vodenice krajem 3. veka već bile široko rasprostranjene.


Kad je uvedena vodenica, pesnik Antipatro iz Soluna napisao je svoj čuveni epigram:
" Neka vam ruke miruju, djevojke mlinarice,
Spavajte duže, iako pijetao najavljuje jutro,
Cerera je svojim nimfama naredila da preuzmu posao vaših ruku.
Odozgo na kolo skaču duhovi vode,
Okreću osovinu i s njom i prečke kotača, što se vrtoglavo vrte
I pokreću teške mlinske kamenove"
Pesnikova očekivanja, međutim nisu se ispunila. Tehnički napredak nije imao za cilj olakšati uvete radnom čoveku, već povećati produktivnost rada.

*****
Nadam se, da će vam se, ova kratka istorijska zanimljivost dopasti, obzirom da, do sada nisam pisao u ovom smeru.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   01.01.17 19:58

Razvoj socijalnog prava

Tema je za današnje prilike veoma aktuelna a Ja ću šetnjom kroz istorijske periode izneti kako je to nekada izgledalo, te se nadam da će privući pažnju tokom čitanja.

Prvi vidovi pomaganja siromašnom, nemoćnom i bolesnom stanovništvu, porodicama bez hranitelja i ratnim invalidima pominju se još u Mesopotamiji, Grčkoj i Rimu.
U staroj Grčkoj je bio organizovan jedan vid osuguranja trgovaca od gubitaka i neprilika na putovanjima. Javne vlasti u starim grčkim gradovima, posebno Solunu, finansijski su pomagale ratne invalide i građane nesposobne za rad, a brinuli su se o izdržavanju ratne siročadi do kraja njihovog školovanja.
U Rimu su prve mere socijalne politike i zbrinjavanja u korist siromašnih seljaka i robova uveli Tiberije i Grah, posle mnogobrojnih socijalnih protesta siromašnih plebejaca, 133-123. godine pre nove ere. Ove reforme sledili su Druzo, Sulpicije i Julije Cezar. Sirotinji se besplatno delio hleb, žito i meso, suzbijano je zelenaštvo, ograničavano je dužničko ropstvo, veleposednici su obavezivani da zapošljavaju slobodnjake, nezaposleni slobodni građani su zapošljavani na javnim radovima itd... Postojalo je i uplaćivanje mesečne rate da bi porodica posle smrti oca dobila pomoć u novcu. U četvrtom veku pre nove ere, Rimsko carstvo je finansijski podupiralo pružanje lekarske pomoći građanima.
U srednjem veku ulogu socijalnog zbrinjavanja preuzima crkva kao vid hrišćanskog milosrđa. Takođe su bili razvijeni vidovi pomaganja od strane opština i korporacija. U Hamburgu još 1270. g doneti su propisi kojima je ustanovljena obaveza majstora da pomogne bolesnim radnicima. U Švedskoj i Finskoj 1571. g, doneti su dekreti o obavezi opština da se staraju o bolesnima i organizuju domove za bolesne. Engleska je za vreme kraljice Elizabete 1601. g. usvojila zakon o pomoći siromašnima, kojim je uvedena dužnost opštine da se stara o nezbrinutim i invalidnim osobama...
Prelomni trenutak za nastanak socijalnog prava bilo je uvođenje obaveznog socijalnog osiguranja 1883. godine u Nemačkoj. Te godine kancelar Bizmark uvodi obavezno osiguranje za slučaj bolesti, zatim 1884. od nesreće na radu i 1889. godine od nesposobnosti za rad i starosti. Bizmarkov model postaće opšti recept za uvođenje sličnog osiguranja u svetu, a na njemu počiva i naše socijalno osiguranje.

U Srbiji se prve odredbe iz socijalne oblasti javaljaju još u srednjem veku. U Krmčiji Svetog Save, postojale su odredbe o zaštiti siromašnih i bolesnih, o pomaganju udovica, poštovanju i zaštiti starih, kazne za ruganje osobama sa telesnim manama. Krmčija je počivala na hrišćanskoj socijalnoj pravdi, prema kojoj su svi građani, i siromašni i bogati, smatrani jedankima i nije bilo dopušteno da jedni ugnjetavaju druge.
Dušanov zakonik potvrdio je važenje Krmčije, a i sam je sadržao odredbe o socijalnoj sigurnosti, o zdravstvenim i sanitarnim propisima, suzbijanju nadrilekarstva itd... U narodu isto je postojao vid pomaganja siromašnim. Na selima je postojao "seoski koš", u koji su posle žetve svi, prema mogućnostima, odvajali žito namenjeno da se siromašni prehrane u toku zime i proleća ili kada podbaci letina. O tome ko je siromašan i ima pravo da koristi žito odlučivao je seoski kmet u dogovoru sa viđenijim domaćinima.
Prvi moderni srpski vladar, knez Miloš Obrenović, vodio je brigu o siromašnima. Pominje se da je 1837. g. tražio da porez siromahu težak ne bude, te je oslobodio neposrednog poreza one koji ima sitnu decu, a nemaju zemlje, pa moraju nadničarenjem da izdržavaju porodicu.

******
Tema je jako obimna i moglo bi se još dosta toga reći. Ima tu još podataka i godina, ali nisam hteo da mnoštvom cifara i pokazatelja učinim tekst težim za čitanje i razumevanje.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   03.01.17 8:44

Rad u rimsko doba

Verovatno, prva pomisao dok čitate naslov teksta, koji sledi, svakako je osvrt na rad robova i siromašnih seljaka toga doba. Upravo o tome napisaću neku reč, te se nadam će privući pažnju tokom čitanja.

Rad robova u tom dobu bio je agrarno orijentisan. Rob je bio potpuno nezaštićen i prepušten gospodarevoj samovolji. Za zemljoposednike je rob bio deo poseda, tj. inventar imanja. Na taj način vlasnici su prisvajali čovekovu radnu snagu ali i kupovali radnog čoveka.
Radno vreme robova bilo je stvarno samo ograničeno vremenom mirovanja, samo u cilju obnavljanja radne snage. Morali su obavljati i kućne poslove naročito u kišno doba, jer smatralo se da kada posao na imanju miruje, nastaju troškovi za izdržavanje robova. Sve važne poljoprivredne naprave trebalo je napraviti u dvostrukoj količini, i time bi se sprečilo da usled gubitka pojedinih naprava dođe do prekida rada. Rukovodili su se tezom: "Čovek naime mnogo više gubi time što robovi ne mogu raditi, nego što bi platio za nabavku tih predmeta"... Ovim se potvrđuje da je robovski rad smatran najvažnijim faktorom u stvaranju vrednosti u poljoprivredi.
Leti se radilo od izlaska do zalaska sunca, dakle 15 sati, u zimskim uslovima, kad se spusti mrak , radi se u kući pri postavljenom osvetljenju. Kad su noći duge, danu treba još nešto dodati, jer mnogo toga pod tim svetlom se može obaviti. Čak i praznični dani, koji su u principu važili kao slobodno vreme, korišćeni su za određene poslove, čiji karakter nije bio suprostavljen odredbama religije.


Posebno teškim smatrao se rad pastira, čiji je život u lirici i na slikovitim prikazima često idilično ulepšavan. Pastiri su leti s velikim stadima goveda i ovaca kretali u planinske regije Apenina i mesecima živeli na otvorenom. Ne samo da su morali slediti stoku u teško pristupačne predele i pripremiti se sa onim najneophodnijim za život daleko od svake civilizacije, nego su morali biti u stanju i braniti stada od divljih zveri i razbojnika. Teškoće takvog posla mogli su podneti samo ljudi velike fizičke izdržljivosti. Kod pastira teško da je bilo moguće govoriti o bilo kakvom radnom vremenu, jer za njih nije postojala podela između vremena rada i spavanja. Njihov život zavisio je o stadima i njihovom kretanju po brdovitim predelima Italije.

**** Ovim bih završio ovaj kratki osvrt na rad i uslove rada koji su vladali u neko staro doba. Nisam hteo da iznosim primere ophođenja prema robovima i siromašnim radnicima, jer nisu ni malo prijatni za čitanje, a mogu zamisliti kako su se ti ljudi tada osećali.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   03.01.17 8:50

Gradnja piramida

Sa 3. dinastijom Starog carstva, počelo je "Doba piramida". Gradnja velikih piramida bila je izuzetan i gotovo nezamisliv poduhvat većeg broja ljudi ili gotovo čak celog egipatskog stanovništva.

Fascinantno je da je prva verzija grobnice kralja Djosera-pravougaona uzvisina iznad 28 m dubokog i 7 m širokog iskopa s prostorijom za zemlju "odjednom" podignuta ka masivna kamena gradnja od 63 m dužine i 8 m visine bočnih stena. Vrhovni graditelj Imhotep, upravljao je od 3-5 h ljudi, neprestano zaposlenih na gradnji. Međutim trebao se rešiti jedan problem: Morala je biti planina koja se neće srušiti. Bili su svesni da se upuštaju u nešto nepoznato ali i verujući u veličanstvenost vlastitog otkrića. To otkriće nije bilo ništa drugo nego Imhotepovi kosi zidovi.


Za podizanje Keopsove piramide trebalo je obraditi i to vrlo brižljivo oko 700.000 vapnenačkih kamena, pa oko milion kubnih metara za kose zidove i još 200.000 kubnih metara najfinije izglačanih blokova. U tom kontekstu nameće se koliki je broj radnika učestvovao u gradnji piramida. Jedini broj koji nam je iz antike sačuvan potiče od Herodota koji govori o 100.000 radnika pri podizanju Keopsove piramide.
Smatra se da je u razdoblju od 100 godina neprekidno na gradnji piramida bilo zaposleno oko 70.000 ljudi. Razumljivo je da je stvarno masovno, korišćenje radnika uvek trajalo 3 meseca godišnje, za vreme sezone poplava, jer je u to doba postojao veliki višak radne snage, zato što je celokupna obradiva površina bila pod vodom, pa se egipatsko stanovništvo nije moglo baviti zemljoradnjom, svojim osnovnim zanimanjem.

Na samom kraju... Gubitkom prihoda, gubila se i moć Starog carstva. Taj proces započeo je nakon neuspeha velikog programa gradnje piramida, jer je po svemu sudeći pri gradnji Keopsove i Kefrenove piramide država precenila vlastite mogućnosti. Poslednja velika gradnja te vrste, Mikerinosova piramida znatno je manja od prve dve, a kasnije građevine iz razdoblja 5. i 6. dinastije vrlo su male i jedva da se i mogu upoređivati s onim starijim...
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   10.01.17 22:48

Ugrabljivanje devojaka

Ovo je tužna priča od devojci Bosi iz Pasjana kraj Gnjilana sa tragičnim krajem.
Ugrabljivanje devojaka naročito beše rasprostranjeno na Kosovu i Metohiji i jedna od tih devojaka sa tom sudbinom je Bosiljka Rajčić.
Na nju je bacio oko jedan Arnaut iz sela Depča i sa pajtašima uspeo je da je "ugrabi" i to je sve što je uspeo...
 
Svi pokušaji da se poturči, poarbanaši i uda čvrsto je odbijala i potom mučena ali nije se dala. Nije htela nasilno u islam, već je govorila nasilniku: "Ja svoju veru imam, ne treba mi bolja a imam i svoga zaručnika, a to je Hristos"... Na kraju je rekla:"Ubijte me, ne dam se... Svoju veru ne dam, ja sam pravoslavka i ne dam svoju veru ni srpske haljine..."Samo me mrtvu možeš uzeti, ne dam devojaštvo"...
To je i bio kraj... Izboli su je noževima uz reku Lapašticu, telo raskomadali i pobacali.. Mesto na kojem je izdahnula i danas zove se Devojkin grob.


Tekst je posvećen očuvanju imena ove hrabre devojke u našoj istoriji ali i svim znanim i neznanim ženama koje su bile otete za "turskog vakta" a čije su sudbine ostale nepoznate.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   15.01.17 12:51

Nevesinjska puška..

Bio je to početak pobune koji je izazvao velike promene na Balkanu.Pokušano je da se borbom reši srpsko-turski spor, ali ratovi ga nisu rešili kao ni Berlinski kongres.

Taj kongres umesto da rasplete još više je zapleo situaciju na Balkanu. Suprotnosti velikih sila lome se na leđima malih naroda... Međutim AU izjavljuje da ne može dopustiti da se Bosna prisajedini Srbiji. Pristanak Rusije sa podrškom Engleske, AU su na B.kongresu omogućili da okupira BiH 1878 godine. Ustanici su slali molbe velikim silama da ih prisajedini srpskim kneževinama, uzalud proglašavali za svoje gospodare kneza Milana i Nikolu, njihova sudbina bila je zapečaćena.


Verovali su da svoje živote daju za veliko delo narodne slobode i narodnog ujedinjenja. Svi napori i prolivena krv ostali su bez očekivanog rezultata.
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   23.01.17 23:30

Oskudnost i lagodnost

Nedostatak ljubavi oseća se na svakom koraku. Lepa reč, pažnja, svakako postoje ali i blede nekako tiho, polako u vrtlogu današnjice. Niko nije imun na te pojave, ni bogati ni siromasi.

Svako ima svoje jade i muke ali negde u dubine duše postoji zajednički imenitelj koji spaja i jedne i druge. Nema neko pravilo koga će to "strefiti". Podjednako su ugrožena deca kako iz siromašnih porodica tako i iz imućnih. Ovi prvi su pod stalnim pritiskom nemanja, jer majke i očevi, trude se da im obezbede minimalne uslove za život i rad. Gotovo nikad nisu kući, rade, muče se i tako deca ostaju bez dovoljno pažnje i ljubavi.


Što se tiče imućnih, tu je problem drugačiji. Sistem "ima se - može se", ostavlja prostor i široku slobodu svemu dostupnom, te na taj način, svako ide na svoju stranu, niko nikog ne vidi, ne čuje, ne upija... Lepota moći, novac, raskoš čine vid otuđenja od stvarnosti takve dece i porodica, te i na taj način, nema tu mnogo lične sreće a ljubavi najmanje.Kad u porodici nema dovoljno ljubavi, onda deca kada ojačaju, ne znaju šta znači kada ih neko voli. Nemaju tu crtu usađenu i onda odrastu i opet teško se nose i spoznaju da ih neko voli. Druga strana mora da se baš potrudi, kako bi takva lica shvatila da ih neko zaista i istinski voli, iako taj osećaj za njih je bio od detinjstva stran.

***** Po toj tankoj niti, šetamo gotovo svi, samo su nijanse u pitanju koje su skoro nevidljive.
Na vrh Go down
milutins
Kapetan
Kapetan


Jubilarna Medalja 7 g. Jubilarna Medalja 7 g.
Prim(j)eran Vojnik Znacka PV
Broj komentara : 3369
REPUTACIJA : 84
Član od : 2009-08-19
Dob : 55

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   24.01.17 0:20

Nevjerovatno koje gluposti si napisao.

_________________
ko istinu gudi,gudalom ga po prstima biju
Na vrh Go down
Sloba1
Podporučnik
Podporučnik
avatar

Medalja za Vojne Zasluge Medalja za VZ
Prim(j)eran Vojnik Značka PV
Broj komentara : 1109
REPUTACIJA : 12
Član od : 2014-12-21
Dob : 54
M(j)esto Petrovaradin

KomentarNaslov komentara: Re: Kratke priče   05.02.17 23:36

Predbračni ugovori

Ne znam ni sam kako početi, a još manje znam, kako ovu temu smestiti u svakodnevni život, obzirom da nije doticala običan narod, već osobe iz visokih slojeva društva (da ih tako nazovem).

Znao sam, ruku na srce, dosta površno o ovoj temi, najviše po pisanju medija a odnosilo se na uticajne osobe iz sveta zabave i sporta. Ono što mi je bilo čudno u prvi mah, je polazište da: Kakav je to brak, kad se tako postavlja, organizuje i počinje život u dvoje ?
Nešto što je u svetskim razmerama, postalo opšte prihvatljivo, meni se čini sa moje tačke gledišta (a mogu se usuditi i sa tačke velikog broja ljudi) i dalje neshvatljivo.
Sama činjenica da se tako ulazi u brak i život, “para” mi uši i ukazuje da to može da uspe a i ne mora. Zamislite dvoje se zabavljaju, ljubav cveta, lepo se odvija i onda reše da se uzmu i tada npr. muž ili žena nebitno, kažu: Vidi, sve je to u redu, što se mi volimo, ali ‘ajde da napravimo ugovor, da se stavi papir i precizira, čije je šta, ako dođe do razlaza ? Hm… Kakav je to početak braka, evo lično sam sebe pitam i teško odgovore nalazim. Nisu pošteno, ni kućni prag prešli, niti jelo jeli, a imaju taj “papir” koji im visi nad glavom.

Kakav je to život, kada Vam u podsvesti lebdi ono što će biti čije tj. nečlje, kada “pukne tikva” ! Ja mislim, da se na taj način gubi lepota svega onoga što je dovelo do braka, sva ona moć izlazaka, viđanja, maštanja i romantike ovim putem bledi. Možda je cilj ugovora, da se poštede sudskih muka, veštačenja oko podele imovine i udela u bračnoj zajednici, pa na taj način, taj papir, izvuku iz ladice, i postupe po njemu !
Po meni, ako su se uzeli iz istinske ljubavi, onda nikakav ugovor nije potreban. Tada se dogovorom kao ljudi, koji su se nekada jako voleli, šetali, uživali, sve može rešiti. To je mnogo bolje, nego živeti život pod pritiskom tog komada papira sročenog u “službenoj formi”… Ili sam Ja ipak zastareo i vreme me pregazilo, čim tako mislim…

Na kraju, nemojte Mi zameriti, ipak sam Ja, deo vrste ljudi, koja polako odumire, sa svojim shvatanjima i pogledima…
Na vrh Go down
 
Kratke priče
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 9/11Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11  Next
 Similar topics
-
» Kratke priče iz moga kraja...
» Kratke priče
» Vojničke priče
» BROM U ČAJU? ISTINA ILI SAMO PRIČA.....
» Aerodrom Željava (Klek) 117 LaPuk

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
FORUM BIVŠIH PRIPADNIKA NEKADAŠNJE JNA :: CIVILNA PLATFORMA :: RAZNO-
Idi na: